Apel za očuvanje reči i dela Raše Livade

U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” održan je Okrugli sto o Raši Livadi „A Livada kaže” – skup koji je vratio u fokus život i delo jednog od najvećih i najautentičnijih srpskih pesnika s kraja 20. veka, Raše Livade.

Prisutnima su se obratili mr Nenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, organizatori skupa prof. emeritus dr Sava Damjanov i Snežana Nikolić, zatim Viktor Lazić, osnivač i predsednik Udruženja za kulturu i međunarodnu saradnju „Adligat” i Jasmina Tešanović, Livadina supruga. Njihova ćerka Ksenija Livada je takođe pozdravila prisutne.

U svom obraćanju organizatorima i učesnicima skupa, Jasmina Tešanović i Ksenija Livada uputile su Apel za očuvanje reči i dela zemunskog pesnika. Organizatori i svi učesnici jučerašnjeg skupa, podržali su, kao potpisnici, Apel gospođe Jasmine Tešanović i Ksenije Livade.    

APEL

„Pozivamo sve čitaoce, poznavaoce i prijatelje Raše Livade (1948–2007) da se pridruže ovom Apelu za očuvanje reči i dela zemunskog pesnika.

Pre nekoliko godina podignuta je na keju u Zemunu na trgu „Raša Livada” spomen-ploča preminulom pesniku. Međutim na toj ploči citiran je pogrešno stih autora, tj. druga polovina njegovog prepoznatljivog stiha iz kultne knjige „Karantin” (o Zemunu). Stih „A Livada kaže” dobio je nastavak „Zemun je svet”, reči koje Livada nikad nije napisao.

Zakon za zaštitu autorskih prava izričito kaže: „Moralna komponenta kopirajta uvek ostaje autorovljeva i zahteva  pravo da bude imenovana i prepoznatljiva od istog, s pravom da se reprodukuje kao autorovljevo, i da se zaštiti integritet dela umesto neprikladne eksploatacije”.

Komitet za odobravanje spomenika nije blagovremeno obavestio zaštitnicu autorskih prava Raše Livade, njegovu ćerku Kseniju Livadu, (dole potpisanu) o spomen-ploči, a posle njenog neuspelog pokušaja da se dođe do kompromisa  (predlagala je da se stavi njegov stih: „A Livada kaze: lišće opada horizonti se šire”) i uvaži delo pesnika, morala je da pokrene sudski postupak.

Ne ulazimo u dobre namere komiteta i Grada Beograda koji je odobrio spomen-ploču (čiji zastupnik tvrdi da nije znao da ne postoji saglasnost naslednika), ali valja imati na umu da će ova spomen-ploča ostati posle svih nas i da je u pitanju ozbiljno skrnavljenje i nepoštovanje misli i zaveštanja zemunskog pesnika i njegovog dela posvećenog tom gradu. Raša Livada je svoj život živeo kao svoju poeziju i svaka napisana i objavljena autorska  reč mu je bila svetinja. Kao da reči Laze Kostica „Santa Maria della Saluteˮ promenite na primer u „Santa Maria della Morte”.

Molimo vas da nam pomognete da ovu spomen-ploču korigujemo. Nije u pitanju ni ekonomska strana projekta, kao uostalom ni ime i delo samo Raše Livade, već jedan korektan i moralan princip poštovanja kulturne zaostavštine.

Hvala, Ksenija Livada, Jasmina Tešanovic,  adv. Jovana Đorđevic”