ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ ПЕСНИЧКЕ НАГРАДЕ „МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА“ ЗА 2016. ГОДИНУ

07.11.2016.

Жири за доделу награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, коју додељује Завод за културу Војводине, радио је у саставу: др Зоран Ђерић (председник), Фрања Петриновић, др Драгана В. Тодоресков, др Александра Боснић Ђурић и Гордана Драганић Нонин (чланови). На конкурс Завода за културу Војводине је пристигла 31 збирка песама ауторки, које су објављене од октобра 2015. до октобра 2016. године.

На седници Жирија, одржаној 4. новембра 2016. године, донета је следећа

ОДЛУКА

да овогодишњу награду „Милица Стојадиновић Српкиња“ за најбољу песничку књигу женског аутора, писану на српском језику, добију, равноправно,

Сунчица Денић, за књигу Невреме, објављену у издању „Албатрос Плус“, Београд 2016. године

и Стана Динић Скочајић, за књигу Теглице за бубице, објављену у издању Књижевне општине Вршац, 2015. године.

Сунчица Денић је рођена 1956. године у Угљару, код Приштине. Пише поезију, прозу, књижевну критику и есеје. Аутор је више књига студија и монографија. Живи у Врању, ради на Педагошком факултету. Члан је Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва.

Током више од три деценије књижевног стваралаштва, објавила је два романа и пет песничких књига:

Погодба, Јединство, Приштина 1985.

Племе у сну, Универзитетска ријеч, Никшић 1989.

Клупно, Нолит, Београд 1994.

Обрнута година, Нолит, Београд 1997.

Невреме, Албатрос плус, Београд 2016.

Поезија Сунчице Денић је превођена и награђивана. Уврштена је у више антологија савремене српске поезије. Песникиња сведочи о својој затечености у времену, које добија преџнак не, као и већина ствари око ње: „неограђено двориште“, „незавршена кућа“, „неупаљено огњиште“. Око ње су пукотине и празнине, молитве и распећа, питања без одговора, али не и безнађе. И поред несигурности, неспоразума са другима, па чак и са најближим и драгим особама, песникиња не губи „вољу за певањем“, у њој „тријумфују љубав и живот“, над смрћу, која је такође присутна. И тако „невреме“ постаје „надвреме“, а „воља за певањем као тежња за Једним“, и, на крају, као „тријумф вечности“.

Стана Динић Скочајић је рођена 1951. године у Струмици (Македонија), а живела је у Ковину, Белој Цркви, Београду и Књажевцу. Сада живи у Нишу. Уређује књижевни програм у Нишком културном центру. Пише поезију и прозу. Награђивана је за поједине приче. Превођена на руски, шпански, бугарски и македонски језик. Чланица је Српског књижевног друштва.

Објавила је три књига прича и роман, као и следеће песничке књиге:

Ушивање сенке, Просвета, Ниш 1996.

Мрежа, Просвета, Ниш 1998.

Ноћ у голом врту, Народна књига, Београд 2006.

Влажни цвил, Народна књига, Београд 2008.

И поведи ме тамо, Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево 2010.

Теглице за бубице, КОВ, Вршац 2015.

Шеста збирка песама, Теглице за бубице, представља најзрелије песничко остварење Стање Динић Скочајић, песникиње и прозаисткиње. Њен тематско-мотивски дијапазон релативно је сведен и јасно конципиран: заправо, могло би се рећи да се одликује усредсређеношћу на мале, свакодневне и ефемерне ствари које се померају са маргине у само средиште песничког чина: чак два деминутива у наслову сведоче о овом виду поетичког минимума: и један и други срешћемо у низу песама. Поједине именице, чак и када нису у деминутиву, указују на мар за детиње, мало, сведено. Будући да су оба насловна деминутива у женском роду, могло би се говорити о извесном позиционирању лирског субјекта с појединим изузецима. Из песме у песму, Стана Динић Скочајић промишља важна питања различитих животних доба, а посебно место посвећено је старењу и стрепњи од смрти са којом се лирски субјекат носи на различите начине. Иако у појединим песмама наилазимо на стереотипне изразе, који би се могли и тумачити као цитати преузети из петпарачких прича или каквих популарних песама: стегни ме јаче, обећање лудом радовање, клица узданица, пронаћи свога бога, ђаво ће га знати и др., то не треба да завара читаоца, јер би се пре могло говорити о поигравању, па чак и латентном пародирању наведених облика, који у контексту свеопште ефемерности, добијају нови мементо мори смисао. Због дубине метафорике, песничких слика које ниже, те контрастних сцена које поставља пред читаоца, мишљења смо да песничка књига Теглице за бубице Стане Динић Скочајић заслужује награду Милица Стојадиновић Српкиња.