Представљање „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића” – конференција за медије

У среду, 13. марта у 12.00 часова, у Библиотеци града Београда, одржаће се конференција за медије поводом објављивања прва три тома „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића”.

Учествују:
проф. емеритус др Сава Дамјанов, приређивач и уредник
Јасмина Михајловић, књижевница и члан Редакционог одбора
мр Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански”, члан Редакционог одбора
др Владимир Пиштало, управник Народне библиотеке Србије, члан Редакционог одбора
др Жаклина Дувњак Радић, уредница у издавачкој делатности Културног центра Војводине „Милош Црњански”, члан Редакционог одбора

Културни центар Војводине „Милош Црњански” из Новог Сада и Народна библиотека Србије започели су трогодишњи капитални пројекат објављивања Сабраних дела књижевноисторијских студија и есејистике Милорада Павића, књига које нису објављиване протеклих 30 година. Укупно ће бити објављено девет књига, а ове године су објављене прве три књиге:

  1. „Историја српске књижевности барокног доба”
  2. „Историја српске књижевности класицизма”
  3. „Историја српске књижевности предромантизма”.

„Милорад Павић је свакако један од најважнијих српских књижевних историчара 20. века, о чему сведоче његови бројни нови увиди у заборављене писце и епохе наше литерарне баштине (Гаврил Стефановић Венцловић, барок, класицизам и предромантизам…) који су прихваћени и високо вредновани у науци о српској књижевности. Поновно издање ових радова свакако представља значајан допринос домаћој и европској академској заједници где они имају статус обавезне (или, сходно предмету, секундарне) литературе, али и комплетнијем увиду у стваралаштво једног од најзначајнијих књижевника последњих деценија 20. и почетка 21. века… ’Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића’ не подразумевају њихово пуко реиздање већ и приређивање текстова по савременим текстолошким начелима, пратећу научну литературу укључујући и библиографско-рецепцијска изучавања тих дела од њиховог првог објављивања до данас”, наводи главни приређивач и уредник, Павићев дугогодишњи најближи сарадник на Филозофском факултету у Новом Саду, проф. емеритус др Сава Дамјанов.
Следеће три књиге које би требало да се појаве крајем ове године биће студије о писцима којима се Милорад Павић читав живот бавио (а неки су постали и јунаци његове белетристике) као што су Гаврил Стефановић Венцловић и Војислав Илић, да би се 2025. године, објављивање „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића” завршило његовим збиркама есеја.