Посета господина Николе Селаковића, министра културе Републике Србије, Културном центру Војводине „Милош Црњански”
Министар културе Републике Србије, господин Никола Селаковић, посетиће Културни центар Војводине „Милош Црњански” у среду, 22. јануара 2025. у 12 часова.
Поред посете нашој институцији, министар Селаковић ће присуствовати и представљању Изабраних дела Добрице Ћосића (Издавач: Културни центар Војводине „Милош Црњански” и „Лагуна”, 2024), као и издавачке и програмске делатности Културног центра Војводине „Милош Црњански”.
Том приликом министар Селаковић ће се обратити присутнима, као и Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански”, Селимир Радуловић, председник Уређивачког одбора Изабраних дела, и Иван Негришорац, један од приређивача.
Изабрана дела Добрице Ћосића објављена су у издању Културног центра Војводине „Милош Црњански” и Издавачке куће „Лагуна”, поводом десет година од упокојења писца, есејисте, политичара и једне од најзначајнијих фигура српске историје и књижевности друге половине двадесетог века – Добрице Ћосића (1921–2014).
Ово канонско издање од осамнаест изабраних томова обухвата све Ћосићеве романе: „Далеко је сунце”, „Корени”, „Деобе”, „Бајка”, „Време смрти 1 – Прерово иде у рат”, „Време смрти 2 – Сувоборска битка”, „Време смрти 3 – Ваљевска болница”, „Време смрти 4 – Излазак”, „Време зла 1 – Грешник”, „Време зла 2 – Отпадник”, „Време зла 3 – Верник I”, „Време зла 3 – Верник II”, „Време власти 1” и „Време власти 2”.
Избор употпуњавају и дела есејистичке прозе која у најбољој мери сведоче о Ћосићевим историјским, културолошким и политичким ставовима који су битно утицали на културно-политичку сцену Србије: „Стварно и могуће”, „Писци мога века – дванаест портрета”, „Пријатељи мога века” и „Српско питање”.
Добрица Ћосић (1921–2014), писац, есејиста, политичар, једна од најзначајнијих фигура српске историје и књижевности друге половине 20. века.
У књижевност улази 1951. године својим првим романом „Далеко је сунце”, првим модерним романом о југословенској револуцији који је представљао критику револуционарног терора.
Дела Добрице Ћосића преведена су на тридесетак језика.
Програм је отворен за јавност.
