Нове књиге у издању Културног центра Војводине „Милош Црњански”
Културни центар Војводине „Милош Црњански” објавио је, заједно са Издавачком кућом „Лагуна” постхумно две књиге Љиљане Јовановић, роман „Прича о једном човеку и две жене”, као и збирку прича „Приче о животињама за одрасле”.
„Приче о животињама за одрасле“
У сваком од нас постоји бели и црни вук.
Побеђује онај којег више хранимо!
(Чироки легенда)
У књизи „Приче о животињама за одрасле“ налазе се приче о конфликтима који се одигравају унутар сваког човека. Свет у којем живимо је свет дуалности – бело/црно, добро/лоше, дан/ноћ… Кроз метафоре о животињама, уз посебне природне карактеристике сваке од њих, списатељица нас суптилно уводи у унутрашњу дуалност и преиспитивање. Свака ситуација од нас захтева одговор и тада су унутрашњи конфликти посебно изражени: да ли је одлука исправна или погрешна, да ли су последице премостиве или кобне… А избор је увек наш и само наш – шта ћемо више хранити. Свака нова ситуација буди у нама и ново преиспитивање, а дуалности има колико и врста животиња. Сви ти парови могу нам помоћи али и одмоћи, а самим тим што их постајемо свесни, можемо и свесније донети одлуку. Да ли ћемо хранити црва Наде или црва Сумње? Пса Верности или пса Издаје? Змију Љубави или гују Мржње? Као што чироки легенда каже: Пази кога храниш, јер управо тај јача!
Љиљана Јовановић (1984-2022) прерано је преминула Новосађанка која је завршила мастер студије на ФОН-у у Београду. Радила је на ТВ „Кошава” као водитељка јутарњег програма. Од малена је показивала дар и склоност ка писању и књижевности. Изузетно даровит говорник, умела је да истински слуша и искрено се посвети саговорницима. Раскош њеног интересовања чинио ју је омиљеном у друштву, где је пленила својом непосредношћу, изнад свега људскошћу.
Преминула је у 38-ој години након дуже болести. Учитељица и највећи узор њеног живота била је старија сестра Лидија, која је изненада преминула само девет месеци пре ње. Ауторкина неостварена жеља остала је да напише књигу посвећену својој сестри.
Била је истински љубитељ животиња, нарочито паса. Била је изразито авантуристичког духа, волела је путовања. Мада је целог живота писала, овe књиге започела је са писањем средином својих двадесетих, а завршила у раним тридесетим. Како је, нажалост, болест ушла у њен живот, омела ју је у издању ових књига, па се оне објављују постхумно.
Ауторка, као велики борац, никада се није предавала и надала се оздрављењу. Живот је пред њу често стављао исувише препрека, али је никад није сломио. Учинио је само прерано зрелом, још јачом и мотивисанијом. Чак и у најтежим моментима своје болести налазила је снагу за писање, то је било њено лечилиште и њена терапија.
У одређеној мери и приче и роман су инспирисани ауторкиним животом. Надасве продуховљена, била је велики филантроп, волела је живот и била несебичан пријатељ.
