Нова изложба Саше Добрића

Изложбу сликара Саше Добрића можете погледати у нашем галериском простору од данас до четвртка, 25. фебруара, сваког радног дана од 9 до 14 часова, Војводе Путника 2.

Саша Добрић је рођен 28. јануара 1958. у Брежицама, Словенија. Дипломирао је на Aкадемији уметности у Новом Саду, одсек сликарство, у класи професора Исидора Врсајкова и Милана Блануше. Члан је удружења: СУЛУВ, Ликовни круг и АИАП (Assosiation Internationale des Arts Plastique, Paris). Има статус самосталног уметника у Србији и Словенији. Био је учесник више ликовних колонија у земљи у иностранству, а излагао је на преко 250 изложби, од којих су 40 биле самосталне (14 у иностранству). Живи и ради у Новом Саду и Љубљани.

О новим сликама Саше Добрића сазнајте више у тексту историчара уметности Милета Игњатовића:
ЗЕМЉА, ВОДА, НЕБО

Ликовна стварност представљеног опуса Саше Добрића, као света личних опсесија, проткана је прожимањем идеја и моногзначних симбола који исказују универзалност. Дубока идејна заснованост његовог дела као посебног света, у којима сликарски обрађује сопствена душевна стања, може се видети подједнако у кареактеристикама програмских, поластичких и медијиских опредељења ликовне акције, а анарошито у особесноти подстицајних искодишта иконографских садржаја. Иако се пошетак добрићеве стваралачке активностипоклапа временски са еклектиком постмодернистичког плурализма уметничких тенденција насталих осамдесетих година, као опозиција неким аспектима модерне, он се не осврће много на програмске основе тих поетика, већ по сопственом осећаљурадикално меља љихово значеље стављајући их у врло лични естетски контекст.
Уносећи различите објекте и фигуралну форму у свет слике, Добрић помера границесвог ирационалног света у коме се позитивна енергија излива из стварности и снова и говори више од онога што се првим и површним гледањем слика може сазнати. То сликарсво фантазмагоричне витуелности има јасно дефинисану поетику, реализовану класичним репертоаром, или намерним експресивним деформацијама система облика, те богатим и сочним колористичким регистром сочних боја и полутонова. Читава стратегија ове темтске реализације, пиктуралне структуре и програмске оправданости одвија се у идејном оквиру разматрања начина ситуирања разнородних форми поставњених у фантастично-надреални контекст времена и простора.
Сликарски свет Добриће је свет фантастичног, надреалног и митског пространства специфичне атмосфере, насељен различитим облицима и формама живе и неживе материје. У том фантастичном мизансцену, метафизичке конотације, где свака пројктована визија има своју засебну улогу, у којима се преплићу машта и стварност, осликан је један другачији свет заснован на прожимању и динамичкој интеракцији три основне константе човека и природе – ЗЕМЉА; ВОДА И НЕБО, које дарују живот и одржавају га у свим његовим изражајним облицима. Он у њима представља антропоморфне ликове, предмете, облике и пејзаже које је тешко прочитати и који се међусобно прожимају и уклапају једни у друге, у једну слику која има чврсто унутрашње упориште. Те предмете миметичке визуелизације, преведене као ликовне елементе на позицију бишег значењског нивоа, чине земља, птице, рибе, јаја, антропоморфна фигурација, митски пејзажи, бродови и други објекти. У идејном контексту вишег вида ликовне слободе, Добрић у свој свет личне митологије уноси вибрације и енергију симболичког дискурса ових ликовних елемената. Земља је универзална супстанца, и колевка свега постојећег у њој. Вода је извор живота и извор смрти, она ствара и разара. Делфин је мистична фигура која је духовном везом спојена са морем и целим универзумом. Небо, као визија апстрактног плаветнилаили у доминатно зеленом тону, представља мистерију и празнину која нема ни почетак ни крај, из које све креће и у коју се све враћа. Сунце је извор свих врста енергије неопходне за опстанак живота, али има и духовно значење Логоса као универзалног принципа “божјег ума“ по коме се све догађа. Птица у лету и раширених крила симболише слободу и стваралачко надахнуће. Јаје представља универизални симбол и клицу свега створеног. Оно је округлина у којој је зачетак свемира, прапошетак, и утроба свега постојећег.
Укупан концептални и формално – стилски каратктер ових садржаја, интегрисаних истовремено у поетски реализам и у програмско поетски контекст савременог надрелазима, са израженим осећањем за археологију облика и визионарска раскошна сновиђења, системски је преведен на сликарсдки план, у структуре и форме. Посматрано у контексту амбициозних садржајних вредности и сликарских структура ова дела енигматског и метафоричког својства представљају уметников начин виђења суштине постојања света. У њих су унети многи предмети измаштани или меморисани на разним путовањима , наизглед банални, али визуелно и у иделошком дискурсу врло моћни, који су у његовој ликовној интерпретацији добили верификацију узвишеног достојанства естетике и етичке димензије уметничког дела. Тај Добрићев фасцинанти свет различитих облика живе и неживе материје, који егзистира на сликама у стању езтеричне левитације, повезан је невидљивим нитима фантазмагоричне форме и сочног колорита који даје есенцијално значење предмета који описује у организовану и компактну композициону целину. Те нити јесу духовна оса која дели надземни, космички, и овоземни нивосвеколике егзистенције свега постојећег и насталог између сна и јаве, подсвести и реланог природног амбијента.
У проширеном метафизичком значењу филизофско-идејне реализације својих уметничких замисли и перцепцији доживљавања различитих визуалзивоних форми у будном стању. Добрић као врхунац пластичког израза несумљиво види у космолошкој димензији интелектуалног и духовног искуства и у осећању утапања сопственог дела у целовитост битисања космоса у којем владају закони који подређују сви делови васионе тој Целини. Дакле, рефлексно и визуелно дејство поетске варијанте љегове фантазмагоричне фигурације чији програмски дискурс проширује границе савременог надреализма, не говори само о видљивим него и о невидљивим метафизичким димензијама света. Тиме је потпуно искључена једносмерност наративног контекста и симболичког дискурса, иако је наизгед фигурална компонента централна кохезиона сила којој је све подчињено. Слике Саше Добрића представљају један комплексан ликовни организам чврстог унутрашњег идејног упоришта, тематски дефинисан и поетски вишезначно издиференциран, које својом сопственог егзистенцијом дају уметников лични печат времену у којем су настале.