Песникињи Драгани Младеновић награда „Милица Стојадиновић Српкиња”

Жири за доделу награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, коју додељује Културни центар Војводине „Милош Црњански“, радио je у саставу: др Зоран Ђерић (председник), Фрања Петриновић и др Драгана В. Тодоресков (чланови).

На конкурс Културног центра Војводине „Милош Црњански“ пристигло је 66 песничких књига ауторки које су објављене од октобра 2023. до октобра 2024. године. За ужи избор је одабрано пет књига, а две су се нашле у најужем избору: Ко је то у мену миран седео Весне Кораћ  (Граматик, Београд, 2024.) и Роботка Драгане Младеновић (Booka,  Београд, 2024.).

После дужег разматрања, на завршној седници одржаној 14. октобра 2024. године, донета је, једногласно, следећа

ОДЛУКА

да овогодишњу награду „Милица Стојадиновић Српкиња“ за најбољу песничку књигу женског аутора, писану на српском језику, добије

Драгана Младеновић,

за књигу Роботка, коју је објавила Издавачка кућа Booka, Београд 2024. године.

Драгана Младеновић, рођена у Франкенбергу 30. јуна 1977 године, дипломирала је и магистрирала на Филолошком факултету у Београду. Живи у Панчеву и ради у Српској академији наука и уметности (САНУ).

Објавила је следеће збирке: „Нема у томе нимало поезије” (Смедеревска песничка јесен, 2003. и Удружење књижевника и књижевних преводилаца Панчева, 2004), „Распад система” (Самиздат, 2005), „Творница” (Фабрика књига, 2006), „Асоцијални програм” (КОВ, 2007), „Омот списа” (Фабрика књига, 2008), „Родбина” (Фабрика књига, 2010), „Магда” (Фабрика књига, 2012), „Слова љубве” (Фабрика књига, 2014), „Фемицид и друге песме” (Културни центар Новог Сада, 2020) и „Роботка” (Боока, 2024).

ИК „Фабрика књига” објавила је 2016. њену прву књигу песма за децу „Уљези”, У издању Креативног центра, 2019. објављена је књига песама за децу „Дар-мар”, а 2023. збирке „Кад ствари пољуде”(илустровала Невена Силашки) и „Три, четири, сад” (илустровао Борис Кузмановић). Код истог издавача објављене су новеле: „Господин Оливер”, „Господин Оливер: Невоље са флаутом” (2021) и „Господин Оливер: Писма из Шуме зелене”(2023), романи за млађе тинејџере „Све што (ни)сам желела”, „Све што (ни)сам очекивала” и „Све што (ни)сам променила”, као и сликовница „Срце од облака” (2023). У издању „Пчелице” објављена је новела „Игра скривања”, 2023.

Збирка „Родбина” преведена је на немачки, шведски и дански, а песме су јој превођене на италијански, енглески, француски, шпански, грчки, румунски, мађарски и словеначки. „Творница”, „Омот списа” и „Родбина” су преведене на македонски под обједињујућим насловом „Грађа за леп роман” (2013).

Њени радови су објављивани у свим значајнијим антологијама савременог српског песништва, као и у књижевним часописима и стрип издањима. Добитница је више награда за стваралаштво.

Збирку песама Роботка одликују снажан и ангажован концепт, те социјална и родна самосвест. Преузимајући различите гласове жена и мушкараца, песникиња се јасно позиционира у односу на патријархални поредак, предрасуде и малограђански менталитет. Откривалачко у песмама сабраним у седам циклуса (укључујући и Епилог) огледа се у укрштању перспективе жене и мушкарца, у увођењу управног говора чија је функција често да искаже ставове везане за одређене мушко-женске односе, брачне заједнице, као и понашање брачних партнера. Иронија, цинизам и неретко сарказам појачавају читалачки доживљај о (и даље) неравноправном положају жена у нашем друштву, насиљу над женама и њиховој, често погрешној, слици у којој је форма (фризура и улепшавање) оно што треба да прикрије суштину (недостатак самопоуздања и подозривост према властитом роду). Вешто користећи наведена стилска средства, Драгана Младеновић исписује наративне стихове које имају јасну улогу – да колико-толико позову на промену односа снага између тзв. „јаче“ и „нежније“ половине човечанства. Њен аутентични песнички рукопис заслужује не да буде прочитан него и гласно изговорен.