Сликарска клапсида Радула Бошковића

У оквиру пројекта Креативни простор у покрету, Културног центра Војводине
Милош Црњански у октобру 2019, представљени су радови ументика Радула Бошковића из Новог Сада, под називом Сликарска клапсида Радула Бошковића.

 

Мр Данило Вуксановић о сликама Радула Бошковића каже: Мотиви ᾽устављеног театра᾽ на његовом сликарском фону осветљени су из више углова, попут снопова који се пробијају кроз густу загонетку Првородног греха, у алегоријском замаху сједињене љубави. Сликарски чин тако бива изједначен потезима боје које прекривају благу структуру рељефне површине како би нагласили пулс времена које никако да докучимо.

Сликарство данашњице измиче општим одредницама и свако новонастало платно само је бледи анекс мноштву слика у дигиталном окулару којим се свакодневно служимо. Штафелајна слика ослања се на кичму миленијумског континуитета кога није лако измерити а ни занемарити. Тај континуитет је сложена прича о историји цивилизација унутар чијих се љуштура налазе драгоцености културе што их баштинимо. Део те богате културе неговања слике и ликовности видљив је и на најновијим делима ᾽вишестраног᾽ уметника Радула Бошковића.

Захваљујући посвећеном раду на утабаним стазама доследности самом себи, у фигуралним фугама сликарске приповести досањаног и наслућеног, Бошковић и даље успешно прекраја путеве сигурним сликарским кораком, отварајући нове ᾽шалукатре᾽ визуелних изазова. Смештајући већ препознатљиве, разодевене парове у сенци еденских плодова, мистичне младе даме у оквирима кибицфенстера са маском у руци, на засенченим трговима, у оковратницима беле чипке испредене нитима загубљеног времена, Радуле Бошковић наставља своју имагинарну градњу. Ипак, није згорег осврнути се ᾽са фењером у руци᾽ ка ходницима историјско уметничких појава у којима можемо пронаћи потребне аналогије за тумачење сликарског поступка Радула Бошковића. У том непрегледном витражу светлости и сенке на платнима, присетићемо се свих оних упечатљивих призора људског тела, од времена ренесансе до симболизма, све до надреалистичко/загонетних сликарских пасажа. Наговештај у покушајима анализирања умногоме бива помогнут називима слика које Бошковић смишљено именује чувеним појмовима у разноликим пољима времена.

У потрази за скривеним значењима одгонетања тајне времена, крије се, заправо, духовно/оперативни метод уметника мистичног призора слике, нарочито на платнима где је уметнут магритовски лик са шеширом и црним сунчаним наочарима, иза прозора у полусенци, или у самој сцени композиције, када има улогу (не)откривеног саучесника. Свако ко познаје Радула Бошковића брзо ће увидети о којој врсти уметности је реч. То је уметност опсене, игра што се одмотава на сцени и у стварном животу, непрестано и неумољиво, из дана у дан.

Мотиви ᾽устављеног театра᾽ на његовом сликарском фону осветљени су из више углова, попут снопова који се пробијају кроз густу загонетку Првородног греха, у алегоријском замаху сједињене љубави. Сликарски чин тако бива изједначен потезима боје које прекривају благу структуру рељефне површине како би нагласили пулс времена које никако да докучимо. Због свега споменутог, у овлашној тези митолошке збуњености, увек је могуће тражити плодоносне квалитете сликарства Радула Бошковића.

Упркос неуморном цурењу клепсидре.

 

 РАДУЛЕ БОШКОВИЋ, рођен у Новом Саду, 2. фебруара 1954. године. Школу за примењену уметност у Новом Саду, графички одсек, завршио 1972. године, а 1978. године дипломирао на Факултету за примењене уметности у Београду, на Одсеку графике, у класи професора Бранислава Макеша и графику књиге код професора Богдана Кршића. Од 1979. године члан је УЛУВ-а (Удружење ликовних уметника Војводине). Живи и ради у Новом Саду. Бави се сликарством, графиком, сценографијом и графичким обликовањем. У Српском народном позоришту радио од 1981. као дизајнер и оснивач Дизајн студија, затим као уметнички директор Маркетинга, потом као директор Културног центра Новог Сада и поново у Српском народном позоришту, као руководилац Промо центра. Члан Арт клуба Србије од оснивања и Удружења уметника Ликовни круг из Петроварадина.

 

ЗНАЧАЈНИ ПРОЈЕКТИ

 

Монументалне сликарско-графичке композиције на сталној поставци Војвођанског музеја (позивни конкурс).

 

ВИЗУЕЛНИ ИДЕНТИТЕТ

 

Албус, Завод за путеве ЗАП 91‚ Српско народно позориште, ТВ научно-образовни серијал Чаробњак, Змајеве дечје игре…

 

Добитник је више награда и признања, међу којима:

 

Награда републичког СИЗ-а културе за графику, на Октобарском салону у Београду, 1978. године; Награда за графику на Ликовном сусрету у Суботици, 1979. године; „YU палета младих“ за графику, Врбас, 1980. године; Награда Цетињског центра за културу на салону „13. новембар“, 1980. године; Трећа награда за позоришни плакат на Стеријином позорју, 1991. године; Прва награда за позоришни плакат на Стеријином позорју, 1998. године; Годишња награда Српског народног позоришта, 2001. године; Покрајинска награда „Искра културе“ за допринос развоју културе за 2002. годину; Grand prix на изложби Српски позоришни плакат, Крагујевац 2007. године; Сребрна медаља „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта, Нови Сад, 2012. године.

 

Студијска путовања:

 

Италија, Француска, Шпанија, Велика Британија, Немачка, Аустрија, Румунија, Мађарска, Грчка, Холандија Швајцарска.

 

Имао је бројне самосталне изложбе, такође је излагао и на многобројним значајним колективним изложбама (слика, графика, плаката и графичког обликовања) и учествовао на многим уметничким колонијама и радионицама у земљи и иностранству.