На Међународном сајму књига у Новом Саду представљена едиција „(П)огледи”

Данас је на штанду Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама представљена едиција „(П)огледи”, чији је издавач Културни центар Војводине „Милош Црњански”.

Ова едиција објављује есејистичка и теоријска дела домаћих аутора из различитих области, од театарске уметности, преко књижевности и визуелних уметности.

Књиге из едиције представили су аутори Драгана Бошковић, Владислава Гордић Петковић и Светислав Јованов.

О књизи „Студије фантастике” говорила је Драгана Бошковић.

„Појам фантастике је врло неодредив и сам по себи велика енигма не само за теорију него и за историју књижевности и то је увек и највећи изазов приликом методолошког одређења. На трагу многих истраживача и полемика око тога како одредити фантастику, покушала сам, сабирајући студије и огледе у овој књизи у последње две деценије, да фантастику сагледам не само као жанр него и као књижевни проседе. Књига, између осталог, садржи студије из народног српског и бугарског фолклора. Ту су и, за мене најинтригантнији, српски реалисти, који својом оксиморонском синтагмом фантастични реализам представљају као интригантно истраживачко поље. Последња студија у књизи представља компаративну студију Херберта Џорџа Весла и његовог ‘Времеплова’ и једног сјајног српског писца Драгутина Илића и драме ̻’После милијон година’. Надам се да ће ове студије на неки начин заинтригирати ширу читалачку публику да можда другачије сагледају нешто што се зове фантастична књижевност, а не само, како смо навикли да је зовемо у популарној култури, научна фантастика”, истакла је Драгана Бошковић.

О слици света у књизи „Пут ка слици света” говорила је ауторка Владислава Гордић Петковић.

 „Слика света настаје, према њој се не путује. Мени је, међутим, било неопходно да се проговори о путовању, зато што је у овој књизи реч о темама идентитета књижевног лика, детињства, одрастања, формирања, односа појединца и заједнице, и то су теме које се настањују у књижевности за децу и омладину. Увек су у сталном дијалогу са класицима, али и са теоријом, и чини се да стално морамо да пратимо грађење и градацију ликова, њиховог окружења, елемената њихове интеграције, јер све те теме прихватања другог и другости у књижевности за децу заправо понављају или предвиђају оно што ће нам се дешавати у озбиљној, великој, канонској књижевности. Било ми је изузетно важно да се у ових десет текстова споје не само писци за децу, него и они који су писали о детињству, о деци”, навела је, између осталог, Владислава Гордић Петковић.

Књигу  „Лек, отров или критика” представио је аутор Светислав Јованов.

„Реч је о једном збиру огледа који су настали у протеклих десетак година. Оно што је декларативна сврха ове књиге јесте оно што стоји у поднаслову – видети један упоредни поглед на српску драму и њен контекст у коме је она настајала у последњих 150 година, контекст који чине и класици као што су Шекспир и Чехов, али и модернији писци који третирају теме присутне у последњим деценијама наше модерне драме. Оно што ми је исто толико важно, било је смештање огледа о Александру Поповићу у један контекст. Ова књига настаје као један омаж одређеним континуитетима у бављењу драмом и мој омаж савреном српском драмском стваралаштву”, рекао је Светислав Јованов.