Објављен је 67. број „Нове мисли”
У издању Културног центра Војводине „Милош Црњански”, објављен је 67. број часописа за савремену културу Војводине „Нова мисао”.
У потрази за смислом
Старозаветна мудрост нам говори да се нико није сагнуо толико ниско да би видео Бога, док Нови завет промовише божанску вертикалу, казује савременик, сјајни приповедач, критичар и антологичар Михајло Пантић у интервјуу који доноси „Нова мисао”: „Нисам егзегета, али се као и сваки други човек непрестано питам како досегнути ону вишу духовну испуњеност без које би живот био бесмислен, па је тако и моје приповедање опсесивно, непрестано трагање за смислом”.
Тако и ми из и даље и увек страствене редакције „Нове мисли”, с вером у вредности које произилазе из бављења уметношћу, опсесивно јуримо и хитамо у непрестаној потрази за смислом: нове појаве, нове идеје, нови писци и вредности које остају.
Пантићеви ставови и знања изграђивани су деценијама, а тако и угледни поета Бошко Сувајџић не изненађује него доноси радост откривања у песми „У сусрет ненајављеном, али очекиваном, па и извесном крају света”: Ауто-пут ће се протегнути као Аријаднина нит по којој сурфују душе мотора.
„Поетика синтезе фигуре и текста у сликарству Жан-Мишела Баскијаа” назив је есеја вредног Горана Јуреше, који у једном луцидном трену казује да је енциклопедијска машта овог култног и харизматичног сликара укључивала хиљаде сензорних утисака које је доживљавао сваки дан, док о делу (и деловању) Милице Мрђе Кузманов надахнуто пише Лидија Мустеданагић констатујући да је ова уметница, рођена у знаку Водолије, корачала испред свог времена, залажући се за слободу изражавања и дарујући другима уметничке визије изван мејнстрим категорија.
Наташа Анђелковић се, у компаративном есеју „Искуство рата у роману”, на примерима романа савременика који су своја дела објавили прошле године – Тање Ступар Трифуновић, Мухарема Баздуља, Сање Савић Милосављевић, Неде Бјелановић и Маринка Арсића Ивкова – бави навалом катарзичних искустава о последњем рату на овим теренима који је, неминовно, донео многима губљење завичаја, дома, идентитета. Изузетак је НИН-ов лауреат Маринко Арсић Ивков, који је теми у роману НГДЛ приступио унеколико другачије, појачавајући артифицијелност и изразиту жанровску форму, што се дало и очекивати од јединог писца из ове мале групе који, због година старости, рат није доживљавао у мимоходу детињства. Али, опет, изузетак потврђује правило, зар не?
Док једва чекамо да вас опет изненадимо малим чудима у следећем броју који се већ „кува” у компјутерима наших сарадника, редакција „Нове мисли” с правом може да констатује да је пред вама још један број часописа који ће вам помоћи да, бар у контексту уметности, не будете изгубљени и да не останете без дома, завичаја и идентитета.
Ђорђе Писарев
