Потписан Протокол о сарадњи између Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и Културног центра Војводине „Милош Црњански“
Протекле седмице је у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бања Луци свечано потписан Протокол о сарадњи између ове институције и Културног центра Војводине Милош Црњански. Протокол су потписали директори институција, Љиља Петровић Зечић у име НУБ Републике Српске и мр Ненад Шапоња у име КЦВ Милош Црњански.
Овим Протоколом створене су основе за заједничку реализацију домаћих и иностраних уметничких, научних, издавачких, манифестационих и других пројеката и програма из области уметности и културе, пројеката из издавачке делатности, као и за међусобну подршку у промотивним активностима.
Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић Зечић истакла је том приликом за Агенцију Срна да ће се сарадња са Културним центрум Војводине Милош Црњански реализовати у различитим аспектима, почев од изложби, пројекција, издавачке дјелатности, а мр Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине Милош Црњански, истакао је да је циљ Центра сарађивати не само са Бања Луком него и са осталим деловима Републике Српске јер је НУБ национална институција а културна размена увек је изузетно важна.
Потписивању Протокола о сарадњи присуствовао је и књижевник Владимир Пиштало, в.д. управник Народне библиотеке Србије са којом КЦВ Милош Црњански такође има потписан Протокол о сарадњи јер је мисија ове три кровне институције међусобна сарадња, а Пиштало је овом приликом нагласио да је план да један центар за конзервацију и рестаурацију папира буде основан управо у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.
Свечаности у НУБ Републици Српској током које је одржан и књижевни програм у којем су представљена дела Владимира Пиштала, присуствовали су Бањалучани, а госте је дочекао и познати књижевник из овог града Ранко Рисојевић.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске има дугу и богату традицију која потиче још из друге половине деветнаестог века. Према наводима Петра Кочића, 1868. године оснива се, једна од најстаријих, Српска читаоница која у свом саставу има и библиотеку. Одмах по оснивању ова читаоница бива снабдевена новинама, часописима и књигама. Са неминовним краткотрајним прекидима рада услед ратова, Српска читаоница непрестано је повећавала своју активност и деловање. Систематски се повећавао број приманих новина и часописа на неколико језика, повећавао се број књига, као и број читалаца. Њена Библиотека, која је имала сва обележја народне, била је врло добро организована и уређена библиотека са богатом књижним фондом. До 1990. године НУБ Петар Кочић доживљава велики успон, а упоредо са развојем Бања Луке као универзитетског центра, растао је и степен интересовања и потреба за информацијама из различитих области знања, те она у складу с тим почиње да усклађује своју развојну и набавну политику, а аутоматску обраду података НУБ Петар Кочић покренула је 1990. године. Одлуком Владе Републике Српске од 7. децембра 1999. године Народна и универзитетска библиотека Петар Кочић мења своје име у Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, име које носи и данас. Том одлуком она је поред народне и универзитетске, постала и национална библиотека Републике Српске која под једнаким условима обавља три основне функције: матичну/националну, универзитеску и градску.
НУБ Републике Српске, од 2013. године постаје седиште Виртуелне библиотеке Републике Српске који почиње да ради на успостављању јединственог библиотечко-информационог система COBISS.RS.
