Објављен нови, 74. број часописа „Нова мисао”

У издању Културног центра Војводине „Милош Црњански“ објављен је нови, 74. број часописа за савремену културу Војводине „Нова Мисао“.

Из уводника:

Ако постоји вредност која се зове истина, онда свет има шансе

Књижевни часописи и часописи за културу немају упутство за употребу. То нису производи које треба конзумирати на одређени начин, пре или после оброка, уз мало течности (мада је то пожељно ових дана када нас притискају летње врућине) или без течности, те им не треба упутство у том смислу. Међутим, није згорег подсетити да мисаоне путање на страницама овог часописа нису дело задатог алгоритма, немају априорне циљеве да убеде и не нуде апсолутне истине. Можемо рећи да су оне ту, у слободном, инвентивном избору различитих вибрација духа и интелекта, уметничке имагинације и личних истина, да се преплићу, надовезују и сучељавају без жеље за „надгорњавањем”.

            Кад је у питању категорија истине, увек постоје дилеме и различита тумачења овог појма, у зависности од тога да ли се он разматра филозофски, етички или естетички. Уметност и култура, којима се ми бавимо, у већини случајева труде се да избегну ту замку апсолутизовања и монополизације „истинитог” мишљења. Али питање релативизације истине и уметничке фикције се и те како може поставити и управо то је била тема Округлог стола „Art&Tolerance” у оквиру петог Фестивала уметности и толеранције „Лабина”, чији је суорганизатор Културни центар Војводине „Милош Црњански”.  У том разговору се, између осталих, могло чути и мишљење драмског писца и сценаристе Божидара Кнежевића: „Није проблем што се лаже, већ што се лаж и истина посматрају као једнаке вредности. Ако постоји вредност која се зове истина, онда свет има шансе.”

            Осим истине и истинитости, у креативном промишљању целокупног живота и стварности, као и у нашoj синкретичкоj презентацији и дистрибуцији ауторских дела, не треба заборавити колико су важне и неке друге категорије – оригиналност, актуелност и критички приступ. Управо на те вредности нас подсећа драматург и позоришни критичар Светислав Јованов у свом критичком осврту на овогодишње 71. Стеријино позорје, које као лакмус папир увек открије искушења и домете савременог позоришта, као и тенденције домаће драматургије. Поменуте три категорије, без истинитости, не вреде много, али ни уметничка истина, колико год била артифицијелна, без њих не може опстати.

Жаклина Дувњак Радић, уредница

ПДФ издања предходних бројева можете преузети под рубриком „Издаваштво”.