Истраживање културних потреба у Војводини 2012/2013.

27.03.2012.

Пројекат Истраживање културних потреба у Војводини реализован је током 2012. године у сарадњи са Центром за социолошка истраживања при Филозофском факултету у Новом Саду. Презентација прелиминарних резултата истраживања одржана је 27. Марта, а о пројекту су говорили Милорад Ђурић, заменик покрајинског секретара за културу и јавно информисање Владе АП Војводине, Владимир Копицл, директор Завода за културу Војводине, проф. др Душан Маринковић, проф. др Жолт Лазар, аутори и реализатори пројекта, и Мирослав Кевежди, стручни сарадник одељења за невладине организације Завода за културу Војводине.

Према општој декларацији о правима човека (1948), “свако има право да слободно учествује у културном животу заједнице”, као и “да ужива у уметности” (чл. 27.). Културна права су неопходна за достојанство и слободан развој личности, а појединци их реализују као чланови друштва, “у складу са организацијом и средствима сваке државе” (чл. 22.). Поред начелног права на културу у конкретним друштвеним условима у којима се оно реализује, учествовање у културном животу значајно зависи и од развијености културних потреба. Штавише, управо оне одређују конкретне видове понашања у културном животу, од формирања публике и њене сензибилности, преко захтева за одређеним културним садржајима, па до учешћа у реализацији и развијању културне политике у једној држави. Због тога је истраживање културних потреба становништва неопходно, а редовно праћење промена у тој области требало би да буде трајан задатак сваке озбиљне државне управе.

Предмет овог истраживања су потребе становника покрајине Војводине за одређеним културним и уметничким садржајима, манифестацијама и производима. У том смислу формирао се репрезентативан истраживачки узорак од грађана покрајине, чијим се анкетирањем утврдило стање културних потреба и могући правци њихових промена.

Основни проблем реализације пројекта тицао се сагледавања културних потреба у условима доминације медија и тзв. индустрије слободног времена, односно доминантне улоге медија у презентацији и конзумацији културних и уметничких садржаја. Због тога је и основна претпоставка у реализацији истраживања била да медији у великој мери формирају културне потребе становника у смислу њиховог претежног усмеравања ка медијским садржајима, али да остаје значајан сегмент културних и уметничких манифестација и производа које реализују државне, друштвене и приватне институције и организације, а које и даље задовољавају неке битне аутентичне културне потребе грађана Војводине.

Истраживањем се утврдило стање културних потреба становника Војводине у ужем смислу, тј. потреба које се реализују учествовањем, конзумацијом и потрошњом културних  и уметничких садржаја, манифестација и производа.

Пројекат је реализован кроз теренско истраживање културних потреба грађана Војводине, помоћу анкетног упитника и интервјуа.

Значај пројекта манифестује се у могућности примене резултата истраживања у креирању садржаја рада културних институција и организација, као и практичних сегмената културне политике од стране надлежних државних органа на више нивоа (локални, општински, субрегионални и покрајински).

Резултати истраживања ће бити доступни у штампаној, графичкој и електронској форми; текстуална грађа (која садржи шира објашњења), ће бити превасходно намењена културним институцијама и државним органима, док ће за потребе медијске промоције резултата бити израђене одговарајуће презентације са једноставнијим графичким прилозима.

Александра Ђурић Боснић, координатор пројекта.