Објављен последњи (анти)роман Бранка Андрића Андрле „Лањски снег”

Културни центар Војводине „Милош Црњански” објавио је последњи (анти)роман познатог новосадског авангардног уметника Бранка Андрића Андрле „Лањски снег”, роман који се не може препричати јер у њему Андрла наставља своје уметничке експерименте који су били одлика и свих његових ранијих књига.

„Лањски снег” је специфична козерија о путовању и местима за која нисмо сигурни да ли постоје или да ли мирују.

Последње поглавље романа има назив „Опроштај”, а последње речи су: „Отуђили су се и један од другога и сами од себе”.

Андрлин син, Бранко Андрић млађи, указао је уредништву Културног центра Војводине „Милош Црњански” на чињеницу да је у Андрлиној заоставштини рукопис романа на којем је писац радио последњих година пре трагичне погибије.

Роман почиње „шекспировом” дилемом: ПИСАТИ ИЛИ НЕ ПИСАТИ?

 

ИЗ КЊИГЕ „Лањски снег”

Почетак, или једном писцу ништа није милије него да седи и да пише.

• Увод у основе онога што би се могло назвати почетком. Почетком свега. У овом случају би се то могло односити на нешто што би суштински требало да представља роман, а можда не би тако истински изгледало.
• Писати или не писати? То је дилема сваког иоле савеснијег ствараоца, писца, па и оног човека који није писац, али који би био рад да нешто у том смислу учини, стави некакав знак на папир, да учини живот радосним и блесавим. Напише. Нешто? Песму. Причу. Позоришни комад. Роман. То је једно веома важно питање, једно од важнијих – суштинско.
• Писање романа, без потцењивања и понижавања, односно омаловажавања осталих бројних књижевних облика, који исто тако претпостављају постојање великог и изузетног талента, знања и истрајности у раду, далеко је најсложенији вид литерарног стваралаштва. Роман је у стању да се извргне у стоглаво чудовиште које је у стању да се спотакне и саплете о своје сопствене ноге и стропошта се у потпуно безнађе. И онда је онај ко га ствара у стању да осети ону праву, изузетну самоћу.

Роман „Лањски снег” последње је Андрлино дело на коме је радио до смрти, овај рукопис се први пут појављује у јавности.

 

О ПИСЦУ

Бранко Андрић Андрла рођен је у Новом Саду 1942. године, а погинуо је у саобраћајној несрећи у Дунаујварошу октобра 2005. године. Објављивао је поезију и прозу на српском и немачком језику. Осим тога, бавио се филмом и музиком. Оснивач је култног музичког састава „Империум оф Јазз”. Његове песме и прозни радови заступљени су у многим антологијама. У књижевности се појавио 1971. године прекретничком књигом „Ја сам мали мамин сексуалац”. Поред тога објавио је и следеће књиге „Треба бити спреман на све” (1984), „Потонули бродови од хартије” (1990), „Дан за посете болницама” (1991), „Како жене страшно пате” (1991) и „Санаторијум” (2000).