Промоција књига Љиљане Јовановић

У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ, у уторак, 2. јула 2024. у 20 часова у Дигиталном омладинском центру (Војводе Путника 1, Нови Сад), одржаће се промоција књига Љиљане Јовановић „Приче о животињама за одраслеˮ и „Прича о једном човеку и две женеˮ (Издавачи: Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ, Нови Сад, и „Лагунаˮ, Београд, 2024. год.).

О књигама и ауторки ће говорити Драгана Милошевић, Селимир Радуловић, Љиљана Никић и Маја Кнежевић Илић. Одломке из књига казиваће Соња Дамјановић, првакиња Драме Српског народног позоришта.

Улаз је слободан!

ЉИЉАНА ЈОВАНОВИЋ је рођена 09.01.1984. године у Новом Саду. У Новом Саду је завршила Основну школу „Прва војвођанска бригадаˮ, Гимназију „Светозар Марковићˮ и  Факултет за предузетни менаџмент „Браћа Карићˮ. Мастер студије завршила је на ФОН-у у Београду. Курс Обука за послове у медијама Весне Дедић завршила је такође у Београду. На ТВ „Кошаваˮ радила је као водитељка Јутарњег програма (2010. године).

Одмалена је показивала дар и склоност ка писању и књижевности. Изузетно даровит говорник, умела је да истински саслуша и искрено се посвети  свом саговорнику. Раскош њеног интересовања чинио ју је омиљеном у друштву, где је пленила својом непосредношћу, изнад свега људскошћу. Превремено рођена у седмом месецу, пожурила је да се роди као што је пожурила и да нас напусти. Преминула је у 38. години живота, након дуже болести. Мајка Радмила, брижна и увек пуна разумевања и отац Момир, са којим је имала посебан однос, били су њена вечита подршка и снага. Учитељица и највећи узор њеног живота била је старија сестра Лидија, која је изненада преминула само девет месеци пре ње. Ауторкина неостварена жеља остала је да напише књигу посвећену својој сестри. Била је истински љубитељ животиња, нарочито паса. Њен први љубимац, сибирски хаски звани Гроф, потом удомљена луталица Маца Фаца, били су њена друга половина. Била је изразито авантуристичког духа, одувек је волела путовања, али обала мора ју је увек највише задржавала.

Како је, нажалост, болест ушла у њен живот, омела ју је у издавању књига, те су објављене постхумно.  Ауторка, као велики борац, никада се није предавала и надала се оздрављењу. Живот је пред њу често стављао исувише препрека, али је никада није сломио. Учинио је само прерано зрелом, још јачом и мотивисанијом. Чак и у најтежим моментима своје болести налазила је снагу за писање. То је било њено лечилиште и њена терапија. У одређеној мери и приче и роман су инспирисани ауторкиним животом. Надасве продуховљена, била је велики филантроп, волела је живот и била несебичан пријатељ.