Oкругли сто о Ивану Негришорцу

Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ организује Округли сто посвећен Ивану Негришорцу (1956) у Дигиталном омладинском центру, у уторак, 30. септембра 2025. у 11.00 часова. Овај научни скуп треба да осветли песничка, књижевнокритичка, драматуршка и књижевноистраживачка дела Ивана Негришорца, односно дугогодишњег председника Матице српске Драгана Станића, који стоји иза овог песничког псеудонима.  Излагања учесника скупа ће омогућити целовитији увид у његово песништво и прозна и драмска дела, али и критичке студије и приређивачки рад, као и допринос у уређивању Летописа Матице српске и Српске енциклопедије, чији је председник Уређивачког одбора.   

На скупу учествује 15 књижевних историчара, теоретичара и критичара, који ће из различитих углова сагледати целокупно дело Ивана Негришорца: академик Јован Делић, САНУ, господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, главни и одговорни уредник Летописа Матице српске, проф. емерита др Љиљана Пешикан Љуштановић, Филозофски факултет у Новом Саду, проф. др Дарко Танасковић, Филолошки факултет у Београду, Факултет политичких наука у Бањој Луци, проф. др Саша Радојчић, Факултет ликовних уметности у Београду, проф. др Лука Кецман, Академија умјетности у Бањој Луци, др Владимир Перић, Музичка школа „Др Милоје Милојевић” у Крагујевцу, главни и одговорни уредник часописа Кораци, доц. др Јелена Марићевић Балаћ, Филозофски факултет у Новом Саду, др Радоје Фемић, Филолошки факултет у Никшићу, др Милена Кулић, Матица српска, мср Виолета Митровић, Библиотека Матице српске, мср Милан Радоичић, докторанд, Фрања Петриновић, писац, Александар Саша Милосављевић, бивши управник СНП-а и уредник часописа Сцена, Луна Градиншћак.

Радови учесника Округлог стола о песнику Ивану Негришорцу биће објављени у часопису „Нова мисао”, број 71, новембар–децембар 2025, који издаје Културни центар Војводине „Милош Црњански”.

Проф. др ДРАГАН СТАНИЋ (ИВАН НЕГРИШОРАЦ)

Рођен је 1956. године у Трстенику. Основну школу завршио је 1970. у Сиригу код Новог Сада, а гимназију 1974. у Новом Саду. После завршетка студија књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду 1979, више година је живео као професионални писац. Магистрирао је 1991. и докторирао 2003. године на Филолошком факултету у Београду. Школску 1984/85. провео као лектор за српски језик на Мичигенском универзитету у Ен Арбору (САД). Радио је као драматург у Драмском програму Радио Новог Сада (1986–1988), као асистент на Филозофском факултету у Нишу (1988–1995) и Новом Саду (1997–2004). Био је секретар Матице српске (1995–2004), главни и одговорни уредник Летописа Матице српске (2005–2012), а сад је председник Уређивачког одбора Српске енциклопедије (од 2008) и  председник Матице српске (од 2012). Живи у Новом Саду и као редовни професор на Филозофском факултету предаје теорију књижевности и креативно писање поезије (од 2004).

Објавио је књиге песама: „Трула јабука” (1981, награда „Горан” за младе песнике), „Ракљар. Желудац” (1983), „Земљопис” (1986), „Топло, хладно” (1990),„Абракадабра” (1990, награда Друштва књижевника Војводине за књигу године), „Хоп” (1993), „Везници” (1995, награда „Ђура Јакшић”), „Прилози” (изабране и нове песме, 2002), „Потајник” (2007, 2011; Змајева награда), „Светилник” (2010, награде „Бранко Ћопић”, „Раде Драинац”, Жичка хрисовуља и Грачаничка повеља), „Камена чтенија” (2013, 2014; награде „Меша Селимовић”, Печат времена, Печат вароши сремскокарловачке, Велика базјашка повеља и Повеља Мораве), „Чтенија” (изабране песме, 2015), „Матични млеч” (2016), „Изложба облака” (изабране и нове песме, 2017; награда „Деспотица Ангелина Бранковић”, „Златни крст кнеза Лазара”), „Огледала Ока Недремана” (2019, награда „Ленкин прстен” и „Венац Лазе Костића”).  Роман: „Анђели умиру” (1998). Радио драме: „Фреди умире” (1989), „Куц-куц” (1990); позоришне драме: „Истрага је у току, зар не?” (2000, 2007), „Видиш ли свице на небу?” (2006, награда Унирекса за драмски текст). Критичке студије: „Легитимација за бескућнике. Српска неоавангардна поезија: Поетички идентитет и разлике” (1996), „Лирска аура Јована Дучића” (2009), „Истрага предака: Искушења колективног и индивидуалног опстанка” (2018; награда „Слободан Костић” и специјална награда Сајма књига у Вишеграду); „Његошевски покрет отпора (2020). Песме су му превођене на енглески, руски, немачки, француски, мађарски, румунски, словеначки, словачки, русински, македонски, чешки, грчки, јерменски, турски, кинески језик. Приредио је двадесетак књига.

Био је члан уредништва или главни уредник у часописима Књижевни билтен / То јест, Писмо, Св. Дунав и Рад Матице српске. Од 2017. уређује Literary Links, часопис за српску књижевност и културу који излази на енглеском језику. Као главни и одговорни уредник Летописа Матице српске добио је Повељу за допринос обједињавању свесрпског културног простора на међународној културној манифестацији „Соколица” (Звечан 2005), а на манифестацији „Дани Корнела Сентелекија” награду „Bazsalikom / Босиљак” за неговање српско-мађарских односа (Сивац 2011). Награде и признања: Орден Светог цара Константина (2013),  Вукова награда Културно-просветне заједнице Србије (2014), признање „Бела голубица” Теслиног глобалног форума (2016), орден Константина Философа Словенске уније из Чешке (2018), Орден Светог деспота Стефана Лазаревића (2019), награда АП Војводине „Михајло Пупин” (2020), Златна медаља за заслуге Републике Србије (2021).

У области науке о књижевности његова истраживања су усмерена ка теоријским и књижевноисторијским аспектима српске књижевности XX века, али и ка културолошким аспектима српске књижевности даље прошлости, а највише XIX века. Изузетно активан у области књижевнокритичке делатности још од 1979. године, он је све до данашњих дана пратио највише песничку, али и приповедачку и романескну продукцију. Најзначајнији његови истраживачки резултати су: изучавање песништва српске модерне, а посебно опуса Јована Дучића (уз то и Диса, Пандуровића и др); специфичности спрске културе као целине, а посебно криза културног и националног идентитета која се појављује код Црногораца (Његош, М. Бећковић, М. Ђилас, Д. Брајковић, С. Радуловић и др.); систематско проучавање поетике и стваралаштва најзначајнијих песника српске неоавангарде (М. Тодоровић, В. Решин Туцић, В. Деспотов, М. Петровић, Ј. Шалго и др.); песници историјске авангарде и њихове ауторске специфичности (Р. Петровић, М. Настасијевић, Р. Драинац, М. Ристић, М. де Були, А. Илић и др.); природа српског стиха и расправе о версификацији (Вук, Л. Милованов, десетерац, деветерац и др.); поетика и стваралачки домети значајних српских писаца друге половине XX века (М. Селимовић, М. Павловић, Б. Петровић, А. Тишма, Д. Михајловић, М. Данојлић, М. Павић, М. Капор, Р. П. Ного, М. Максимовић, Д. Новаковић, Ђ. Сладоје и др.).