Промоција књижевног стваралаштва Владимира Кецмановића, у оквиру програма „Уметник у фокусуˮ
У Културном центру Војводине „Милош Црњанскиˮ, 15. децембра, са почетком у 18 часова, у холу наше институције (Војводе Путника 2) биће промовисано књижевно стваралаштво Владимира Кецмановића, у оквиру програма „Уметник у фокусуˮ.
Између осталих дела о којима ће бити речи, акценат ћемо ставити на представљање најновијег романа „Кад ђаволи полетеˮ (октобар 2022), објављеног у издању „Лагунеˮ.
О литерарном остварењу Владимира Кецмановића говориће Слађана Илић, књижевна критичарка.
Модератор програма: Бранка Марковић.
О РОМАНУ:
„Роман је посвећен Орвелу, који је до те мере прецизно предвидео свет у коме живимо да се Кецмановић, како вели, каткада пита не подешавају ли моћници устројство света руководећи се Орвеловим књигама. Сама приповест у којој се сажимају бројне темељне, највеће теме – од суочавања појединца (иницијално аутсајдера) са светом до оцеубиства у целости је пак проткана референцама на Шекспировог ‘Хамлета’, почев од креда истакнутог на насловници да ‘не убија онај који држи нож, него онај ком остаје империја’…ˮ
Из критике
„За разлику од јунака романа ‘Топ је био врео’, који у једном тренутку занеми и већим делом приче остаје нем, јунак књиге ‘Кад ђаволи полете’ није немушт. Он говори, али ми његове речи не чујемо, оно што Младен мисли и изговара сазнајемо само из реплика других, његових саговорника. Логично оправдање могло би се наћи у томе што се на тај начин са њега фокус пребацује на свет који открива и спознаје, док на дубљем плану овај поступак подвлачи чињеницу да Младен себе, своје тело и ум, доживљава као нешто туђе.
Та идеја у свету у коме је вера у Бога поодавно угрожена нипошто није нова – сетимо се само Камијевог ‘Странца’. Ипак, у данашњем изопаченом свету, она постаје актуелнија него икад пре.ˮ
Реч аутора (из интервјуа за „Новостиˮ)
О АУТОРУ:
Владимир Кецмановић (Сарајево, 1972) дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за Општу књижевност са теоријом књижевности.
Објавио је романе „Последња шансаˮ (1999), „Садржај шупљинеˮ (2001), „Феликсˮ (2007), „Топ је био вреоˮ (2008), „Сибирˮ (2011), „Осамаˮ (2015) и збирке приповедака „Зидови који се рушеˮ (2012) и „Као у соби са огледалимаˮ (2017). Са Дејаном Стојиљковићем објавио је роман „Каинов ожиљакˮ (2014) и трилогију „Немањићи“: „У име оцаˮ (2016), „Два орлаˮ (2016) и „У име синаˮ (2017). Објавио и есејистичко-биографску књигу „Дас ист Принцип!ˮ (2014) и есејистичко-историографску књигу „Два крста и једна крвˮ (2017). Са историчарем Предрагом Марковићем написао је књигу „Тито, поговорˮ (2012).
Добитник је стипендије Фондације „Борислав Пекићˮ и награда „Бранко Ћопићˮ, „Меша Селимовићˮ, „Печат временаˮ, „Хит либрисˮ, „Витез српске књижевностиˮ, „Перо Деспота Стефанаˮ, „Крст Вожда Ђорђа Станимировићаˮ, Велике награде Андрићевог института у Андрићграду за роман „Осамаˮ, као и Андрићеве награде за причу „Ратне игреˮ из збирке „Као у соби са огледалимаˮ.
Кецмановићева проза доживела је више филмских, позоришних и драмских адаптација и преведена је на енглески, француски, немачки, украјински, мађарски, румунски језик…
Превод романа „Топ је био вреоˮ (Тхе Цанон Wас Ред Хот) номинован је за награду „Дублин импацтˮ, која се у Даблину додељује за најбољи роман на енглеском језику.
Сценариста је серијала „Сенке над Балканомˮ и „Државни службеникˮ…
Владимир Кецмановић је стални колумниста листа „Политикаˮ. Повремено пише за више медија у земљи и у окружењу. Власник је и уредник издавачке куће „ВИАˮ. Члан је књижевне групе „П–70ˮ („Проза на путу“) и Српског књижевног друштва. Живи и ради у Београду.
ИЗ МЕДИЈА:
РТВ Арт-ерија (15. 12. 2022. године)
РТВ Војводина (15. 12. 2022. године)
