Женски гласови савремене словачке прозе – три генерације: Моника Компањикова и Беата Балогова
У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњански”, у четвртак, 23. октобра 2025. у 18.00 сати, у просторијама Културног центра Војводине „Милош Црњански”, (Војводе Путника 2) биће одржано друго предавање др Зденке Валент Белић у оквиру серијала предавања на тему „Женски гласови савремене словачке прозе – три генерације”. У овом серијалу предавања биће представљене словачке књижевнице чија су дела већ превођена код нас, а која су део својеврсне ренесансе и успона словачке књижевности крајем двадесетог и почетком двадесет првог века. У програму учествује и глумица Соња Дамјановић, првакиња Драме Српског народног позоришта, која ће читати изабране одломке прозних дела словачких ауторки.
Прво предавање је било посвећено двема представницама најстарије генерације савремене словачке прозе – Етели Фаркашовој и Јани Јурањовој.
Друго предавање посвећено је представницама средње генерације – Моники Компањиковој и Беати Балоговој. Овим двема ауторкама припада истакнуто место у словачкој савременој књижевности, а такође су превођене на српски језик. Монику познајемо на основу новеле „Бела места” и романа „Пети брод”, која је награђена најзначајнијом словачком наградом Анасофт литера, а по ком је снимљен истоимени филм награђен на берлинском фестивалу. Беата Балогова у роману „Корнелија” у маниру магијског реализма доноси нам причу о исконској снази природе, о животној виталности. „Корнелије” су породична сага о женама, сведоцима времена и брзих промена, али пре свега о ономе што увек остаје као непромењива константа, што јесте вечно – а то је прича и моћ приповедања.
Зденка Валент Белић (1975) докторирала је на Катедри естетике на Филозофском факултету Универзитета Коменски у Братислави на теми српско-словачких књижевних веза. Превела је више од 60 значајних дела словачких прозних класика на српски језик и велики број истакнутих српских писаца на словачки. Поезију, прозу, есеје, критику и научне студије објављивала у бројним часописима у Србији и Словачкој. Њене збирке поезије „Етеризација ван контеxта”, „Апокрифи по Лилит” и „Ходање по води” објављене су на словачком, енглеском и српском језику, објавила је и књигу за децу, збирке есеја, књигу разговора о идентитету „Имигранти у Вавилонској кули”, као и монографску студију „Слика Срба у словачкој књижевности”. Приредила је за штампу панораму савремене словачке војвођанске књижености „Опипавање пулса” 1 и 2, као и публикације „Нови духовни мост, Нови Сад – Братислава”, „Алманах есеја ДНК”, „Светле стазе династије Обреновић” Јосифа Подградског, „Златну књигу словачких бајки” и „Чаробни млинчић”. Била је председница Одбора за културу Националног савета словачке националне мањине. Десет година је била главна и одговорна уредница часописа „Новý живот” (2015– 2025), тренутно је чланица редакције „Зборника за славистику Матице српске”.
