2K+ Asia Minor
U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ, u nedelju 8. septembra 2024. u 20 časova, u Kulturnom centru Novog Sada, održaće se koncert 2K+ Asia Minor.
Ulaz je slobodan.
Pored dvoje kompozitora i kanunistkinje poreklom iz Turske, drevni kanun, bliskoistočni žičani instrument, koji je oduševio muzičke istraživače sa zapada, ovde je deo orkestracije u savremenoj muzici.
Program
Zeynep Gedizlioğlu / Without Words
solo truba
(2020)
Stefan Pohlit / ХУ
truba i ansambl
(2024)
Svetozar Nešić / Pieces of Sand
kanun i tri gudača
(2024)
Cenk Ergün / Nasreddin
verzija za trubu, kontrabas i ansambl
(2011)
Solisti
Nenad Marković / truba
Esra Berkman / kanun
Ivar Roban Križić / kontrabas
2K+ ansambl:
Marija Pilipović / flauta
Bogdan Bikicki / klarinet
Daniil Gorokhov / trombon
Ana Ostojić / klavir
Mina Đekić / violina
Rastko Popović / viola
Katarina Ćirić / violončelo
dirigent: Ivan Marković
Produkcija
Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski”
Podrška
Novi Sad – Gradska uprava za kulturu
Kulturni centar Novog Sada
Neustart Kultur
Deutcher Musikrat
Ambasada Savezne Republike Nemačke, Beograd
Zeynep Gedizlioğlu trenutno živi i komponuje u Berlinu. Prethodno je radila na institutu IRCAM u Parizu. Njene kompozicije izvođene su na međunarodnim festivalima širom Evrope: Ultraschall Berlin, Beethovenfest Bonn, Eclat Stuttgart, Wien Modern, Wittener Tage für Neue Kammermusik, Salzburger Festspiele, Musikprotokoll Steirischer Herbst Graz, cresc Biennale in Frankfurt and G((o))ng Tomorrow in Copenhagen. Sarađivala je s ansamblima kao što su hr SO, the Vienna RSO, the Borusan Istanbul PO, the Bilkent SO, the SWR SO, Klangforum Wien, Ensemble Modern, Ensemble Intercontemporain, Neue Vocalsolisten Stuttgart, Quatuor Diotima, the Arditti Quartet. Vodila je masterklas iz kompozicije na Bilkent University Ankara, Hochschule für Musik Karlsruhe i Musik21 Niedersachsen u Hanoveru.
Predstavićemo Zeynep i kratko preko nagrada. Dobitnica najprestižnije nagrade za kompozitore Ernst fon Simens 2012, kompozitorka godine 5. muzičkih nagrada Donizetti u Istanbulu 2014, Heidelbergovu nagradu za žensko stvaralaštvo (Heidelberger Kunstlerinnenpreis) za celokupno kompozitorsko stvaralaštvo 2018, „Berlinska umetnička nagrada” iz sekcije „Muzika“ žirija Akademie der Kunste 2019, a 2022. godine primila je nagradu Deutsche Musikautorenpreis of GEMA u kategoriji Kompozicija za kamernu muziku. Njen portret CD „Verbinden und Abvenden“ nominovan je za Nemačku nagradu diskografske kritike.
„Kada sam tokom prvog lokdauna u proleće 2020. godine od pariskog ansambla Intercontemporain primila porudžbinu za kompoziciju za solo trubu, sigurno je da nisam bila jedina koja se borila sa životnim okolnostima tog vremena. Već je prošlo nekoliko nedelja u potpunoj tišini. Povratak u moj svet zvučne imaginacije kroz rad na ovom delu za mene je predstavljao dobrodošli kraj tog „tihog“ perioda. Ipak, tišina i njen specifičan karakter odjekuju kroz čitavu kompoziciju Without Words, ona je uporno preseca, pauzira, diše. Svaki fragment ove muzike sastavljene od stabilnih i nestabilnih linija, tačaka, akcenata — drugim rečima, zvučnog i šaputajućeg materijala celog komada — se samoreflektuje kroz ovu tišinu, te govori / ili pokušava da govori…”
Stefan Pohlit studirao je kompoziciju u Sarbrikenu, Bazelu, Lionu, Karlsrueu, Adani. Od 1999. se posvećuje orijentalističkim studijama i obilazi brojne zemlje Severne Afrike, Bliskog i Dalekog istoka. Godine 2011. završio je doktorat u istraživačkom centru MIAM (Istanbulski tehnički univerzitet) sa disertacijom o sistemu čistog štimovanja za kanun, koje je izmislio čuveni virtuoz i konstruktor Julien Jalal Eddine Veiss. Njihova saradnja je ušla i u međunarodnu književnost. Pohlit je predavao kompoziciju na Državnom konzervatorijumu u Ankari (2008-09) i kao doc. prof, na Istanbulskom državnom konzervatorijumu za tursku muziku (2012-15). Radovi Stefana Pohlita su više puta predstavljeni na međunarodnim festivalima, na nemačkom radiju i u štampi.
Pod uticajem duhovnih i antropoloških proučavanja aritmetičke tradicije Male Azije, Stefan Pohlit je razvio jedinstven mikrotonalni jezik, pokušavajući da ponovo podigne muziku na rang epistemološkog oruđa sistematskog znanja. Kao teoretičar i etnomuzikolog, doprineo je brojnim radovima i poglavljima u uglednim publikacijama. Pored tekućih projekata sa hr-Sinfonieorchester Frankfurt, Deutsche Staatsphilharmonie Rheinland-Pfalz, Kvartetom Sonar i Vokalnim ansamblom SWR, okrenuo se Iranu sa projektom talish||pontos (2022), inicijativom pod njegovim vođstvom koja uključuje muzičare iz Irana, Turske i Grčke koje finansiraju nemački Musikfonds, Akademie der Kunste i Gete institut. 2021. godine u Istanbulu je objavljen njegov prvi roman „Munzevi Adası“. Član je Junge Akademie Mainz, 2020-2025.
U potrazi za al-Hidrom, mitološkom figurom „zelenog čoveka” iz sufijske filozofije, koja se u hrišćanskim kulturama poistovećuje sa likom svetog Georgija; delo ХУ (“hū” – sufijska mantra, u naslovu kompozicije stilizovano ćiriličnim pismom) istražuje bliskoistočno kulturno nasleđe i tačke kontakta na prostorima Balkana. Ornamentacija u solističkoj deonici inspirisana je tradicijom srpskih trubačkih orkestara, dok melodijske linije gudačkih instrumenata sadržavaju tragove pesama dečanskog barda Derviša Šake. Kanun je temperovan po turskom standardu 53-tonske oktave, dok je intonacija kod trube i ansambla vođena principima tzv. “čistog štimovanja” (tradicionalni netemperovani sistem prirodnih intervala), koristeći mikrotonalne sposobnosti instrumenata za istraživanje proširenog spektra intervala na osnovu bliskoistočnog Makama i njegovih korena u aritmetičkoj tradiciji antičke Grčke.
Svetozar Nešić je novosadski kompozitor koji posle zavšenih redovnih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu nastavlja usavršavanje na Univerzitetima u Austriji, gde 2018. završava postiplomski program kod profesora Rajnharda Kargera na Univerzitetu u Beču (MDW), a zatim isti program upisuje u klasi profesora Klausa Langa na Univerzitetu u Gracu (KUG). Piše za različite sastave, a poslednjih godina posebno posvećuje pažnju četvrttonskoj muzici. Sarađivao je sa većinom istaknutih sastava u Novom Sadu, kao i sa muzičarima van zemlje, a njegove kompozicije su pored Srbije izvođene u ostalim zemljama bivše Jugoslavije, kao i u Švajcarskoj, Austriji, Italiji, Mađarskoj, Finskoj, Jermeniji, Japanu, Kini i Južnoj Koreji. Njegove kompozicije nagrađivane su na takmičenjima „Nova srpska muzika za harmoniku” i „Dani Josifa Marinkovića”. Jedan je od osnivač je prvog (anti)festivala za savremenu muziku u Novom Sadu „2K+“, koji od 2015. godine intenzivno promoviše muziku 21. veka.
Pieces of Sand za kanun i tri gudača jedna je od od onih kompozicija u kojima se istražuju mogućnosti mikrotonalnosti na akustičnim instrumentima. Kako kanun po svojoj prirodi nudi širok spektar mogućnosti u tom pravcu, kompozitor matematičkim principima kreira nove skale iz sekcije u sekciju, igrajući se nekonvencionalnim distancama između tonova, dok je sve praćeno intonativno nestabilnim gudačkim trijom. Pieces of Sand je druga u nizu kompozicija iz ciklusa Pieces of ****.
Cenk Ergün je kompozitor i improvizator iz Njujorka. Komponuje kamernu muziku, elektronsku muziku i zvučne instalacije. Cenkove kompozicije izvode umetnici kao što su JACK Kuartet, So Percussion i Vet Ink. Kao elektronski izvođač, aktivan je u dva benda: Kertenkele with Cansu Tanrikulu & Nick Dunston i Dem with Jason Treuting & Jeff Snider. Sarađivao je i sa umetnicima kao što su Sudhu Tevari, Samita Sinha, Alvin Curran i Fred Frith. Mesta koja su predstavljala njegov rad su Carnegie Hall, Linkoln centar, 92Y, Miller Theatre, The Roulette, The Stone (Njujork); Vigmore Hall (London); Pierre Boulez Saal, KM28 (Berlin); Elbphilharmonie (Hamburg); Muziekgebau (Amsterdam); Tonhale (Cirih). Cenkova muzika se slušala na NY Phil bijenalu, Linkoln centar festivalu, Time:Spans festivalu, festivalu u Lucernu, Gaudeamus Music Week-u, MATA festivalu, Bang on a Can Marathon i Festivalu elektronske muzike u San Francisku.
Njegova najnovija ploča, Inseln, objavljena je 2022. za Sacred Realism. Inseln je prvi put realizovan kao zvučna instalacija za šest zvučnika u Zionskirheu u Berlinu u martu 2021. godine. „Intense… haunting“ (NY Times); „…lepota dovoljna da dočara božanstvo“ (Musical America); „zapanjujuća jasnoća… zapanjujuća harmonija“ (Bandcamp Daily); „bogato iskustvo, osećaj da ste van vremena“ (Financial Times); „konceptualna strogost“ (The Vire).
Nasredin Hodža je legendarni lik iz folklora naroda Bliskog istoka, Balkana, i centralne Azije. Poznat kao šaljivdžija i filozof, često prikazivan kao skroman čovek sa velikom mudrošću, koji koristi humor i paradoks da prenese važne životne lekcije. Priče o Nasredin Hodži često se koriste za ilustraciju univerzalnih istina i moralnih pouka kroz jednostavne, ali duhovite anegdote.
Jednog dana, Nasredinovi prijatelji ga pitaju da li ume da svira saz. Iako nikada nije svirao, ne priznaje to, nego odgovara: „Naravno, ja sam virtuoz”. Zatim uzima saz, stavlja levu ruku na vrat i počinje da svira istu notu iznova i iznova. Nakon nekog vremena, njegovi prijatelji postaju sumnjičavi i pitaju ga: „Nasredine, svi ostali pomeraju prste na instrumentu i sviraju različite note. Kako to da ti stalno sviraš istu notu?” Nasredin odgovara: „Svi ostali pomeraju prste tražeći baš ovu notu. Ja sam je pronašao iz prve, nema potrebe da je menjam!”
7 članova ansambla prati delimično određenu partituru, reagująći na akcije drugih izvođača što je brže moguće po zadatom redosledu. Bilo koji broj improvizatora može delovati u ulozi solista, dopunjujući zvuk ansambla. Kompoziciju Nasreddin je premijerno izveo gitarista i improvizator Fred Frith uz pratnju Mills College Contemporary Ensemble u Kaliforniji 2002. godine. Kasnije je prerađena i za Ensemble Laboratorium koji je ovo delo snimio 2011. godine.m koji je ovo delo snimio 2011. godine.
