Треће предавање проф. др Владиславе Гордић Петковић: “Сали Руни и Отеса Мошфег – два лика женске прозе данас”
Проф. др Владислава Гордић Петковић одржаће треће предавање у оквиру серијала предавања „Упоредна историја англофоне женске књижевности” 15. децембра у 19 сати, у просторијама Културног центра Војводине „Милош Црњански” (Војводе Путника 2, Нови Сад). У трећем предавању на тему „Сали Руни и Отеса Мошфег: два лика женске прозе данас” проф. др Владислава Гордић Петковић анализираће поетичке блискости ове две савремене ауторке које обрађују сродне теме и подударне егзистенцијалне ситуације.
„Сали Руни је одувек јасно наглашавала да је занимају друштвени односи након економске кризе у Ирској: не уско везано за ове друштвене проблеме, али не ни сасвим изван њих, списатељица пажљиво сецира и ментално здравље унутар једне генерације омеђене безнађем и неизвесношћу. Иако су глобална и колективна искушења тек са напором разазнатљива у позадини, њихов утицај се пројектује кроз неког од протагониста и друштвене односе које успоставља. Уместо да се потпуно препусти темама глобалне нестабилности, Сали Руни у први план ставља нестабилност комуникације и интеракције, као и питања несводивости емотивних односа на успостављање духовне блискости у свету који је одавно инструментализовао и меркантилизовао отуђеност”, истиче проф. др Владислава Гордић Петковић, повезујући ову ауторку са америчком аутороком Отесом Мошфег и њеним романом „Моја година одмора и опуштања“ о којем каже следеће: „Дневник ослобађања из бездана самоће и страха описује одлучно зарањање у изолацију као једини лек; потом се та самонаметнута терапија претвара у уметнички пројекат. Оно што јунакиња зове ‘сублиминална побуна’ рађа се у систему дигиталних технологија и постхуманистичких начела који је и саму комуникацију на којој почива обесмислио до апсурда, па је њено стање кататоније истовремено одраз дубоко потиснутих личних траума и неосвешћене социјалне фрустрације.”
У програму учествује и глумица Соња Дамјановић, првакиња Драме у Српском народном позоришту, која ће читати изабране одломке прозних дела ауторки.
ВЛАДИСЛАВА ГОРДИЋ ПЕТКОВИЋ (1967) је редовна професорка на Филозофском факултету у Новом Саду. Области њеног научног истраживања су савремена енглеска и америчка књижевност, Шекспирово стваралаштво и дигиталне технологије. Бави се компаративним изучавањем српске и страних књижевности, пише књижевну критику и преводи са енглеског. Објавила је монографије: „Синтакса тишине: поетика Рејмонда Карвера“ (1995) и „Хемингвеј: поетика кратке приче“ (2000); збирке научних студија: „Кореспонденција: токови и ликови постмодерне прозе“ (2000), „На женском континенту“ (2007), „Мистика и механика“ (2010) и „Пут ка слици света“ (2024). Есеји, књижевне критике и колумне сабрани су у књигама „Виртуелна књижевност“ (2004), „Виртуелна књижевност 2“ (2007), „Књижевност и свакодневица“ (2007) и „Форматирање“ (2009). Збирку чланака „Књижевност с прага века“ објавила је у коауторству с Иваном Ђурић Пауновић (2019), а са Младеном Јаковљевићем студију „Књижевни ум и подручја фантастике“ (2023). Приредила је антологије: „Новосадска женска проза: од исповести до путописа“ (2020) и „Региона: антологија регионалне женске књижевности“ (2022).
