ДОБИТНИЦИ ГОДИШЊИХ НАГРАДА Културног центра Војводине „Милош Црњански”

Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ и ове године додељује Годишње награде из културе у четири категорије. Управни одбор Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ је на седници одржаној 8. децембра 2025. године верификовао предлоге одлука о овогодишњим лауреатима по предлогу Жирија за разматрање пристиглих предлога.

Свечана додела Годишњих награда биће уприличена у среду, 17. децембра, у 18 часова, у Културном центру Војводине „Милош Црњанскиˮ.

Овогодишњи лауреати су:

Искре културе – додељује се за савремено стваралаштво младом аутору до 35 година

Драгутин Рајковић, вајар

Жири у саставу: Ален Бешић, председник и чланови Александра Ђурић Боснић и Мирослав Стајић, донели су једногласну одлуку да вајар Драгутин Рајковић буде награђен Искром културе.

Драгутин Рајковић (1995, Подгорица), дипломирао вајарство на Академији уметности у Новом Саду, где тренутно похађа мастер студије и ради као сарадник у настави на Катедри за вајарство. Аутор је више јавних скулптура у Србији и региону, међу којима су биста Николе Тесле у Студентском дому „Никола Тесла” у Новом Саду, гранитна скулптура у Куршумлијској Бањи и рад у теракоти у Винковцима, Хрватска. Излагао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству, а такође је учествовао на међународним симпозијумима попут „Творница Земља” у Винковцима, „Андезит” у Куршумлијској Бањи и на 43. Интернационалном симпозијуму скулптуре ТЕРРА у Кикинди, где је био волонтер. Члан је Удружења ликовних уметника Војводине (СУЛУВ). Његов рад карактерише континуирано истраживање форме, материјала и интеракције између природе, човека и технологије.

Његов рад полази из скулптуре, али се не задржава на једном медију: Рајковић истражује простор, светлост, материјал и покрет као целину кроз коју обликује нова значења. Оно што посебно издваја његову уметничку праксу јесте способност да скромним средствима отвори широк спектар асоцијација и да материјалима приступи као живим носиоцима искуства, а не само као обликовној грађи. Његова деликатна, али промишљено конструисана дела стварају тихе, сугестивне ситуације које гледаоце уводе у промишљање односа између човека, природе и савремене технологије.

Рајковићев уметнички развој карактеришу посвећеност, истраживачки темперамент и стална спремност да преиспитује сопствене поступке, што потврђују његове изложбе, јавни радови и учешћа на бројним пројектима. Као изразито самосвојан уметник своје генерације, својим деловањем даје снажан подстицај визуелним уметностима у Војводини. Зато је Драгутин Рајковић изабран за добитника награде „Искра културе“, као аутор чији допринос надилази очекивања од младог ствараоца и обећава даљи значајан развој.

Медаља културе за мултикултуралност и интеркултуралност

Мирослав Демак, књижевник и преводолац

Жири Културног центра Војводине „Милош Црњански“ за доделу „Медаље културе за

мултикултуралност и интеркултуралност“ за 2025. годину радио је у саставу: др Валентина Чизмар, г. Мартин Пребуђила, проф. др Драган Станић, председник, и донео је  једногласно  одлуку да добитник буде г. Мирослав Демак, песник, књижевник и преводилац. Као песник, приповедач, путописац, есејиста, писац за децу, преводилац са српског на словачки и са словачког на српски Демак је остварио књижевно дело за поштовање. У средишту његове животне пажње јесте живот у Војводини као мултикултуралном амбијенту, као и остварењу мултикултуралних односа на основу којих ефектно сагледавамо велико богатство друштвеног и културног живота наше средине. Преводилаштво је у том смислу велика страст Мирослава Демака. Превео је више десетина књига које су усмерене како ка словачком тако и ка српском читаоцу. Из свих тих разлога, као и из чињенице да су последње две три деценије књижевни и културни односи Србије и Словачке били у изразитом порасту и јачању, са великим задовољством констатујемо да је тим културалним процесима управо нови добитник „Медаље културе за мултикултуралност и интеркултуралност“ дао изузетно значајан допринос.

Медаља културе за очување културног наслеђа

Драган Којић, културни делатник

За награду Медаља културе за очување културног наслеђа, ове године је одлучивао Жири у саставу:  Милан Мицић, председник и чланови Ђорђе Писарев и Жаклина Дувњак Радић. Они су донели једногласну одлуку да овогодишњи лауреат буде културни делатник Драган Којић.

Драган Којић родио се у Бијељини 1953. године. У Новом Саду завршио је гимназију и правни факултет. Од 1977. године ради у области културе у Новом Саду и својим вишедеценијским посвећеним деловањем допринео је обликовању и квалитету културног миљеа града, а на националном плану на пољу културе оставио је значајан печат. Од 1992. године Драган Којић је радио као директор Градске библиотеке у Новом Саду и до свог одласка у пензију мењао је и унапређивао установу на чијем челу је био у складу са широм функцијом књиге и образовања у нашем друштву али и као човек препознатљив на српском културном простору. У време деловања Драгана Којића Градска библиотека у Новом Саду постaла је значајна тачка на културној мапи Србије. У њој су побољшани услови рада као и кадровска структура запослених, уведена је савремена технологија, развијена плодна издавачка делатност а библиотека је постала важно место разговора о књижевности, као и место где су млади и неафирмисани аутори могли да прикажу своја прва дела што је била чињеница која је утицала на развитак књижевног стваралаштва.

Градска библиотека у Новом Саду и Драган Којић на њеном челу реализовали су

јединствене активности попут библиотеке на Дунаву, на новосадском Штранду, Дане

библиотекара и библиотека у оквиру Новосадског сајма књига, отварање библиотеке на ромском језику, библиотеке стране књиге и Дигиталног омладинског центра. Драган Којић био је оснивач и дугогодишњи председник Новосадског клуба са бројним активностима везаним за истраживање и презентацију историје и културе Новог Сада, председник фондације „Лаза Костић“, потпредседник Српског друштва „Др Јован Рашковић.“

За своју свестрану културну делатност Драган Којић, поред многих других признања, добио је Вукову награду за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и српском културном простору, као и Новембарску повељу Града Новог Сада.

Медаља културе за животно дело тј. за укупно стваралаштво/рад.

Благоје Баковић, књижевник

О награди Медаља културе за животно дело, тј. за укупно стваралаштво/рад, одлучивао је жири у саставу: Селимир Радуловић, председник и чланови Боривој Попржан и Мирко Себић. Они су донели једногласно одлуку да овогодишњу награду добије књижевник Благоје Баковић. 

Благоје Баковић, један од водећих савремених српских песника, рођен је 1957. године у Бојиштима, код Бијелог Поља, у Црној Гори. Студије књижевности на Наставничком факултету у Никшићу и Филозофском факултету у Новом Саду.

Радио је као библиотекар у Народној библиотеци „Данило Киш“ у Врбасу. Био је један од оснивача и уредника издавачке куће „Слово“, листа за децу „Растимо“ и књижевног часописа „Траг“ у Врбасу где је и сада члан редакције.

Учeсник је великог броја песничких манифестација у Србији али и у Црној Гори, Руској Федерацији, Румунији, Мађарској, Аустрији, Словачкој, Републици Српској (БиХ), Хрватској, Словенији, Македонији и Канади.

У више од 40 година свог стваралачког рада, Благоје Баковић је објавио на десетине књига, а поезија му је превођена на на више од тридесет језика. Заступљен је у више од педесет антологија наше поезије на српском и страним језицима. Његова дела су, више од тридесет година, заступљена у лектири и читанкама.

Добитник је бројних књижевних награда и признања, између осталих, и: Задужбине “Бранко Ћопић”, Змајеве награде Матице српске, „Филип Вишњић” за целокупно животно дело, „Блажо Шћепановић“, „Залога“, „Либертас“, „Кочићево перо“, „Ристо Ратковић“, „Искре културе“  КПЗ Војводине, „Златна струна“, Смедеревске песничке јесени, „Чарнок“, КПЗ Врбас, Октобарске награде ослобођења Врбаса и других. Равноправно са Матијом Бећковићем добитник је награде „Печат вароши сремско-карловачке“ у 2008. години. За укупно дело на српском језику додељена му је награда „Милица Стојадиновић-Српкиња“ у 2005. години. Добитник је међународних награда за стваралаштво за децу: „Булка“ и „Драгомир Ђорђевић“. Добитник је и међународне награде Савеза писаца Русије „Константин Симонов“ , за књигу изабраних песама „Пут”, објављеној у Москви на руском језику.

За изузетан допринос остварењу међународних културних и духовних веза добио је награду Међународне асоцијације Витезова са златном медаљом и ликом Николаја Федоровича Федорова.

За изузетан допринос развоју културе у Републици Србији додељена му је „Вукова награда“ за 2010. годину, а Влада Републике Србије 2013. године доделила му је признање за врхунски допринос националној култури.