Novi, 22. broj časopisa „Interkulturalnost“
Objavljen je novi, 22. broj časopisa za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije Interkulturalnost koji Kulturni centar Vojvodine Miloš Crnjanski objavljuje dva puta godišnje.
U nastavku je sadržaj novog broja i uvodnik glavne urednice Aleksandre Đurić Bosnić.
Sadržaj
Uvodnik
Aleksandra Đurić Bosnić: IDEOLOŠKI KONSTRUKTI I(LI) KOMUNIKACIJSKI KODOVI.
Interkulturalna istraživanja:
Boško Tomašević: DALEKA KONAČNOST. KNJIŽEVNA INTERPRETACIJA TEKSTA I NJENE SENKE;
Marina Kovačević: FUDBAL KAO METAKULTURNI HIPERTEKST;
Zdenka Valent Belić: ETIČKI I KNJIŽEVNI SENTIMENTALIZAM ALBINE PODGRADSKE;
Ljiljana N. Bašić: MULTIKULTURALNA BIBLIOTEKA U MULTIKULTURALNOM DRUŠTVU PRIMER SRBIJE;
Hristina Mikić: KREATIVNO PREDUZETNIŠTVO NA LOKALNOM NIVOU: ISKUSTVA IZ POMORAVLJA;
Sanja Kojić Mladenov: PRIKAZIVANJE RAZLIČITIH KONCEPATA BOLESTI ŽENSKOG TELA U VIZUELNOJ UMETNOSTI;
Драгана Д. Савин: НОВИНСКО-ИЗДАВАЧКА УСТАНОВА РУСКЕ СЛОВО – БИБЛИОГРАФИЈА КЊИГА 2007–2012;
Dragana V. Todoreskov: PARALELNI SVETOVI – IZMEĐU EMPATIJE I PREDRASUDA U PROZI ZORANA FERIĆA.
Viđenja:
Mirjana Stošić: POLITIKE MONSTRUOZNOG – ‘ČOVEK’ KAO STRAŠNI DRUGI;
Olga Zirojević: MASKA.
Dijalozi:
SVE ŠTO JE LIČNO, TO JE I POLITIČKO, sa prof. dr Sonjom Šoštarić razgovarao Đorđe Krajišnik;
POPUT ALIENA, PRIČE NAS RAZARAJU IZNUTRA, sa Nedžadom Ibrahimovićem razgovarala Branimira
Lazarin.
INSPIRISAN TRADICIJOM, sa Mikisom Teodorakisom (1925–2021) razgovarala Nada Savković.
Koordinate:
Bora Ćosić: UVOD U KONSTANTINOVIĆA;
Aleksandra Bosnić Đurić: PARALELNI SVETOVI PISACA.
Uvodnik
Aleksandra Đurić Bosnić: Ideološki konstrukti i(li) komunkacijski kodovi.
Ako ustanovljenju novog ideološkog kulturnog obrasca prethodi osećanje kolektivne nesigurnosti, napetosti i gubitka orijentacije kao nesposobnosti da se, usled deficita postojećih modela, percipira društveni kontekst, onda je jasno da se novim ideološkim i kulturnim konstruktima eliminiše postojeća pojmovna zbrka i supstituišu oslabljene slike dotadašnjeg socio-političkog poretka. Otud je stil ideološkog govora kulture nužno ekspresivan, tendenciozan i sugestivan, uvek u funkciji agitacije i motivacije. Ideologija uvek označava strukturu situacija, smatra Kliford Gerc, tako što prema njima izražava stav posvećenosti. Zbog toga je i stil ideologije kitnjast, živ i namerno sugestivan, jer ima zadatak da objektizuje moralno čuvstvo, istim onim sredstvima koje nauka namerno izbegava.
Kada je reč o problematici teorije ideologije, Zigmunt Bauman nalazi da ona sa svim njenim bizarnim zapletima i kompleksnošću može da bude najbolje shvaćena u okviru tipično modernog diskursa moći, koji je povezan sa onim što je opisano kao ‘proces civilizovanja’. Taj proces je, po Baumanu, u prošlosti analiziran na različite načine – kao trijumf razuma nad neznanjem, kao pobeda dragosti i svetlosti nad sirovom i nesigurnom egzistencijom, kao zamena brutalnosti i varvarizma ljubaznošću i finim manirima, kao zakon i miran poredak koji stupaju na mesto pesnice i pandemonijuma univerzalnog rata i kao pripitomljavanje strasti civilizovanošću i samokontrolom.
U nešto drugačijem kontekstu istraživanja evolucije mehanizama društvenosti Talkot Parsons uvodi pojam konstitutivnog simbolizma kao činioca društvenih procesa, koji takav značaj dobija svojim uključivanjem u širi sistem komunikacijskih kodova, a koji je istovremeno i normativan i operativan, imajući u vidu da sadrži skup pravila koja regulišu socijalne interakcije. U tom smislu Parsons jezik vidi kao bitan deo komunikacijskog kompleksa, budući da omogućava prenošenje analitički i simbolički formulisanih informacija od osobe do osobe. Zajednički sistem operativnih kodova, baš kao i zajednička značenja utelovljena u konstruktivnom simbolizmu, regulišu komunikaciju i artikulišu sve glavne egzistencijalne kontekste – tehnološki, društveni, moralni, verski…
Dakle, ukoliko su ideološki konstrukti svojevrsne intelektualne mape i orijentiri, nosioci određenih ‘pogleda na svet’, koji u jednom trenutku neizbežno postaju i uputstva za konkretno društveno delanje (sa jasnim ciljem ostvarenja novog, projektovanog ‘pogleda na svet’), onda bi i pitanje vrednosnih postulata na kojima su ovakvi ideološki konstrukti zasnovani, moglo biti jedno od primarnih ontološko-distinktivnih pitanja pojma ideologije, ali i njene praktične emanacije. Tako bi kriterijum istinitosti kao afirmacije civilizacijski prihvaćenih i poželjnih socijalnih vrednosti (etičko, prularističko, tolerantno, otvoreno, solidarno, nenasilno, interkulturalno) bili ujedno i kriterijumi koji omogućavaju vrednovanje i olakšavaju analitički pristup pojedinim ideološkim sistemima. Ovakav pristup onemogućava svako olako etiketiranje određenih ideoloških praksi, ali i svako apriorno ili dodatno ideologizovanje ideologije izazvano ateorijskim pobudama potencijalno pristrasnih tumača.
