Промоција књижевног стваралаштва Енеса Халиловића на програму „Уметник у фокусу”

У Културном центру Војводине „Милош Црњански” у уторак, 21. јуна, са почетком у 19 часова, биће одржана промоција књижевног стваралаштва драмског писца, приповедачa и песника Енесa Халиловића из Новог Пазара. У оквиру програма „Уметник у фокусу“, акценат ће бити на његовом најновијем роману „Људи без гробова: Голдбахова хипотеза” (2020) и збирци поезије „Секвоја” (2022). О Халиловићевом прозном и поетском стваралаштву говориће Авдија Салковић, доктор филолошких наука и преводилац, који је, поред осталог, превео и једну од збирки песама Енеса Халиловића на турски језик.

Уреднице програма: др Валентина Чизмар и Бранка Марковић.

Роман „Људи без гробова: Голдбахова хипотеза” награђен је 2020. године Виталовом наградом „Златни сунцокрет” и до сада је објављен у три издања, у оквиру издавачке куће „Лагуна”.

Роман се одвија кроз више временских перспектива, кроз приповедачку потресну повест Семира Нумића, сина познатог одметника. Семир са извесне дистанце прича судбину свог оца Нумана и очеве породице (сестре Бадеме и Хане, брата Златана) из Лукара (близу Новог Пазара), кроз сплет невољних животних околности које ће утицати и на његову судбину. Прича која ће се препричавати у различитим околностима и на различите начине самим тим ће и онима без гробова сачувати ванвременски помен и оживети њихове идентитете, чак и кад је реч о оним несвесним.

Јунак Нуман, заведен љубављу према девојци Ајли (која му се и обећала, али је њен отац заручује другоме ‒ његовом имењаку), учиниће да идући и против Божје речи и људских закона, водећи се обећаном речју, постаје одметник, а његова освета ће да успламти до узуса трагичких размера, све до завршетка његове потере у трајању од 47 дана.

Структура романа је специфична и због поднаслова („Жабља јаја”, „Нојева јаја”, „Јаја која су постала бомбе”, „Као љуска јајета” итд.), који се надовезују један на други кроз логику симболизма и метафору јајета. Јунак Семир, који због муцања радије пише и који сȃм метафорично представља „јаје”, тј. биће које излази из јајета као из свог сопства, покушава да [кроз суочавање са разним парадоксалним догађајима и животним загонеткама], реши једну хипотезу „у којој је тешко прозрети правила.”

У књизи се провлачи и једнa од математичких енигми, позната као Голдбахова хипотеза, која се може индиректно читати и наслућивати кроз комбинаторику различитих особина јунака у роману, кроз њихове карактере и ликове, као и међусобне односе, од којих сваки од јунака тражи решење на свој сопсвтени начин, а аутор индиректно и сугестивно подстиче и читаоце на одгонетање исте хипотезе.

Роман „Људи без гробова” Халиловић је посветио свом рођеном брату, да му се нађе „у тој хладној туђини куд је отишао, склонивши се пред хладном близином.”

Књига „Људи без гробова” је узбудљив и потресан роман у коме се прожимају књижевност, живот, загонетеке, приче о прецима и неизбежности прошлости, о именима и идентитетима, а уједно и архетипска прича о оцу, злочинству, љубави, жртви у којој се, између осталог, трага и за математичким решењем мистерије живота и његовим вишим смислом.

О аутору

Енес Халиловић − романописац, драмски писац, песник и новинар, рођен је 1977. године у Новом Пазару. Оснивач је књижевног часописа „Sent” и веб часописа „Eckermann”.

Његове приче, поезија и драме објављиване су у књижевној периодици и засебним књигама, а заступљен је у бројним песничким и прозним антологијама у земљи и иностранству. Књиге Енеса Халиловића објављене су на енглеском, пољском, француском, македонском, турском, албанском, бугарском, руском и италијанском језику, а проза и поезија је превођена на енглески, немачки, шпански, руски, арапски, турски, француски, пољски, румунски, украјински, мађарски, словеначки, летонски, албански, македонски, грчки, бугарски, каталонски, ромски, дански, португалски, италијански, белоруски, јерменски, хебрејски, јапански и латински језик.

Поезија, приче, драме, романи и загонетке

Објавио је следеће збирке поезије: „Средње слово” (1995); „Блудни парип” (2000); „Листови на води” (2007); „Песме из болести и здравља” (2011); „Ломача” (изабране песме, 2012); „Зидови” (2014); „Бангладеш”, спев (2019). По песничкој књизи „Зидови” Митар Белојица је режирао истоимени филм и представу, што је премијено приказано 5. јануара 2022.

Збирке прича: „Потомци одбијених просаца” (2004); „Капиларне појаве” (2006); „Чудна књига” (2017).

Драме: „Ин виво”, 26 кратких драма (2004); „Кемет” (2010). Драму „Комад о новорођенчадима која говоре” премијерно су извели глумци берлинског позоришта „Schaubühne” 11. марта 2011. године.

Романи: „Еп о води” (2012); „Ако дуго гледаш у понор” (2016, 2017) и „Људи без гробова” (2020). O роману „Ако дуго гледаш у понор” Златко Паковић је режирао истоимену представу која је премијерно изведена 27. децембра 2020.

Забележио је и 172 народне загонетке које је објавио са Елмом Халиловић у коауторској књизи „Загонетке” (2015).

Енес Халиловић награђиван је за своје књижевно стваралаштво престижним наградама и један је од писаца млађе генерације са највише освојених књижевних награда у региону.

Награде: Златна значка за допринос култури; награда „Бранко Миљковић” и награда „Ђура Јакшић” за збирку „Песме из болести и здравља”, 2012; награда „Меша Селимовић”, за књигу песама „Зидови”, 2015; награда „Стеван Сремац”, за роман „Ако дуго гледаш у понор”, 2017; награда „Ахмед Вали”, за посебно остварење у култури и уметности, 2016; награда „Сергије Лајковић”, за уреднички рад у „Sent-у”; „Златно слово“ – награда књижевног часописа „Акт”, Ваљево; „Златни сунцокрет” и награда „Григорије Божовић” за роман „Људи без гробова”, за 2020. годину.