Пето предавање проф. др Владиславе Гордић Петковић: „МИЛЕВА МАРИЋ КАО ИНСПИРАЦИЈА САВРЕМЕНЕ АНГЛОФОНЕ КЊИЖЕВНОСТИ“
Проф. др Владислава Гордић Петковић одржаће пето предавање у оквиру серијала предавања на тему „Упоредна историја англофоне женске књижевности” 23. децембра у 18 часова, у просторијама Културног центра Војводине „Милош Црњански” (Војводе Путника 2). У петом предавању на тему „Милева Марић као инспирација савремене англофоне књижевности” проф. др Владислава Гордић Петковић говориће о томе како је Милева Марић постала инспирација и за фикционалну и за документарну прозу.
„Мушка култура била је и јесте паразитска, пише Шуламит Фајерстоун: храни се снагом жене, а ништа јој не даје заузврат. Ен Фергасон сматра да је мушко коришћење женског емоционалног рада врста експлоатације слична експлоатацији радника у капитализму. Колико се ове теоријске поставке могу доказати на примеру књижевне судбине Милеве Марић, која инспирише биографску, фикционалну и документарну прозу: од Габријеле Грејсон до Виде Огњеновић, од Андрее Габор до Ани Мекгрејл, од Радмиле Милентијевић до Славенке Дракулић?
У писму Милеви млади Алберт наводи речи своје мајке Паулине: ‘Она је једна књига као и ти – а теби треба жена.’
У репертоару примедби које је породица Ајнштајн износила поводом Албертове изабранице, ова би могла да зазвучи најчудније – али можда и најлогичније. Милева је аутсајдер због својих најбољих својстава – интелигенције, даровитости и упорности које су сматране непотребним за будуће супруге.
У различитим литерарним приступима Милевином животу теме неплаћеног женског рада и етика бриге бацају у други план мит о ‘мајци теорије релативности’. У фокусу су неретко Ајнштајнова ускогрудост и саможивост и Милевина спремност да знање, амбицију и дар жртвује мајчинству. Судбина Милеве Марић Ајнштајн постаје тако чвориште актуелних и универзалних тема – животних и литерарних.” (Одломак из предавања проф. др Владиславе Гордић Петковић)
У програму учествује и глумица Соња Дамјановић, првакиња Драме у Српском народном позоришту, која ће читати изабране одломке прозних дела ауторки.
ВЛАДИСЛАВА ГОРДИЋ ПЕТКОВИЋ (1967) је редовна професорка на Филозофском факултету у Новом Саду. Области њеног научног истраживања су савремена енглеска и америчка књижевност, Шекспирово стваралаштво и дигиталне технологије. Бави се компаративним изучавањем српске и страних књижевности, пише књижевну критику и преводи са енглеског. Објавила је монографије: „Синтакса тишине: поетика Рејмонда Карвера“ (1995) и „Хемингвеј: поетика кратке приче“ (2000); збирке научних студија: „Кореспонденција: токови и ликови постмодерне прозе“ (2000), „На женском континенту“ (2007), „Мистика и механика“ (2010) и „Пут ка слици света“ (2024). Есеји, књижевне критике и колумне сабрани су у књигама „Виртуелна књижевност“ (2004), „Виртуелна књижевност 2“ (2007), „Књижевност и свакодневица“ (2007) и „Форматирање“ (2009). Збирку чланака „Књижевност с прага века“ објавила је у коауторству с Иваном Ђурић Пауновић (2019), а са Младеном Јаковљевићем студију „Књижевни ум и подручја фантастике“ (2023). Приредила је антологије: „Новосадска женска проза: од исповести до путописа“ (2020) и „Региона: антологија регионалне женске књижевности“ (2022).
