Представљена нова издању Културног центра Војводине „Милош Црњански”
Данас је у нашој институцији одржана друга овогодишња конференција за штампу, на којој смо представили два нова билингвална издања наше издавачке делатности.
„Обе ове књиге – и нова збирка поезије Каталин Ладик ‘Памћење воде’ и ‘Велики канал’ Ђезеа и Атиле Бордаша, свака на свој начин, јесу књиге за право читалачко уживање. Књига Каталин Ладик вас, како је отворите, одведе у други и другачији свет, у ватромет нових односа и метафора, док нам ‘Велики канал’, кроз перо врсног писца, доноси причу о томе како нам се земља мењала радом и идејама”, истакао је на почетку конференције за новинаре Ненад Шапоња, директор и главни уредник издавачке делатности Културног центра Војводине „Милош Црњански”.
Путем видео записа, из Будимпеште се новинарима обратила песникиња и глумица Каталин Ладик, која се захвалила „маестралном преводу њених стихова” Драгињи Рамадански, а казивала је том приликом две песме из нове збирке поезије.
„Збирка ‘Памћење воде’ доноси одређене иновације у поетици Каталин Ладик. Текст је сведен у изразу, минималистички и тим је значајнији маестралан препев са мађарског на српски Драгиње Рамадански, јер је више него успешно одржала мелодију и ритам ауторкиних стихова”, изјавио је Мирко Себић, уредник издавачке делатности наше институције, који је присутне подсетио и на чињеницу да је Каталин Ладик добитница Медаље културе за укупно стваралаштво којом ју је наградио Културни центар Војводине „Милош Црњански”, а прошле године је, такође у издању наше куће, објављен избор из њене поезије у преведу на енглески језик „Поемс”.
Збирка „Памћење воде” је двојезична, на мађарском и српском језику, а читаоцима је позната песникиња понудила стотинак нових песама тематски груписаних у певања „Вода”, „Облак”, „Снег”, „Лед” и „Плазма”, са мотом целе збирке: „Верујем да вода многе догађаје и осећаје из наших живота чува у виду успомена, носећи их у себи”.
Књига, такође двојезична, „Велики канал” Ђезеа и Атиле Бордаша, објављена је у сарадњи са издавачком кућом „Тиски цвет”, у име које се новинарима обратио Славко Матић, рекавши да се ради о дугогодишњем пројекту који у свом фокусу има баштину ових простора и да је њима у овој издавачкој кући драго што је захваљујући Културном центру Војводине „Милош Црњански” овај значајан пројекат завршен и да је књига пред публиком.
Књигу „Велики канал” такође је превела Драгиња Рамадански, а аутори су Ђезе Бордаш и његов брат Атила (1942–2019), пасионирани етнограф. У питању је резултат њиховог вишедеценијског истраживања историје Великог бачког канала, при чему се у фокусу ове студије налази хидроинжењер Јожеф Киш, по чијим је плановима изведено ово грандиозно грађевинског дело.
„Духовни отац ове књиге је Сима Матић, оснивач ‘Тиског цвета’”, открио је Ђезе Бодраш. „Он ми је, будући да сам претходно већ написао два романа у којима Велики бачки канал игра важну улогу, предложио да се негдашњем Францовом каналу, како се годинама звао, посветим, не само и из књижевног него и историографског и етнографског угла. Пре свега због чињенице да младе генерације заправо јако мало знају о овом подухвату, реализованом између 1793. у 1802, дакле много пре Суецког канала, али и пре коришћења парне машине у грађевинарству, захваљујући којем је само дуж средњег хоризонта Бачке постало обрадиво чак 120.000 хектара, а пут бродовима, који су са Карпата довозили дрво, со и барут, скраћен је за стотинак километара.
По његовим речима, овај канал је био претеча хидросистема ДТД, а књига обухвата и темат посвећен професионалном животопису Јожефа Киша, будући да он није пројектовао само Велики бачки канал, већ и више воденица на Мостонги, али и гркокатоличку цркву у Куцури.
Књигу „Велики канал” заокружују два текста – рецензије из пера Славка Богдановића, једног од најпризнатијих европских стручњака из области водопривредног права, те надахнут текст књижевника Раше Попова о овом визионарском пројекту двојице браће Киш, који су се средином 18. века упустили у пројекат да се бачка равница, која је вековима лежала прекривена мочваром, премрежи воденим каналима. Спојили су Дунав и Тису и омогућили хиљадама бродова да плове туда.