Премијера позоришне представе „Среда једног понедељка”

У сусрет 70. Стеријином позорју у Новом Саду, Културни центар Војводине „Милош Црњански” организује две позоришне премијере које реализује у сарадњи са Културном станицом „Свилара”. Обе представе су праизведба и биће премијерно изведене  21. и 22. маја 2025. године.

У четвртак, 22. маја 2025. године у 20.30 часова, у Културној станици „Свилара” (Ђорђа Рајковића 6b, велика сала у приземљу),  публика ће бити у прилици да погледа премијеру позоришне представе „Среда једног понедељка”, ауторског пројекта Божидара Кнежевића О људима и другим играчкама, у сарадњи са Казалиштем Вировитица.

Места се могу резервисати на мејл prkcvmiloscrnjanski@gmail.com или позивом на број 021/4754128.

Улаз је слободан.

Редитељ: Драшко Зидар

Играју: Горан Коши, Татјана Берток Зупковић и Бланка Барт Хајош

Текст: Божидар Кнежевић

Продукција: Театар Ерато и Културни центар Војводине „Милош Црњански” 

О представи

Ово није будућност. Ово је садашњост, само мало јаче стилизована. Бивши кловн Јозеф Апетит постаје лице државне пропаганде: једе пред камерама, дебља се за народ чиме би требао подстицати мржњу. Само што се…заљуби. И све крене низбрдо, још брже него планета која дословно тоне.

Реч аутора

Фактотопија, реалфантастика и псеудомит

Да бисмо разумели која питања желимо отворити комадом „Среда једног понедељка”, прво се морамо позабавити појмовима на које се прича ослања – фактотопијом, реалфантастиком и псеудомитологијом.

Фактотопија, односно фактографска дистопија и њој сродан појам реалфантастике, нашу причу, у највећој мери, смештају у простор дистопијске фантастике, али је, истовремено, наслањају на фактографске, већ постојеће, елементе (на реалне историјске догађаје, на препознатљиве митове и на општепознате мотиве и феномене из политике, религије, филозофије, медија, као и на референце из културе, укључујући и поп културу).

А кад говоримо о миту, односно о псеудомиту, прво што морамо знати је да се

веродостојност мита, готово по правилу, не да утврдити, јер се мит налази у сфери ониричног, немогућег и фантастичног. Али, са друге стране, сигурно је да је и наш свакодневни живот органски део сваког мита и баш то је репер према коме „конзументи” тог мита могу да упореде дела и последице митских јунака и донесу суд о њима. Наш позоришни мит је, наравно, само псеудомит о будућности и поступци којим га стварамо карактеристични су само за театар, али начин на који ће тај позоришни мит гледаоци-конзументи процењивати је исти као код правог мита.

Божидар Кнежевић