Премијера позоришне представе „Бројала сам”
У сусрет 70. Стеријином позорју у Новом Саду, Културни центар Војводине „Милош Црњански” организује две позоришне премијере које реализује у сарадњи са Културном станицом „Свилара”. Обе представе су праизведба и биће премијерно изведене 21. и 22. маја 2025. године.
У среду, 21. маја у 20.30 ч у Културној станици „Свилара” (Ђорђа Рајковића 6b, сала на првом спрату), публика ће бити у прилици, захваљујући ауторском пројекту редитеља Игора Павловића, да види представу „Бројала сам” из још необјављене прозе Дарка Цвијетића.
Због великог интересовања, попуњен је број улазака на премијеру. Накнадно ћемо објавити датум прве репризе.
Игор Павловић, режија и концепт по мотивима текста Дарка Цвијетића „Бројала сам”
Играју: Соња Дамјановић, Диана Коленц, Александра Павловић, Золтан Молнар
Драматургија: Игор Павловић и глумачки ансамбл представе
Сценографија, костим, избор музике: Игор Павловић
Асистент режије: Стеван Узелац
Дизајн светла: Миа Млинаревић
Тон: Стеван Узелац
Видео: Владимир Зима
Студијска звучна обрада: Филип Курањи
Светло: Зденко Медвеђ
Реч редитеља
– Ова представа није покушај да се објасни злочин. Није ни осуда, ни опроштај, ни молитва.
Бројала сам је текст о ранама које се не виде, крику који се не чује. О траумама које се преносе ћутањем. О телу које памти оно што би душа да заборави.
Мајка, Киша и Радост, су сенке једне породице, сенке рата, сенке тишине. Ту је и Отац – присутан у одсуству, у коми, у кривици, у покушају да заборави. Нико не говори истину до краја. Нико, али је сви знају.
Представа је фрагментарна, препуна пукотина – као сећање, које се боји да проговори. Као песма коју неко шапуће у себи, да га не чују. Све је одјек. Све је оно што остаје кад се злочин заврши – а не заврши се никад.
Театар не мења свет. Али може да нас примора да гледамо тамо где смо навикли да скрећемо поглед. И да, можда, осетимо, да ћутимо заједно с њом. Не из страха, већ из поштовања према онима чији глас још нисмо чули.
Игор Павловић
