Објављена књига Бошка Сувајџића „Тумане”

У издању Културног центра Војводине „Милош Црњански”, у едицији „Гласови”,  објављена је збирка песама Бошка Сувајџића  „Тумане”.

„Манастир Тумане као велику светињу Бог је објавио у нашем времену на свим странама светаˮ, речи су игумана Димитрија. Назив овог, у православном свету врло значајног манастира, понела је у свом наслову песничка збирка Бошка Сувајџића „Туманеˮ.

Композиција ове збирке, међутим, указује на то да је реч о тематски слојевитој књизи, која представља промишљања како о прошлости тако и о актуелним догађајима, међу којима је и рат у Палестини („У то су име, данима/ бомбе по Ханаанима:/ тужан је, Логос Човечији. // Под њим у Палестини. / (ил’ му се тако чини)/ беле се осмеси дечји”). Рат је само једна од последица насталих деловањем зла, али и окретањем од бога па ће библијске речи „И би свијетлост. И видје Бог свијетлост да је добра; и растави Бог свијетлост од таме” (Прва књига Мојсијева која се зове Постање), бити замењене стигховима „И би светлост. Страшна светлост што се не види и не чује/ што се не може ни замислити ни рећи,/ што као пламичак на свећи, / трепери, након олује” ( „У сусрет ненајављеном, али очекиваном, па и извесном крају светаˮ).

Ипак, лирски субјект, изнад свега, прославља и уздиже праве вредности   ( „Лети манастир Тумане, миријадама еона,/ лети и богиња туманска, и смрт, и васионаˮ).

Збирка такође представља и својеврсни дијалог са песницима Бранком Радичевићем, Јованом Дучићем, Десанком Максимовић, Рајком Петровим Ногом, Миодрагом Матицким, и другим („Верси посветни и пометниˮ), али и са Васком Попом („Ако сам ја вукˮ), а  завршава се стиховима посвећеним брату Владану („Име ти памте/ анђели, брате, / во вечно времеˮ).

Тематска разноврсност, али и покушај да се, макар пером, заустави  све оно што ремети равнотежу у овом свету  („Заћутите!ˮ) чине ову збирку актуелном.

Љиљана Никић