Промоција монографије „Банатски фалстаф“ у Београду
У оквиру Фестивала „Бунт 7.0“ у Београду, у уторак 19. новембра, биће одржана промоција монографије Банатски Фалстаф, комична опера „Поп Ћира и поп Спира“ Дејана Деспића. Монографија је објављена у заједничком издању Културног центра Војводине „Милош Црњански“ из Новог Сада и Музиколошког друштва Србије из Београда.
Промоција ће бити одржана у Удружењу композитора Србије (Мишарска 12-14, Београд) од 18 сати. Улаз је слободан.
Учествују: др Соња Маринковић, редовни професор на Катедри за музикологију ФМУ, уредник публикације Банатски Фалстаф, комична опера „Поп Ћира и поп Спира“ Дејана Деспића; др Смиљана Влајић, композитор, ванредни професор на Академији уметности у Новом Саду и директор Културног центра Војводине „Милош Црњански“; мр Горица Пилиповић, музиколог, уредник у музичкој редакцији Другог програма Радио Београда.
Модератор: Зорица Премате, музиколог.
Добро дошли!
О монографији „Банатски фалстаф“
Повод настанка ове књиге посвећене једном новом делу јесте премијерно извођење комичне опере Поп Ћира и поп Спира, с музиком академика Дејана Деспића, као и околност да је композитору исте вечери, 28. марта 2018, било уручено највише признање Српског народног позоришта – специјална златна медаља „Јован Ђорђевић” за његов „укупан допринос развоју српске музике”. Музиколошко друштво Србије иницирало је настанак ове, у нашој музикологији по много чему несвакидашње публикације, уважавајући значај стваралаштва академика Деспића и препознајући у његовој новој опери композиторово ремек-дело које ће и у његовом опусу и уопште у српској музици добити изузетно место. Иницијатива мр Ане Котевске, председнице друштва, наишла је на разумевање Културног центра Војводине „Милош Црњански” и, уз финансијску подршку покрајинског секретаријата за културу, омогућено је публиковање ове колективне моногарфије.
Књига је осмишљена као колективни подухват у којем би се из различитих углова – музикологије, теорије књижевности и драматургије, као и студија извођачких уметности –осветлили различити аспекти овог комплексног дела. У њеном првом делу који је посвећен музиколошкој визури, прилоге дају три музиколога – др Катарина Томашевић, др Бранка Радовић и др Соња Маринковић – осветљавајући прво Деспићеву стваралачку поетику, затим језик и израз у његовој опери и специфично, третман комичних елемената.
У другом су дата два прилога тумачењу односа комичног и лирског у Сремчевом делу, као и његовим бројним филмским, телевизијским и музичко-сценским адаптацијама (прилог др Татјане Јовићевић) и анализом Миладиновићевог либретистичког поступка, а у контексту ауторових теоријских радова посвећених овом питању (прилог др Зорана Ђерића). Трећи део публикације посвећен је самој премијери и има два прилога. Први из пера диригента премијерног извођења др ум. Жељке Милановић, која из специфичног извођачког угла сагледава партитуру и објашњава процес рада на делу. У другпм прилогу објављена је критика др Бранке Радовић поводом премијере, као својеврсни документ првог доживљаја дела из пера нашег најпознатијег оперског критичара. У четвртом делу, захваљујући љубазности и рфазумевању Весне Миладиновић објављеујемо сам текст либрета који ће бити драгоцен будућим истраживачима, а читаоцу донети посебно задовољство, јер је то текст који се, за разлику од већине оперских либрета, може са уживањем читати и као самосталан драмски текст.
