ОМАЖ ЧАРЛСУ СИМИЋУ

/in , , /by

Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ организује програм посвећен сећању на једног од највећих америчких песника српског порекла и врсном есејисти и преводиоцу Чарлсу Симићу (1938–2023). Програм њему у част биће одржан у четвртак, 23. фебруара 2023. године са почетком у 18 сати у просторијама наше институције (Војводе Путника 2, Нови Сад).

О његовом стваралаштву и њему као личности говориће:

  • др Владимир Пиштало, књижевник и управник Народне библиотеке Србије, који је преводио Симићеве стихове објављене у збирци „Хотел несаницаˮ (КОВ);
  • Весна Рогановић, преводитељка, новинарка и уредница која је, између осталог, превела неколико Симићевих књига есеја: „Фабрика сирочадиˮ (Паидеиа, 1999); „Алхемија ситничарницеˮ (2008, Архипелаг) и „Тамо где почиње забаваˮ (2016, Архипелаг) и припредила књигу „Ђаво гуди на раскршћу: разговори са Чарлсом Симићем”;
  • Соња Дамјановић, првакиња Драме Српског народног позоришта, која ће говорити стихове песнике.

Модератор и уредник програма: Гордана Нонин.

Чарлс Симић један је од најзначајнијих савремених светских песника и есејиста. Рођен је као Душан Симић 1938. године у Београду, одакле је касније емигрирао у Париз, па потом у САД. За своју поезију Симић је освојио многобројне међународне награде, укључујући и Пулицерову награду, као и неколико српских и регионалних књижевних награда.

Најважније збирке Чарлса Симића, између осталих су: „Харонова космологијаˮ, „Свет се не завршаваˮ, за коју је 1990. добио Пулицерову награду, „Шетња са црном мачкомˮ, „Венчање у паклуˮ, „Мајстор прерушавањаˮ. А међу најзначајније књиге есеја убројане су: „Алхемија ситничарницеˮ, „Метафизичар у мракуˮ, „Гледај дуго и нетремицеˮ и многе друге.

Као преводилац, Чарлс Симић је веома значајан за Србију, јер је превео Бранка Миљковића, Љубомира Симовића, Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића, Александра Ристовића и тиме је допринео популаризацији српске књижевности у САД.

На српском језику су објављене његове књиге: „Анђели на жици за веш”, „Гледај дуго и нетремице”, „Тамо где почиње забава”, „Ишчекујући пресуду”, „Алхемија ситничарнице”, „Касни позив”, „И ђаво је песник”…

Добитник је бројних признања, попут: Награда Вршачког КОВ-а (1982); Пулицерова награда за песничку збирку „Свет се не завршаваˮ (1990); Награда „Грифинˮ (2005); Награда „Поетски лауреатˮ (2007); Награда „Волас Стивенсˮ (2007), Медаља „Роберт Фростˮ америчког песничког друштва (2011), Награда „Вилчекˮ за уметност и хуманистику (2011), The Zbigniew Herbert International Literary Award (2014), „Златни венацˮ, Струшке вечери поезије (2017), Награда Маркартурове фондације, Награда „Едгар Алан Поˮ, Песник лауреат Конгресне библиотеке у Вашингтону, Награда српског ПЕН центра и друге.