ПЕСНИЧКА НАГРАДА „МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА“ за 2020. годину Злати Коцић, за књигу Галгал
На седници Жирија, одржаној 9. октобра 2020. године (већином гласова) донета је одлука да овогодишњу награду „Милица Стојадиновић Српкиња“ за најбољу песничку књигу женског аутора, писану на српском језику, добије Злата Коцић, за књигу Галгал, објављену у едицији „Повеља“, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Краљево 2020. године.
Жири за доделу књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, коју додељује Културни центар Војводине „Милош Црњански“, радио je у саставу: др Зоран Ђерић (председник), Фрања Петриновић и др Драгана В. Тодоресков (чланови).
На конкурс Културног центра Војводине „Милош Црњански“ је пристигло 25 књига песама ауторки, које су објављене од октобра 2019. до октобра 2020. године. За ужи избор је одабрано седам књига, a пет од њих су се нашле у најужем избору: Јелена Ленголд, Мутни наговештај кише, Архипелаг, Београд 2020; Радмила Петровић, Моја мама зна шта се дешава у градовима, ППМ „Енклава“, Београд 2020; Соња Веселиновић, Проклизавање, НБ „Стефан Првовенчани“, Краљево, Едиција „Повеља“, 2020; Злата Коцић, Галгал, НБ „Стефан Првовенчани“, Краљево, Едиција „Повеља“, 2020; Марија Кнежевић, Крајње песме, НБ „Стефан Првовенчани“, Краљево, Едиција „Повеља“, 2020. После дужег разматрања, два члана жирија су свој глас дала Злати Коцић, а један глас је добила Јелена Ленголд.
Злата Коцић (1950), песникиња, преводилац, есејист, филолог. Радила као професор и као уредник у издавачкој кући „Нолит“. Живи у Београду.
Објавила следеће песничке књиге: Клопка за сенку (1982), Оро око гротла (1990), Ребро (1993), Гнездо и купола (1995), Ваздушне фреске (1999), Лазареве лестве (2003; 2010), Мелод на води (2008), Бело пуле (2014), Биберче (2014), Грумен (2020) и Галгал (2020).
Књиге поетске прозе: Полог (1999), Чаура-аура-ура (2016) и Простори душе (2019).
Књиге изабраних песама: Le piéton au large (на француском, 2014), Скала Сирина (на руском, 2014), Хармон (2017) и Белый ослик (на руском, 2018).
Песме су јој превођене на руски, енглески, француски, немачки, бугарски, кинески, јерменски, пољски, белоруски, албански језик. О њеној поезији су објављена три зборника критичких текстова са библиографијом.
Представљала Србију на песничким скуповима и симпозијумима у Русији (1985, 2007, 2009), Белорусији (1994, 1996, 2018), Грузији (2011, 2013), Француској (2014) и Тунису (2015).
Досадашње награде: „Змајева“, „Дисова“, „Жичка хрисовуља“, „Ramonda Serbica“, „Драинчева“, „Јефимијин вез“, „Златни крст кнеза Лазара“, „Заплањски Орфеј“, „Гордана Тодоровић“, „Нолитова“, „Јован Максимовић“, „ФЕДОР“. Национално признање за допринос српској култури.
Најновија песничка књига Злате Коцић, Галгал, круна је њеног, сад већ четрдесетогодишњег, песничког стваралаштва. У наслову ове књиге је библијски појам из Старог Завета. Мото књиге садржи мисао пророка Језекиља, наведену у различитим тумачењима појма „галгал“, најпре као „коло“; потом као „вихор“, па „точкови“ и „ковитлац“. У фусноти стоје и друга значења: „колесница“, „откривење“.
Галгал (гилгал; хебрејски גלגל; круг, диск). Галгал је и топоним, први логор Јевреја у Обећаној земљи након преласка Јордана, под вођством Јошуе. Галгал (кибуц) је насеље са око 1400 становника у Израелу. Галгал је главни град једне од канаанских држава. Галгал – седиште „синова пророка“, помиње се у (5. Мојс. 11:30) и (2. Сам. 2: 1), (2. Сам. 4:38).
Песникиња се поиграва са овим појмом и додаје му и нова значења: „Галгалија – нова галаксија“, „галгал око“, „Галгал!? – Зена земникова у чуду“, „Гал. Гал. Кад изговориш устима – то значи: два ока у глави“. „Галактичка реч. Млечна!“ Гал, Галус, Галилео Галилеј, Гален, Галилејац – галија, Голгота, Галгал гора, Гал-галеб, итд. Поезија Злате Коцић је надахнута Библијом, али и нашим народним предањем. Њен језик је богат, мелодичан, препун симбола и песничких фигура. Од точкова у сеоским колима, преко „разгали-точка“ и „архи-точка“, до сазвежђа Велика и Мала кола. Од клупка, преко „крилате тачке“, до „крилатог клупка“. Од „водених“ до „огњених“ точкова. Од заколутаних звезда, преко „ора на облацима“, до „срчаног ковитлаца“.
Ова књига је још једна потврда да су саме речи-бића, изазов за песму и певање Злате Коцић. Ваљан пример, како се језиком може играти, бајати, успављивати, певати, једноставно, наизглед наивно, али, уз то, и како се може опевати сложеност и дубина духовног живота.
Награда „Милица Стојадиновић Српскиња“ биће уручена добитници – Злати Коцић, у Културном центру Војводине „Милош Црњански“ у Новом Саду, 27. октобра 2020. године, у 12 часова.
