ПРОМОЦИЈА ИЗАБРАНИХ ДЕЛА БОГДАНА ЧИПЛИЋА НА ПРОГРАМУ „У ФОКУСУ“

У Културном центру Војводине „Милош Црњански”, у среду, 11. маја, са почетком у 18 часова, биће одржана промоција изабраних дела Богдана Чиплића, у оквиру програма „У фокусу“.

На промоцији ће говорити писац Радован Влаховић у име Банатског културног центра, који од 2021. године додељује и награду „Богдан Чиплић” за прозне рукописе. О књижевном стваралаштву, животу и делу Чиплића, који у својој књижевности профилише мемоаре војвођанског човека из прохујалих времена, менталитете уобличене традицијом, као и сукобима између модерног, грађанског и традиционалног, обичајносног света − говориће Милана Поучки, Виктор Шкорић и Ненад Станојевић, писци предговора за дела у најновијој едицији о Богдану Чиплићу и интерпретатори његовог стваралаштва.

Уредник програма: др Валентина Чизмар.

О АУТОРУ

Богдан Чиплић (Нови Бечеј, 2. 11. 1910, Аустроугарска – Београд, 23. 4. 1989, СФРЈ) био је српски књижевник, преводилац, песник, позоришни и књижевни критичар, драмски писац и управник Српског народног позоришта. Рођен је у Новом Бечеју 1910, у време Аустро-угарског царства, али га животне стазе воде кроз Сомбор, Србобран, Кикинду, Суботицу, Београд, Нови Сад итд.

Дипломирао је етнологију на Филозофском факултету у Београду, где је од новембра 1934. до фебруара 1935. радио као асистент на етнолошкој катедри. Као студент био је београдски дописник суботичког и новосадског „Југословенског дневника“, а по завршетку студија 1935. прихватио је место професора у српско-хрватским одељењима гимназије и учитељске школе у Темишвару, одакле је слао дописе „Политици“, издавао књижевни алманах „Живот“ и уређивао истоимени часопис, који је војна цензура забранила после првог двоброја (1936). Краће време био је професор гимназије у Великој Кикинди.

Као етнолог, инспирисан је обичајима и традицијом свог народа, коју преноси и у своја дела, пре свега инспирисан духом Баната, војвођанском равницом, војвођанским менталитетом, анахроним језиком, животима обичних људи, али и значајних личности као што је Ђура Јакшић, чији је живот приказао кроз романсирану биографију у истоименом роману.

Чиплић долази у Нови Сад 1937. године, од када је интензивно сарађивао са „Летописом Матице српске”, писао позоришне и књижевне критике за дневник „Дан”. Окупљајући значајне писце тог периода (међу којима је био и Александар Тишма), објавио је две свеске „Војвођанског зборника“. Од 1944. године је радио и као гимназијски професор у Новом Саду. Након годину дана, 1945. године, тј. непосредно након Другог светског рата, најпре је преузео функцију секретара, лектора, потом и драматурга Српског народног позоришта, а у часопису „Слободна Војводина“, уређивао је културну рубрику и писао позоришну критику.

У Српском народном позоришту обављаће функцију управника од 1947. до 1949. године, када ће бити поново установљена опера, а такође и консолидован драмски ансамбл, после масовног одласка еминентних глумаца у новоосновано Југословенско драмско позориште у Београду.

1952. године је покренуо књижевне новине под именом „Стражилово“, које је издавао годину дана, да би потом 1953/54. прихватио уређивање „Наше сцене“. Од 1956. до 1964. био је запослен као лектор и уредник београдских „Вечерњих новости“, а последње године живота провео је као слободан уметник.

Објавио је преко педесет књига од којих, преко двадесет књига песама (у издању Матице српске, Просвете, Минерве итд) и девет романа, а његова драмска дела су извођена на сцени СНП-а, од којих је драма „Успомена на Соренто” (из 1940) била само једном премијерно изведена, а потом забрањена. За роман „На велико и на мало”, награђен је наградом Владе НР Србије (1946), док је његова драма „Концерт за две виолине” освојила другу награду на конкурсу за драму у Новом Саду 1952. године. Змајеву награду Матице српске добио је за збирку поезије „Слатко православље” (1968), која је такође уврштена у изабрана дела 2021, поред збирки поезије „Пољана и Дивље јато”. Гордана Свиленгаћин у предговору новом издању Чиплићеве поезије назива Чишлића „доброћудним песником равнице“, док га је Драшко Ређеп (који је 2003. године приредио „Антологију Чиплић“) назвао „последњим бардом Војводине старе.“

Објављивање изабраних дела Богдана Чиплића представља заједнички издавачки подухват Културног центра Војводине „Милош Црњански“ и Банатског културног центра из Новог Милошева.

Програм ће бити одржан у Културном центру Војводине „Милош Црњански“, Војводе Путника 2, Нови Сад. Улаз је слободан.

Добро дошли!