Milan Brdar „Time without being”
2024, meki povez, 24X14 cm, 561 str, cena: 1.600,00 rsd
„Када смо се у почетку бавили Хајдегеровим делом, надали смо се да ћемо у литератури пронаћи бар једно оправдање за јединственост коју му аутори најчешће приписују. Међутим, нисмо успели да пронађемо такву књигу, упркос томе што смо испитали опсежна поља сродног дела.
Велика је вероватноћа да такав текст можда и не постоји. Иако се често тврди да се Хајдегер цитира више него Хегел и Платон заједно, већина оваквих дела се своди на пуке резимее и сувишна понављања његових идеја, више у стилу придржавања принципа који је мајстор говорио.
Чини се да се тумачи лако удубљују у Хајдегеров дискурс и самоизражавање, често губећи пут у том процесу. Чини се као да су били одлучни да себи присвоје нешто од његове филозофске величине, макар само као фасаду.ˮ
Светислав Јованов „Лек, отров или критика: српска драма и европски контекст”
2024, меки повез, 23 cm, 143 стр, 900 рсд.
У издању Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ, у Едицији (п)Огледи, објављена је књига огледа Светислава Јованова „Лек, отров или критика: српска драма и европски контекстˮ.
„Техника обмане прерушавањем доживљава врхунац у Шекспировим зрелим комедијама, где је по правилу скопчана са променама пола, а репрезентативни примери оваквог преображаја су Розалинда у Како вам драго и Виола, јунакиња Богојављенске ноћи. Прерушавањем у мушкарца, Шекспирове јунакиње стичу нови ауторитет, који им омогућава не само да слободније и самосвесније изражавају сопствене ставове него и да, како каже Едвард Бери, „присвајају мушке начине управљања и учествују у јавним пословимаˮ. С једне стране, оне мењањем родног „предзнакаˮ не само да превазилазе позицију релативно пасивног предмета сукоба, већ постају иницијатори, или чак творци заплета, преузимајући на тај начин функцију главног типа еирона – лукавог слуге. Поред тога, њихово прерушавање у мушкарце умногостручава игру идентитета, која даје нову димензију комичком сучељавању илузије и стварности.ˮ
Лис Иригарај „Љубав међу нама”
Ален Бадју „Сцена за двоје”
2024, меки повез,15×15 cm, 39 стр, цена: 90,00 рсд.
Јовица Аћин „Залудно мишљење”
2024,меки повез, 15×15 cm, 70 стр, цена: 90,00 рсд
„Залудно мишљење посвећује се најбезначајнијим предметима, а за које ће се напослетку испоставити да су за оног ко мисли најважнији. Зато је такво мишљење будаласто. И ја признајем да сам с покушајем да дефинишем залудно мишљење преиспољна будала. Наиме, врхунац залудног мишљења јесте у тренутку кад наводни мислилац покушава да мисли само залудно мишљење. Залудник у мишљењу болује од несанице. Зашто му се не спава? Зато што му уснулост није довољно залудна.”
Владислава Гордић Петковић „ПУТ КА СЛИЦИ СВЕТА”
2024, меки повез, 14×23 cm, 95 стр, цена: 900,00 рсд
„Пут ка слици света”, збирка огледа о књижевности за децу и друге, Владиславе Гордић Петковић, објављена је у оквиру Издавачке делатности Културног центра Војводине „Милош Црњански” у Едицији „(п)ОГЛЕДИ”.
Идентитет појединца и колективна судбина у једном од најбољих романа о холокаусту „Семпер идем” Ђорђа Лебовића, медији и технологија у књижевности за децу и омладину, херојство и жртва као обележја другог: потрага за подвигом у књижевности за децу, родне перспективе карактеризације женских ликова у књижевности за децу, само су неке од тема нових књижевних анализа проф. др Владиславе Гордић Петковић.
Ауторка истиче да трагање за сликом света, некад насумично а некад планско и етапно, може да почне од Керолове Алисе, па да стигне до Харија Потера. Много је тога знаковитог и важног читаоцу који завири у књиге српске и регионалне књижевности, па трагање – бар једним својим краком – може да води кроз књиге прозе Ђорђа Лебовића, Љубице Мркаљ, Рели Алфандари Пардо, Марка Сосича, Јасминке Петровић, Јулијане Адамовић и Душана Патића, као и недвосмислено аутобиографских текстова Ђорђа Рандеља и Драгиње Рамадански. Романи Драгана Великића и Мирјане Ђурђевић нису део корпуса књижевности за децу, али опет говоре о детињству: не само о реминисценцијама на једно идилично време, него и о рекоструктивним напорима старости да закорачи у другу верзију детињства.
Драгана Бошковић „С(Т)УДИЈЕ ФАНТАСТИКЕ”
2024, тврди повез, 14×23 cm, 201 стр, цена: 900,00 рсд
„Ова књига је вероватно почела да се пише давно, још у мом детињству, кад још нисам знала ни да читам ни да пишем, али сам остала удивљена пред чаробним светом бајки, митова, фантастичних прича и очаравајућим цртаним филмовима, да би се у тинејџерским данима наставило необичним световима разноликих књижевних стваралаца, али и стриповима Дилана Дога и серијама Твин Пикс и Досије Икс. За мене је било откровење да постоје неки други, фантастични светови. И не само да постоје, него да можеш и да их ствараш! Тако сам већ од своје осме године знала да ћу се бавити књижевношћу. Страст за фантастичним и оностраним удружена са исто тако пасионираном знатижељом за новим и другачијим ме је изгледа определила да истражујем баш оне пределе српске и светске књижевности (и у књижевноисторијском и књижевнотеоријском смислу) који су остали скрајнути или недовољно објашњени.” – речи су ауторке Драгане Бошковић. У књизи “С(т)удије фантастике”, која је објављена у оквиру едиције “(п)ОГЛЕДИ” Културног центра Војводине „Милош Црњански”, ауторка пише о почецима научнофантастичне књижевности, о искорацима фантастике, као и о фантастици и миту, митском и архетипском у Андрићевом роману „На Дрини ћуприја”, о вампиру грофу Дракули, као и о бројним другим темама везаним за фантастику у књижевности.
Сава Степанов „Милан Коњовић на раскршћима српске уметности”
2024, тврди повез, 17 x 24 cm, 152 стр, цена: 1500 динара
У издању Културног центра Војводионе „Милош Црњански” управо је изашла књига недавно преминулог теоретичара уметности и ликовног критичара Саве Степанова о једном од најзначајнијих војвођанских сликара Милану Коњовићу. Ова монографска студија састоји се од низа текстова Саве Степанова о сликарству Милана Коњовића и различитим животним и уметничким фазама, као и текстови о другим уметницима и њиховим уметничким делима инспирисаним управо Коњовићем. На пример, у овој студији налази се ауторов текст о изузетној књизи Ирме Ланг „Коњовић изблиза”, као и о изложби Данила Вуксановића чија је централна тема била „Мит о Коњовићу”.
О књизи
„Милан Коњовић на раскршћима српске уметностиˮ
Сликарство Милана Коњовића, захваљујући уметниковом дугом веку, наткриљује скоро пуних осамдесет година српске и југословенске уметности, распростирући се кроз девет деценија двадесетог века. Своју стваралачку авантуру овај уметник је започео веома рано, а први младалачки радови остварени су већ 1913. године (Шума, Поток у шуми) док су последња Коњовићева остварења датирана 1993, у години када је, током новембра, преминуо.
У српској историји уметности Коњовић има изузетно значајно место. Једна комплетнија ретроспективна изложба његових сликарских остварења подразумевала би регистровање бројних концепцијских опредељења којима се овај уметник бавио током континуираног и логичног развоја својих сликарских идеја и остварења. Коњовић је, засигурно, један од најзначајнијих представника експресионистичког сликарства у нас. Карактер његовог израза се, можда, најпрецизније може одредити Протићевом тезом о експресионистима којом констатује да су они „успели да остваре садржинске поруке, а да при томе не повреде пиктуралну засебност и несводљивост, успевајући да ускладе мисију са суштином слике“.
Питање Коњовићеве модерности је веома комплексно. Он никада није припадао оном концепцијском окружју у којем се – на радикалан начин – бринуло о онтолошким питањима слике, нити се хотимично, програмски и концепцијски бавио аналитичким преиспитивањима сликарства. Ипак, мало је уметника у нашој уметности који су попут њега допринели дигнитету и аутентичности слике-бића или аутономији сликарства ослоњеног на примарне значајке и вредности ликовних елемената. У његовом опусу то је било питање дигнитета властите мисије: Коњовић је спонтано, али свесно градио слику, увек са изузетним поштовањем њене пиктурално-медијске засебности, њеног модернистичког смисла, њеног уметничког достојанства.
Изложба Коњовић на раскршћима српске уметности настоји да укаже, одреди и сагледа оне феномене и карактеристичне периоде у Коњовићевом опусу који су га афирмисали као личност која је пресудно утицала на правце развоја српске уметности. Синдром „реке понорницеˮ је карактеристичан за Коњовићев сликарски континуитет, јер се током вишедеценијске стваралачке активности, његова уметност у неколико наврата јављала као сугестивни весник нових тенденција и нових схватања слике, као релевантни чинилац актуелних настојања. Оно што је, такође, спецификум Коњовићевог стваралаштва јесте чињеница да је те повремене искораке ка авангардистичким тенденцијама остваривао из позиције сликарства једноставне грађанске конституције, психологије и филозофије; из сликарства које је перманентно заснивано на „великим темамаˮ, сликарства попут пејзажа, мртве природе, акта, портрета, ентеријера и жанр-сцена.
У фокусу ове изложбене поставке су Коњовићеви „искорациˮ на актуелну уметничку сцену начињени током раних двадесетих година двадесетог века (кубизам), затим тридесетих (експресионизам боје и геста), као и почетком педесетих година (против соцреализма и ка апстракцији). Посебно је интересантна епизода његовог сликарског понашања током осамдесетих година двадесетог века. То је време актуелности постмодернистичког сликарства. У специфични постмодернистички концепт „сликарства осамдесетихˮ Милан Коњовић се укључује у тренутку својих биолошких осамдесетих година. У тим моментима он је својој тадашњој сликарској акцији пронашао снажне поводе у фундусима историје уметности. Циклусом „византијскихˮ реминисценција он је чак доспео до иницијативне улоге у формирању нових токова. Повременим искакањима из властитих пиктуралних токова, Коњовић никада није претендовао да буде трајни и суверени заступник тих својих иницијатива, већ се, поштујући властити стваралачки континуитет, брзо враћао устаљеним поступцима и особеностима свог препознатљивог гестуалног експресионистичког концепта.
Сава Степанов
О аутору
Сава Степанов (1951–2024), био је ликовни критичар и теоретичар уметности из Новог Сада.
Од касних седамдесетих година 20. века до данас, објавио је велики број текстова којима је настојао да прати главне уметничке токове и актере на нашој уметничкој сцени. Радио је у Галерији Матице српске, као уредник у Фото галерији (1979–1993), био је директор Центра за визуелну културу „Златно око” (1993–2010), те руководилац Галерије „Мост” у Заводу за културу Војводине (2011–2014). У периоду од 1977. до 1981. године био је уредник Ликовног салона Трибине младих у Новом Саду.
Галерија Матице српске је пре пет година примила од њега јединствен дар ‒ Поклон-збирку ликовног критичара и колекционара Саве Степанова. Поклон-збирка Саве Степанова не доноси дела једног аутора, што је уобичајена пракса, већ се састоји од низа различитих аутора и уметничких дела и даје преглед развоја постмодерне и савремене уметничке мисли на српском уметничком простору.
За свој дугогодишњи рад у области ликовног стваралаштва награђен је бројним признањима, између осталих, и наградом „Лазар Трифуновић”. У оквиру Издавачке делатности Културног центра Војводине „Милош Црњански” до сада су објављене две његове студије: „О цртежу и цртачима” 2013. године и „Уметност без границе” 2014. године.
Снежана Минић: „Ледена стена и друге приче”
2024, меки повез, 20 х 13 cm, 63 стр, цена: 700 дин.
Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ објавио је нову збирку песама Снежане Минић „Ледена стена и друге причеˮ у оквиру едиције „Добитница књижевне награде Милица Стојадиновић Српкињаˮ. Објављивање нове збирке песама је део књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкињаˮ, коју Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ додељује у оквиру књижевне манифестације „Милици у походеˮ за најбољу збирку поезије објављену на српском језику ауторке између две манифестације. За 2023. годину је, једногласном одлуком жирија, награду добила Снежана Минић за збирку поезије „Мртва природа са цвећемˮ у издању Издавачке куће „Архипелагˮ из Београда.
О песникињи
Снежана Минић je рођена 1958. године у Нишу. Поред поезије бави се преводилаштвом. У Нишу је завршила основну школу и гимназију. Немачки језик и књижевност дипломирала је на Филолошком факултету у Београду. Магистрирала је обимном студијом о рецепцији дела Готфрида Бена у српко-хрватском језичком простору. Радила је као језички педагог, новинар и слободни преводилац и књижевник. Објавила је песничке књиге: Слике за кулисе (1981), Девет душа (1987), Једнолија, дволија (1994), Злато и сребро (2009), Источно, западно (2011). Приредила је и превела књигу изабраних есеја Готфрида Бена Проблем генија (1999), изабране есеје и чланке Рајнера Вернера Фасбиндера Сенке заиста и никакво сажаљење, Фасбиндерову драму Жабар, одабране песме Саре Кирш Црно огледало (заједно са Божидаром Зецом) и одабране песме Илме Ракусе Импресум: Спора светлост.
За књигу Мртва природа са цвећем, изабране и нове песме, објављену у издању Архипелага, Београд 2022. године, добила је, једногласном одлуком жирија, књижевну награду „Милица Стојадиновић Српкињаˮ коју Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ додељује за најбољу збирку поезије објављену на српском језику између две књижевне манифестације „Милици у походеˮ.
Живи у Хамбургу и Београду.
Извод из критике Драгане В. Тодоресков
A propos сродности, још је једно питање које се намеће, не само када је реч о претходним књигама Снежане Минић, већ посебно о збирци Ледена стена. То је питање жанра, већ препознатог у овом тексту као доминантне форме наше ауторке. У маниру своје поетичке самосвести, она нас већ самим насловом и поднасловом упозорава да текстове можемо назвати причама и песмама. И они заиста то и јесу: прозаиде илити песме у прози које – како пише Бојана Стојановић Пантовић, најрелевантнија теоретичарка овога жанра у нас – будући да у себи носе „темељну противречност између стихова с једне и прозног говора с друге стране”, испитују „међусобно зрачење између стиха и прозног исказа” и начине „нове организације звуковног, ритмичког и сликовног (визуелног) у једном другачијем медију.”
Другачији медиј, онај којим је Снежана Минић несумњиво задужила српску поетско-прозну сцену, отворен је, даље, за нове релације међу жанровима. Тако ови хибриди садрже елементе путописа, аутобиографских цртица, дневничких бележака, новинских извештаја, мини-есеја, скица за причу, те животописа различитих личности које лирско ја (нараторка) среће или детаље из њиховог живота које нам преноси сазнаје посредним путем. Хибридна природа текстова у вези је и са мотивском сложеношћу збирке, али и са метатекстуалним карактером, па и процесуалношћу. У низу текстова ауторка као да „уживо” преноси догађаје, односно, као да понавља оно напоредно постојање самосвести и лирског из књиге Мртва природа са цвећем.
Станислав Винавер: „Germany in turmoil”
2024, меки повез, 14 х 22 cm, 76 стр, цена: 900 дин.
У издању Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ (Едиција „Our placesˮ) објављена је на енглеском језику књига Станислава Винавера „Germany in turmoilˮ, у преводу Немање Јованова.
Станислав Винавер (Шабац, 1891 – Врњачка Бања, 1955.) био је српски песник, књижевни критичар и преводилац. Уз Растка Петровића, Милоша Црњанског, Марка Ристића, један је од најзначајнијих писаца српске модерне. Утемељивач је српског експресионизма и аутор „Манифеста експресионистичке школеˮ у ком се залаже за раскид с традиционалним уметничким изразом и бори против застарелих естетских норми које владају у српској култури.
Студирао је на париској Сорбони математику и физику, а дипломирао у Београду 1930. године. Са двадесет година 1911, објављује прву збирку поезије „Мјећаˮ писану у стилу симболистичке поезије. По окончању Првог светског рата ради као новинар, да би од 1927. па све до почетка Другог светског рата провео у дипломатској служби највише у Берлину. Из овог периода потичу и његове новинарске путописне репортаже које по естетском квалитету далеко надилазе жанр путописне репортаже. Из тог периода потичу и текстови објављени у овој књизи. После Другог светског рата па све до своје смрти живи у Беогараду као професионални књижевник пишући поезију, есеје, студије и преводећи са немачког, француског, енглеског, чешког, руског и пољског.
Његова најпознатија дела су: „Приче које су изгубиле равнотежуˮ, „Мислиˮ, „Громобран свемираˮ, „Варош злих волшебникаˮ, „Чувари светаˮ, „Икаров летˮ, „Европска ноћˮ, „Ратни друговиˮ, „Језик наш насушниˮ, „Заноси и пркоси Лазе Костићаˮ.
Мирјана Стошић: „Политике монструозног: постскриптумˮ
2024, тврди повез, 15 x 23,5 cm, 247 стр, цена: 1000 дин.
„Текст пред вама, као и овај другостепени постскриптум који увек жели остати на регулативним рубовима текста, ритмички се скида и обнажује, указујући на сам пачворк одеће-коже, кидајући или нежно уклањајући модне детаље и жанровске коверте. „Политике монструозногˮ тактично настоје да покажу да испод жанровко-модне академске, политичке, анатомске и сваке друге научне накинђурености нема тела позитивног знања и одредивог садржаја. Постоји једино знање које се изнова мора разучавати, разодевати, што уједно и дестабилизује генеративни епистемиолошки и политички имагинаријум који су произвеле политике ужасавања легитимисане управо тим знањем. Политике монструозног, на тај начин, увек пристижу након писања, после писма, као додатак, као опасан додатак – постскриптум.ˮ
Мирјана Стошић
Љиљана Јовановић: „Прича о једном човеку и две жене“
2024, тврди повез, 21х13,5 cm, 523 стр, цена: 1299
Културни центар Војводине „Милош Црњански” објавио је, заједно са Издавачком кућом „Лагуна” постхумно роман „Прича о једном човеку и две жене“ Љиљане Јовановић.
У основи романа је тема о љубавном троуглу између Предрага, Јелене и Јане. Јана и Предраг су у, наизглед, срећном браку у ком имају ћерку Ању. Предраг је успешан у свом послу и успешан међу женама.
Паралелно са причом о Предрагу, Јани и Јелени, ауторка уводи и развија Библијске ликове Адама, Еву, али и Лилит која се не спомиње у Библији. Ослањајући се на, у првим редовима, Стари завет, односно Прву књигу Мојсијеву која се зове Постање, развија причу о настанку првог човека Адама и човечице Еве, о њиховом прогонству из Раја, о убиству Авеља.
Читајући две паралелне приче у роману који носи наслов „Прича о једном човеку и две женеˮ, постављамо питање ко су, заправо, јунаци? Да ли су Адам, Ева и Лилит алтер-его Предрага, Јане и Јелене?
„Једна истина, друга лаж. Стварност и бег од исте. Ева и Лилит! Њихове разлике најпре сам открио очима, потом рукама па уснама и напослетку душом. Довео ми је Господ. Нову жену, другу прилику, бољу… Начинио је баш онаквом каквом бих је описао да ме питао шта хоћу. Да ме питао кога желим, опет бих рекао: Лилит. […] Ева је била све оно што сам мислио да желим, Лилит је била све оно што сам желео. Тако сам са једном стварао живот, а са другом свет маште и илузије.ˮ
Можда управо ове Адамове мисли одговарају на запитаност пред којом се читалац налази.
Љиљана Јовановић (1984–2022) прерано је преминула Новосађанка која је завршила мастер студије на ФОН-у у Београду. Радила је на ТВ „Кошава” као водитељка јутарњег програма. Од малена је показивала дар и склоност ка писању и књижевности. Изузетно даровит говорник, умела је да истински слуша и искрено се посвети саговорницима. Раскош њеног интересовања чинио ју је омиљеном у друштву, где је пленила својом непосредношћу, изнад свега људскошћу.
Преминула је у 38-ој години након дуже болести. Учитељица и највећи узор њеног живота била је старија сестра Лидија, која је изненада преминула само девет месеци пре ње. Ауторкина неостварена жеља остала је да напише књигу посвећену својој сестри.
Била је истински љубитељ животиња, нарочито паса. Била је изразито авантуристичког духа, волела је путовања. Мада је целог живота писала, овe књиге започела је са писањем средином својих двадесетих, а завршила у раним тридесетим. Како је, нажалост, болест ушла у њен живот, омела ју је у издању ових књига, па се оне објављују постхумно.
Ауторка, као велики борац, никада се није предавала и надала се оздрављењу. Живот је пред њу често стављао исувише препрека, али је никад није сломио. Учинио је само прерано зрелом, још јачом и мотивисанијом. Чак и у најтежим моментима своје болести налазила је снагу за писање, то је било њено лечилиште и њена терапија.
Љиљана Јовановић: „Приче о животињама за одрасле“
2024, тврди повез, 21х13,5 cm, 227 стр, цена: 899
Културни центар Војводине „Милош Црњански” објавио је, заједно са Издавачком кућом „Лагуна” постхумно збирку прича „Приче о животињама за одрасле” Љиљане Јовановић.
У сваком од нас постоји бели и црни вук.
Побеђује онај којег више хранимо!
(Чироки легенда)
У књизи „Приче о животињама за одрасле“ налазе се приче о конфликтима који се одигравају унутар сваког човека. Свет у којем живимо је свет дуалности – бело/црно, добро/лоше, дан/ноћ… Кроз метафоре о животињама, уз посебне природне карактеристике сваке од њих, списатељица нас суптилно уводи у унутрашњу дуалност и преиспитивање. Свака ситуација од нас захтева одговор и тада су унутрашњи конфликти посебно изражени: да ли је одлука исправна или погрешна, да ли су последице премостиве или кобне… А избор је увек наш и само наш – шта ћемо више хранити. Свака нова ситуација буди у нама и ново преиспитивање, а дуалности има колико и врста животиња. Сви ти парови могу нам помоћи али и одмоћи, а самим тим што их постајемо свесни, можемо и свесније донети одлуку. Да ли ћемо хранити црва Наде или црва Сумње? Пса Верности или пса Издаје? Змију Љубави или гују Мржње? Као што чироки легенда каже: Пази кога храниш, јер управо тај јача!
Љиљана Јовановић (1984–2022) прерано је преминула Новосађанка која је завршила мастер студије на ФОН-у у Београду. Радила је на ТВ „Кошава” као водитељка јутарњег програма. Од малена је показивала дар и склоност ка писању и књижевности. Изузетно даровит говорник, умела је да истински слуша и искрено се посвети саговорницима. Раскош њеног интересовања чинио ју је омиљеном у друштву, где је пленила својом непосредношћу, изнад свега људскошћу.
Преминула је у 38-ој години након дуже болести. Учитељица и највећи узор њеног живота била је старија сестра Лидија, која је изненада преминула само девет месеци пре ње. Ауторкина неостварена жеља остала је да напише књигу посвећену својој сестри.
Била је истински љубитељ животиња, нарочито паса. Била је изразито авантуристичког духа, волела је путовања. Мада је целог живота писала, овe књиге започела је са писањем средином својих двадесетих, а завршила у раним тридесетим. Како је, нажалост, болест ушла у њен живот, омела ју је у издању ових књига, па се оне објављују постхумно.
Ауторка, као велики борац, никада се није предавала и надала се оздрављењу. Живот је пред њу често стављао исувише препрека, али је никад није сломио. Учинио је само прерано зрелом, још јачом и мотивисанијом. Чак и у најтежим моментима своје болести налазила је снагу за писање, то је било њено лечилиште и њена терапија.
Владимир Копицл: „CRIES and CONSTRUCTION”
2023, меки повез, 14 х 22 цм, 115 стр; цена: 1.200,00
Нову едицији наше Идавачке делатности обогатили смо још једном књигом: „Cries and constructionˮ, Владимира Копицла. Иначе се идеја едиције Наша места (Our places) може изразити једном једноставном сликом: упалити светло у мраку. Објављени текстови значајних војвођанских аутора у преводу на енглески језик треба да истакну вредност ове текстуалне уметности и приближе је онима којима српски није матерњи језик.
ИЗБОР ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ:
„Копицлова песма је, ма о чему да говори, и ма шта да прећуткује, алхемијски меланж феномена најразличитијег могућег порекла, од сваке врсте, при чему посебно читаоце оптерећене ‘александријским синдромом’ (неки се греси морају испаштати), посебно интригира начин на који песник у простор песме уводи литерарне релације, и то увек у другом кључу, од саглашавања до ироније или сарказма, нарочито, како сам приметио већ у ‘Шуму Вавилона’, при почецима (нпр. ‘ја пијем чашу горких суза’), после којих ће нас поетски глас повести према неименљивом, стално измичућем језгру или средишту песме. Е, тада смо се примакли поезији, чудној уметности која вербалним средствима покушава да нам саопшти оно што је ванвербално.
Јер, каже сам песник, ‘то што се не види, то највише постоји’. Авангардиста се за трен дотакао метафизике, и онда отишао даље, хрлећи у сусрет новим вапајима, и новим конструкцијама, да уз помоћ срна попасе тенкове и пожње све луне у космосу.
– Михајло Пантић
Владимир Копицл рођен је 1949. године. Завршио је студије књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду.
Објавио је књиге поезије „Аер” (1978), „Парафразе пута” (1980), „Гладни лавови” (1985), „Вапаји & конструкције” (1986), „Питање позе” (1992), „Приказе – нове и изабране кратке песме” (1995), „Клисурине” (2002), „Песме смрти и разоноде – изабране и нове песме” (2002), „Смернице” (2006), „Промашаји” (2008), „Совин избор – нове и изабране песме” (2008), „27 песама: тенкови & луне” (2011), „Несвршено” (2011), „Туфне – изабране песме” (2013), H&Q (2013), „Формат звери” (2015), „Szurdokok” (2019), „Удаљени бубњеви” (2020).
Роман: „Пурпурна декада” (2020).
Књиге есеја: „Механички патак, дигитална патка” (2003), „Призори из невидљивог” (2006), „Уметност и пропаст” (2018).
Приредио је и превео више књига, зборника и антологија: „Тело уметника као субјект и објект уметности” (1972 – са Аном Раковић), „Трип – водич кроз савремену америчку поезију” (1983 – са Владиславом Бајцем), „Нови песнички поредак – антологија новије америчке поезије” (2001 – са Дубравком Ђурић), „Врата панике – тело, друштво и уметност у мрежи технолошке дереализације” (2005), „Миленијумски цитати” (2005), „Техноскептицизам” (2007) итд.
Добио је Бранкову награду за прву књигу песама (1979), Стеријину награду за позоришну критику (1989), Награду ДКВ за књигу године (2003), Награду „Стеван Пешић” (2003), Награду „ИСТОК-ЗАПАД” за поезију (2006), Дисову награду за песнички опус (2008), Награду „Десанка Максимовић” за песничко дело и допринос развоју српске поезије (2012), Награду „Ramonda Serbica” за целокупно дело и допринос књижевности и култури (2017) и Награду „Димитрије Митриновић” за роман „Пурпурна декада” и изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности (2021).
О његовом књижевном и уметничком раду објављене су монографска издања: „Владимир Копицл: Ништа још није овде али неки облик већ може да му одговара” (2007, приредио Небојша Миленковић), „Најбољи свет – Владимир Копицл, добитник Дисове награде” (2008, приредила мр Маријана Матовић) као и зборник радова „Поезија Владимира Копицла” (2014, приредила Мирјана Станишић).
Превођен, заступљен, биран, постављан итд. Живи у Новом Саду.
Biljana Mickov: FUTURE OF CULTURE
2023, меки повез, 14 х 22,5 цм, 195 стр, цена: 1.300,00 динара
„The collection of works The Future of Culture thematizes culture as one of the most important, yet often unjustifiably neglected issues of global modernity. Between the covers of the book are collected thirteen contributions whose authors, from the country and abroad, come from various scientific and artistic fields and combine the academic study of culture with the practice of cultural policy and management. Relevant modern theoretical approaches, as well as a multitude of concrete examples from different parts of the world, from which important lessons can be drawn and on the basis of which practical suggestions can be formulated, are comprehensively presented. In the book, the state of culture is viewed in a global framework and, through the experiences of a whole series of countries that are presented in the chapters, the local-global relationship is considered in a fruitful way and shows how, in the field of culture as in others, there is no one universal model of development, but that we can learn a lot from each other. Culture, after all, has always been primarily a field of communication and exchange.”
Ivana Spasić, PhD, University of Belgrade – Faculty of Philosophy
Милица Бакрач: Хранитељ птица
2023, мек повез, 13х20 цм, 157 стр, цена: 900,00 динара
У оквиру едиције Добитница књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкињаˮ, Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ је 2023. године објавио збирку изабране и нове поезије Милице Бакрач, лауреаткиње књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкињаˮ 2022. године (за књигу „Господе, није нам хладноˮ), коју наша институција од 2009. године додељује песникињама за најбољу збирку поезије на српском језику, објављену између две манифестације „Милици у походеˮ.
Избор поезије Милице Бакрач и поговор за ово издање урадио је Зоран Ђерић.
Из поговора Зорана Ђерића
Овај избор сачињен је од седам нових песама и песама које су претходно објављене у књигама: Азбучник, Књига староставна, Јав из Горе Црне, Жена и Господе, није нам хладно. Предочен је песнички опус из последњих 15 година. Новим песмама су наговештена даља трагања, али не толико за формом (јер она је већ коришћена), колико за новим темама (идејама, мотивима, предметима).
Песма која отвара књигу (и именује цео избор), „Хранитељ птица”, има у поднаслову: уместо посвете. Тринаест строфа, свака започиње словом из наслова – будућег акростиха: Хранитељ птица.
Хранитељ птица (са много алузија на Анђела хранитеља или Анђела чувара; са једним насловним подударањем: истоимена телевизијска серија, у продукцији „Загреб филма”, 1970. године, по сценарију и у режији Анте Заниновића), ипак је само један, како већ у првој строфи истоимене песме подвлачи песникиња. Његова улога није физичка, мануелна, мада је и он некад хранио птице! него метафизичка, истовремено метафорична и метонимијска.
***
Господе, није нам хладно, представља аутентично песничко сведочанство, јединствено и снажно, чак потресно, којим се издвојила из обимне прошлогодишње песничке продукције и препоручила за награду која носи име велике српске родољубиве песникиње Милице Стојадиновић Српкиње.
Милица Бакрач овим песничким избором потврђује да је на трагу своје познате претходнице, како по свом родољубивом, тако и по свом лирском потенцијалу. Њена поезија заснована је на уверењу да „Бог је љубав” (I Јов. 4, 16). Свето Писмо не тврди да Бог има љубави нити каже да је љубав извесни квалитет или својство Божије. Уверава нас да оно што јесте Бог јесте љубав; да Бог јесте (постоји) као љубав и да начин на који Бог јесте представља љубав (Јанарас). И наша песникиња је свесна да живот није просто преживљавање, нити пасивна чињеница одржавања у постојању, него динамичко остваривање љубави, нераскидива заједница љубави. Нико не постоји само за себе, него постоји нудећи себе заједници љубави са осталим. Живот је „узајамно прожимање” живота, што значи: живот једног Лица постаје живот онога другога; њихово Постојање се црпи из остваривања живота као заједнице, из живота који се поистовећује са самоприношењем и са љубављу (Јанарас).
***
Уверени смо да је песништво Милице Бакрач азбучник љубави, вере и наде. Зато је треба читати са поверењем и поздравити дубоким наклоном.
О ПЕСНИКИЊИ
Милица Бакрач, дјевојачко презиме Ненезић, рођена је 6. марта 1977. године у Никшићу. Дипломирала је на Филозофском факултету у Никшићу на Одсјеку за српски језик и књижевност.
Објавила је више од десет збирки поезије. Приредила је избор из поезије Петра Другог Петровића Његоша „Благо томе ко довијек живиˮ, избор из поезије Матије Бећковића „Имао се рашта и родитиˮ и избор из поезије Десанке Максимовић „Верујемˮ – Витез, Београд, 2016.
Заступљена је у више антологија поезије за одрасле и дјецу на српском говорном подручју.
За поезију је вишеструко награђивана, а добитница је и награде ,,Златна значка и плакета” Културно-просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе, као и награде града Суботице за изузетан допринос српској култури.
Ради као уредник програма у ЈУ „Захумље” у Никшићу.
Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6). А све наслове у Онлајн продавници.
За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.
Бранко Андрић Андрла: ,,ЛАЊСКИ СНЕГ”
2022, тврди повез, 22,5 x 22,5 цм, 279 стр, цена: 1.300,00 динара
Културни центар Војводине „Милош Црњански” објавио је последњи антироман познатог новосадског авангардног уметника Бранка Андрића Андрле „Лањски снег”, роман који се не може препричати јер у њему Андрла наставља своје уметничке експерименте који су били одлика и свих његових ранијих књига.
„Лањски снег” је специфична козерија о путовању и местима за која нисмо сигурни да ли постоје или да ли мирују.
Последње поглавље романа има назив „Опроштај”, а последње речи су: „Отуђили су се и један од другога и сами од себе”.
Андрлин син, Бранко Андрић млађи, указао је уредништву Културног центра Војводине „Милош Црњански” на чињеницу да је у Андрлиној заоставштини рукопис романа на којем је писац радио последњих година пре трагичне погибије.
Роман почиње „шекспировом” дилемом: ПИСАТИ ИЛИ НЕ ПИСАТИ?
ИЗ КЊИГЕ „Лањски снег”
Почетак, или једном писцу ништа није милије него да седи и да пише.
- Увод у основе онога што би се могло назвати почетком. Почетком свега. У овом случају би се то могло односити на нешто што би суштински требало да представља роман, а можда не би тако истински изгледало.
- Писати или не писати? То је дилема сваког иоле савеснијег ствараоца, писца, па и оног човека који није писац, али који би био рад да нешто у том смислу учини, стави некакав знак на папир, да учини живот радосним и блесавим. Напише. Нешто? Песму. Причу. Позоришни комад. Роман. То је једно веома важно питање, једно од важнијих – суштинско.
- Писање романа, без потцењивања и понижавања, односно омаловажавања осталих бројних књижевних облика, који исто тако претпостављају постојање великог и изузетног талента, знања и истрајности у раду, далеко је најсложенији вид литерарног стваралаштва. Роман је у стању да се извргне у стоглаво чудовиште које је у стању да се спотакне и саплете о своје сопствене ноге и стропошта се у потпуно безнађе. И онда је онај ко га ствара у стању да осети ону праву, изузетну самоћу.
Роман „Лањски снег” последње је Андрлино дело на коме је радио до смрти, овај рукопис се први пут појављује у јавности.
О ПИСЦУ
Бранко Андрић Андрла рођен је у Новом Саду 1942. године, а погинуо је у саобраћајној несрећи у Дунаујварошу октобра 2005. године. Објављивао је поезију и прозу на српском и немачком језику. Осим тога, бавио се филмом и музиком. Оснивач је култног музичког састава „Империум оф Јазз”. Његове песме и прозни радови заступљени су у многим антологијама. У књижевности се појавио 1971. године прекретничком књигом „Ја сам мали мамин сексуалац”. Поред тога објавио је и следеће књиге „Треба бити спреман на све” (1984), „Потонули бродови од хартије” (1990), „Дан за посете болницама” (1991), „Како жене страшно пате” (1991) и „Санаторијум” (2000).
Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6). А све наслове у Онлајн продавници.
За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.
Борислав Хложан: монографија „ПРИЧА О СТУДИЈУ Мˮ
2022, тврди повез, 24 х 16,5 цм, 186 стр; цена: 1.300,00
„Студио М је наша сала ‘Олимпија‘, наша дворана ‘Чајковски‘, наш ‘Марки клуб‘ и наш ‘Карнеги хол‘. Иако се, можда, Нови Сад у много чему не може мерити са Паризом, Москвом, Њујорком или Лондоном, он се свакако по бујности и квалитету музичког живота може поредити са великим светским музичким центрима. А Студио М је управо био главно жариште наше музикеˮ, написао је о Студију М Борислав Хложан, аутор књиге о настанку и историјату чувене новосадске концертне дворане и професионалног студија.
Аутор је књигу посветио успомени на тројицу визионара: Антона Еберста, Павла Жилника и Василија Димића, који су подизањем ове концертне сале оплеменили Нови Сад.
О аутору Бориславу Хложану
Борислав Хложан (Нови Сад, 1957), завршио је студије на Одсеку за југословенску и општу књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Од 1983. радио је као новинар у Радију Нови Сад и листу „Дневник”. Објављивао је чланке у бројним листовима, часописима и стручној периодици. Био је уредник за музичку уметност „Лексикона уметника Војводине”; аутор је монографје „Хоризонти звука”, посвећене животу и музичком опусу највећег српског и југословенског концертног гитаристе и композитора Јована Јовичића (2012). Од 2007. ради као новинар и уредник у Документарно-образовном програму ТВ Војводине. Снимио је бројне документарне филмове и серијале из историје и културне историје.
О књизи „Прича о Студију Мˮ
Студио М – југословенско светилиште музике
Новосадски Студио М данас није само легендарна концертна дворана, то је и својеврсни храм уметности у којем је током протеклих шездесетак година стварана историја југословенске музике. Када се човек сада осврне на мноштво најразличитијих снимања и концерата који су се овде догађали готово свакодневно, немогуће је не осетити велико поштовање и дивљење пред ентузијазмом и преданошћу генерација музичара и других културних посленика, захваљујући којима се наша музика развијала и напредовала, достижући данас врхунске уметничке домете.
Међу тим непрегледним бројем музичких догађања веома је тешко одабрати она најважнија и најкарактеристичнија, јер су се и мерила и перспективе сагледавања у међувремену толико променили и готово је немогуће у оваквом, силом прилика сведеном и обимом текста ограниченом приказу, пружити комплетну и заокружену слику свега што се догађало у Студију М од његовог отварања до дана када је у њему престала да одјекује музика. Приказ историјата те значајне концертне дворане неизбежно је одређен драгоценом, али непотпуном писаном грађом, сећањима актера, као и субјективним приступом аутора, као скроман покушај реконструкције једног изузетно важног сегмента културне историје Новог Сада и Војводине.
Нема у Новом Саду, ни у покрајини, важнијег концертног простора од Студија М. Све најбоље што се догађало на овдашњој музичкој сцени на неки начин је забележено у историјату ове студијско-концертне дворане. Некада су то били концертни наступи, а некада студијска снимања којима су овековечени највиши извођачки домети водећих домаћих и страних уметника.
Због тога је Студио М наша сала „Олимпија”, наша дворана „Чајковски”, наш Марки клуб и наш Карнеги хол. Иако се, можда, Нови Сад у много чему не може мерити са Паризом, Москвом, Њујорком или Лондоном, он се свакако по бујности и квалитету музичког живота може поредити са великим светским музичким центрима.
Модерна зграда Студија М, смештена између Дунавског парка и зграде у којој је доскора био смештен Радио Нови Сад, деценијама је једно од карактеристичних обележја градског центра, а сам Студио М је добро познат Новосађанима као концертна дворана у којој су наступали многи чувени музичари и где су приређивани бројни значајни фестивали.
Прича о Студију М је заправо повест о брзом развитку нашег музичког живота у другој половини 20. века, као и о изузетном залагању и ентузијазму неколицине великих културних прегалаца, који су у временима оскудице и у околностима не превише наклоњеним уметности, успели да музички живот у Новом Саду и у Војводини унапреде и подигну га на веома висок – заиста се може рећи – европски ниво.
Изградња Студија М, студијско-концертне сале савршених акустичких одлика, средином шездесетих година била је велики тријумф неколицине заслужних културних делатника, пре свега тадашњег начелника Музичког одељења Радија Нови Сад, Антона Еберста, који је упркос свим тешкоћама остварио своју замисао и жељу да свој град обогати једном савременом и репрезентативном музичком двораном.
Завршетак градње и пуштање у рад Студија М био је догађај од преломног значаја за Радио Нови Сад, као и за сам Нови Сад, који је тада први пут добио једну наменски саграђену, праву концертну салу врхунске акустике, која ни у чему није заостајала за најбољим музичким дворанама у свету. И у Студију М су одмах почели да наступају најреномиранији домаћи и страни солисти и ансамбли, овде је снимљено небројено мноштво изузетно вредних концерата. Коришћење ове дворане притом није било искључиво усмерено на музичка збивања, овде су снимане и позоришне представе, приређиване су изложбе, књижевни догађаји, тако да је та музичка сала постала изузетно важан простор, чији је значај надалеко зрачио.
А сами почеци Радија Нови Сад и изградња Студија М нису били лаки. Изградња Студија М 1965. године била је врхунац једне динамичне фазе развоја Радија Нови Сад, који је после тешких и мукотрпних година на почетку рада, током шездесетих постао угледна, слушана и савремено опремљена југословенска радио-станица.
Основан је 31. марта 1949. године. Одређен је и датум почетка емитовања нове радио-станице – 29. новембар, Дан Републике, најзначајнији државни празник тадашње ФНРЈ. Рок за оспособљавање за рад новосадске радио-станице био је веома кратак, а људи запослени у Радију Нови Сад суочили су се са готово непремостивим тешкоћама. У то време, после сукоба са Информбироом, заправо са СССР, Југославија је била под блокадом и са Истока и са Запада, у земљи је било веома мало радио-материјала, а није било могућности за увоз потребне опреме. У Суботици су пронађени делови потребни за израду радио-станице, широм Војводине, прикупљани су каблови и жице и од свега тога је инжењер Ладислав Грајнер, тадашњи професор радио-технике у Средњој техничкој школи у Суботици, сачинио први предајник, јачине пола киловата, који је имао скроман домет. Према јављањима тадашњих слушалаца, програм се повремено чуо у удаљенијим областима Србије, чак и понегде у иностранству, али само када су метеоролошки услови били повољни. Тачно у подне, у етру се први пут чуло: „Овде Радио Нови Сад, на таласној дужини 212,4 метра.” Након спикерске најаве, новосадски хор „Светозар Милетић” извео је химну „Хеј Словени”. Почео је редован радијски програм: следиле су, једна за другом, емисије вести на српско-хрватском, мађарском, румунском, словачком и русинском, на пет језика на којима је од самог почетка емитован програм Радија Нови Сад.
Када су инсталирани јачи предајници, испоставило се да је новосадска радио-станица, која је емитовала програм на пет језика, постала веома слушана и у суседним земљама, као и у другим државама Централне и Источне Европе.
Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6). А све наслове у Онлајн продавници.
За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.
Ђорђе Писарев: „ON THE MOONBRIDGE AND OTHER FANTASTIC STORIES”
2022, меки повез, 14 х 22 цм, 109 стр; цена: 1.200,00
Нову едицији наше Идавачке делатности обогатили смо и трећом књигом прозе: „On the moonbridge and other fantastic storiesˮ, Ђорђа Писарева. Иначе се идеја едиције Наша места (Our places) може изразити једном једноставном сликом: упалити светло у мраку. Објављени текстови значајних војвођанских аутора у преводу на енглески језик треба да истакну вредност ове текстуалне уметности и приближе је онима којима српски није матерњи језик.
Ђорђе Писарев (1957, Визиц) приповедач, романописац, есејиста и критичар, најсклонији је експерименту и један је од најрадикалнијих припадника генерације такозване младе српске прозе са почетка 80-их година 20. века, са којом се постмодерна дефинитивно устоличила као доминантна струја у савременој српској прози. Дипломирао је југословенску и општу књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је главни уредник часописа „Поља”, уредник „Става”, „Недељног Дневника” и Српског књижевног магазина. Сада је уредник недељног издања листа „Дневник”. Заступљен је у десетак антологија савремене српске прозе.
За роман „Пописујући имена ствари” добио је награду за најбољу књигу године Друштва књижевника Војводине, док је „Готска прича” награђена првом наградом Покрајинског фонда за културу, а роман „Завера близнакиња” наградом „Лаза Костић”.
Стипендију „Борислав Пекић” стекао је за рукопис романа „Под сенком змајаˮ. Објавио је четири збирке прича („Књига господара причаˮ, „Мики Шепард: Страшне приче, Посланице из Новог Јерусалима и Бесмртнициˮ), књигу есеја „Пред вратима раја (топографија пусте земље)”, седам романа „Мимезис мимезис романа” (са Фрањом Петриновићем), „Књиге народа лутака”, „Готска причаˮ, „Ковчег”, „Пописујући имена ствари”, „Завера близнакиња” и „Под сенком змаја”.
Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6). А све наслове у Онлајн продавници.
За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.
Сава Дамјанов: „THE EXPLORATION OF PERFECTION”
2022, меки повез, 14 х 22 цм, 109 стр; цена: 1.200,00
У новој едицији наше Идавачке делатности, у овој години објављена је и друга књига прозе, овог пута истакнутог писаца Саве Дамјанова The exploration of perfection. Иначе се идеја едиције Наша места (Our places) може изразити једном једноставном сликом: упалити светло у мраку. Објављени текстови значајних војвођанских аутора у преводу на енглески језик треба да истакну вредност ове текстуалне уметности и приближе је онима којима српски није матерњи језик.
Сава Дамјанов (Нови Сад, 29. септембар 1956) је српски писац, књижевни историчар, есејиста и универзитетски професор. Пише прозу, књижевнокритичке и књижевноисторијске радове. Као прозаисту, књижевна критика га сматра једним од водећих представника српског постмодернизма. Његова научна истраживања усмерена су пре свега ка фантастичној књижевности, еротским и језичко-експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму, као и ка компаративистици. Приређивао је за штампу текстове српских писаца 18, 19. и 20. века. Током деведесетих година уређивао је часопис за светску књижевност Писмо, и Свети Дунав, магазин посвећен средњоевропској култури. Уредник је Библиотеке српске фантастике, едиције Новосадски манускрипт, као и антологијске библиотеке Десет векова српске књижевности код Издавачког центра Матице српске. Један је од оснивача међународног књижевног фестивала Прозефест (у Новом Саду) и Награде „Милован Видаковић“ која се додељује за животно дело. Био је председник Управног одбора Градске библиотеке у Новом Саду (2004-2008); од 2008. је члан Управног одбора Матице српске, а од 2012. председник Управног одбора Стеријиног позорја. Тренутно предаје на Филозофском факултету у Новом Саду, где је и дипломирао (1980. године, група за југословенске књижевности и српскохрватски језик), магистрирао (1986) и докторирао (1996) под менторством академика Милорада Павића.
Његови текстови превођени су на енглески, француски, немачки, руски, пољски, чешки, мађарски, словачки, русински, украјински, бугарски, словеначки и македонски језик. Заступљен је у антологијама савремене српске прозе.
У зимском семестру 2001/2002. предавао је на катедри за славистику Универзитета у Тибингену (Немачка). Држао је предавања и на универзитетима у Регенсбургу, Фрајбургу, Берлину, Халеу, Триру, Гетингену, Бону, Торину, Венецији, Кракову, Вроцлаву, Варшави, Гдањску, Лођу, Ополу, Сосновјецу, Великом Трнову, Љубљани, Скопљу, Будимпешти, Кијеву и Лавову. Сарађује на докторским студијама Универзитета у Београду, Нишу, Никшићу, Загребу и Лисабону. Учесник је многих међународних књижевних и научних симпозијума у земљи и иностранству.
Дела: Истраживање Савршенства (роман), Београд 1983; Граждански еротикон (антологија), Ниш 1987; Корени модерне српске фантастике (студија), Нови Сад 1988; Колачи, Обмане, Нонсенси (приче), Београд 1989; Шта то беше млада српска проза? (есеји и критике), Београд 1990; Причке (проза), Београд 1994; Нова (постмодерна) српска фантастика (антологија), Београд 1994; Кодер: историја једне рецепције (студија), Београд 1997; Повести различне: лирске, епске, но највише неизрециве (приче), Нови Сад 1997; Глосолалија (изабране и нове приче), Нови Сад 2001; Ново читање традиције (књижевноисторијски огледи), Нови Сад 2002; Нови Сад – земљи рај (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић ), Панчево 2003; Нови Сад – земљи рај I-II (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић), Панчево 2004; Антологија сербској постмодерној фантастики (на украјинском), Лавов, 2004; Постмодерна српска фантастика (антологија), Нови Сад 2004; Граждански еротикон (антологија – друго, допуњено и илустровано издање), Нови Сад 2005; Ремек-делца (приче), Београд 2005; Ерос и По(р)нос (есеји, прикази, мистификације), Београд 2006; Историја као Апокриф (роман), Нови Сад 2008; Апокрифна историја српске (пост)модерне (есеји), Београд 2008; Порно-литургија Архиепископа Саве (приче), Нови Сад-Зрењанин 2010; Дамјанов: српска књижевност искоса (изабрани књижевноисторијски и књижевнокритички радови), књига 1-5, „Службени гласник“, Београд 2011-2012: Књига 1: Вртови нестварног (огледи о српској фантастици); Књига 2: Велики код: Ђорђе Марковић Кодер (студија и есеји); Књига 3: Српски еротикон (еротографија у српској књижевности); Књига 4: Нова читања традиције 1-3 (књижевноисторијски огледи); Књига 5: Шта то беше српска постмодерна? (есеји и критике); Итика Јерополитика@Вук (роман), Нови Сад-Зрењанин 2014.
Награде: Бранкова награда; Награда „Захарије Орфелин“; Награда СИЗ-а културе Војводине за оригинални домет у књижевној историографији; Награда за најбољу прозну књигу године Друштва књижевника Војводине; Награда „Лаза Костић“; Награда „Госпођин вир“; Награда „Сретен Марић“;
Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6). А све наслове у Онлајн продавници.
За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.
Фрања Петриновић: „TRAUMA”
2022, меки повез, 14 х 22 цм, 131 стр; цена: 1.200,00
Након књига поезије (Селимира Радуловића и Каталин Ладик), објављене у новој едицији наше Идавачке делатности, за читалачку јавност припремили смо три нове књиге прозе истакнутих писаца: Фрање Петриновића, Саве Дамјанова и Ђорђа Писарева. Идеја едиције Наша места (Our places) може се изразити једном једноставном сликом: упалити светло у мраку. Објављени текстови значајних војвођанских аутора у преводу на енглески језик треба да истакну вредност ове текстуалне уметности и приближе је онима којима српски није матерњи језик.
Фрања Петриновић (Нови Сланкамен, 1957) српски је књижевник, књижевни критичар и уредник књижевних часописа. Студирао је у Новом Саду на Филозофском факултету. Објавио је више романа и есеја. Члан је Управног одбора Друштва књижевника Војводине. Био је уредник часописа „Пољаˮ, новинар културне рубрике листа „Дневникˮ и уредник у издавачком предузећу „Стилосˮ. Добитник је више књижевних признања.
Дела: Мимезис, мимезис романа, роман, 1983, Ткиво, опсене: повест, роман, 1988. (н. издање 2001.), Извештај анђела, роман, 1997, Пред вратима раја, есеји, 2002, Последњи тумач симетрије, роман, 2005, Траума – стечајне легенде, збирка прича, 2009, Алмашки кружоци лечених месечара, роман 2011, Поправљач огледала, роман 2017, Коначани извештаји о равнотежи, роман 2020.
Награде: награда Друштва књижевника Војводине за књигу године 1997, награда „Бранко Бајићˮ 2002, Искре културе 2006, награда „Лаза Костићˮ 2006, Награда „Стеван Пешићˮ 2010, Награда „Душан Васиљевˮ 2012. и Награда „Теодор Павловић”, за најбољу књигу, за роман Коначни извештаји о равнотежи, 2021.
Живи у Новом Саду.
Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6). А све наслове у Онлајн продавници.
За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.
Каталин Ладик: „ПАМЋЕЊЕ ВОДЕ” (билингвално издање)
2022, тврди повез, 22,5 х 22,5 цм, 213 стр; цена: 1.500,00
У издању Културног центра Војводине „Милош Црњански” објављена је нова збирка песама Каталин Ладик, коју је са мађарског језика превела Драгиња Рамадански.
Њен лик и песништво најбоље описује сама уметница одговарањем на питање како она доживљава себе данас: „Да бих уочила разлику између Каталин данас и Каталин у раној младости, морам прво да погледам у себе и да набројим оно што ми се чини да је остало у мени од моје ране младости. То су знатижеља, интровертност, жеља и способност да постанем невидљива, сервилност, избегавање конфликата, повремена жеља да ипак будем у центру пажње, поузданост, одлучност, жеља и борба за независношћу, расипање животне енергије, потреба за самоћом, страх од неизвесности; још увек придајем велику важност сновима, упуштам се у авантуре, летим у сновима, не одустајем од тражења тзв. Космичке интелигенције или – Свемогућег. Примећујем разлику у следећем: постала сам стрпљива и тиша, не плашим се смрти, нити тога да се заљубим…”
Каталин Ладик је 2020. била добитница наше Медаље културе за укупно стваралаштво.
Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6). А све наслове у Онлајн продавници.
За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.
Гордана Драганић Нонин и Жарка Свирчев, уреднице: „ПОСТАЈАЊЕ АУТОРКОМ”
2022, меки повез, 23,5 х 16,5 цм, 246 стр; цена: 1.300,00
„У текстовима обједињеним у зборнику ‘Постајање ауторком’ истражују се стратегије путем којих су списатељице конституисале и афирмисале женско ауторство у српској култури у 19. и почетком 20. века.
***
Предмет истраживања у радовима у овом зборнику управо су сукоби, стереотипи, подвојености, пребивања ауторки у лиминалним просторима, али и њихови непрекидни преображаји и перформирања, изневеравања и прекорачивања постављених граница. ‘Постајање ауторком’ у српској култури један је од формативих наратива (женске) књижевности који протејски искрсава на различитим местима – језичком искуству, жанровским оквирима, тематским меандрима, наративним решењима, те у њиховом позиционирању у књижевном пољу и осмишљавањима иновативних видова деловања. Да је реч о конститутивним чиновима женске књижевности показују и досадашња истраживања овог феномена.”
Жарка Свирчев
Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6). А све наслове у Онлајн продавници.
За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.
Ђезе Бордаш / Атила Бордаш: „ВЕЛИКИ КАНАЛ – ДЕЛО ЈОЖЕФА КИША” (билингвално издање)
2022, тврди повез, 16,5 х 23,5 цм, 116 стр; цена: 1.300,00 динара
Културни центар Војводине „Милош Црњански”, у суиздаваштву са Издавачком кућом „Тиски цвет”, објавио је књигу у част годишњице пловне саобраћајнице у времену Хабзбуршке монархије.
„Ове године је 220. годишњица (1802–2022) отварања за саобраћај првог пловног канала у ондашњој Хабзбуршкој монархији, односно у нашој данашњој Бачкој, који се сматра и једним од првих пловних канала у целој Европи. После дугих и тешких преговора на Бечком двору, радови на такозваном ‘Францовом каналу’ – од Бачког Моноштора на Дунаву до Бачког Градишта на Тиси – почели су 6. маја 1973. године, а канал је постао плован 2. маја 1802. године, када је први пловни објекат прошао кроз преводницу у средишту канала, код Новог Врбаса. Та дереглија је кренула из Карпата, а циљ му је био Беч, скративши дотадашњи водени пут за чак 158 километара. Време путовања од Градишта до Моноштора Тисом и узводно Дунавом било је скраћено за 20 дана, а низводно Дунавом и узводно Тисом за десет дана.”
Реч аутора
Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6). А све наслове у Онлајн продавници.
За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.
„ИЗАБРАНА ЗЕНИТИСТИЧКА ДЕЛА”, 1. коло у 8 томова
2022, тврди повез, 12,5 х 19,5 цм, 116 стр, 74 стр, 104 стр, 122 стр, 85 стр, 70 стр, 79 стр. и 49 стр; цена комплета: 12.000,00 динара, а цена појединачних књига је 1.500,00 динара (ограничен број примерака за појединачну продају)
У суиздаваштву Банатског културног центра и Културног центра Војводине „Милош Црњански” објављена су Изабрана зенитистичка дела у 8 томова.
1. коло чине следеће књиге:
Љубомир Мицић: „АНТИЕВРОПА”;
Љубомир Мицић, Иван Гол, Бошко Токин: „МАНИФЕСТ ЗЕНИТИЗМА”
Бранко Ве Пољански: „77 УБИЦА”
Љубомир Мицић: „СПАС ДУШЕ”
Љубомир Мицић: „РИТМИ МОЈИХ СЛУТЊА”
Љубомир Мицић: „ИСТОЧНИ ГРЕХ”
Љубомир Мицић:„АЕРОПЛАН БЕЗ МОТОРА”
Маријан Микац: „ЕФЕНТ НА ДЕФЕКТУ”
Уређивачки одбор чинили су: Милош Јоцић, Симон Грабовац и Радован Влаховић, са сарадницима: Андреа Беата Бицок, Драгана Бошковић, Маша Вујиновић, Зоран Ђерић, Младен Ђуричић, Василије Милновић, Владимир Петровић, Милана Поучки, Снежана Савкић, Ненад Станојевић, Нина Стокић и Виктор Шкорић.
„Дела у овој едицији стварана су у складу са авангардом, зенитистичком поетиком која је, између осталог, заговарала нестандардне типографске интервенције и слободна играња језиком, стилом, изразом и граматиком. Уредници издања су се трудили да у што већој мери очувају изворни изглед текстова и њихов оригинални, често деструктивни језички израз, како би данашњи читаоци имали прилике да се што непосредније упознају са луцидном зенитистичком уметношћу. Међутим, због прилагођавања савременој штампи, нека дела имају делимично прилагођен гафичким прелом, а због прилагођавања савременом језичком стандарду над текстовима су вршене минималне граматичке интервенције.ˮ
Реч уредника
Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6). А све наслове у Онлајн продавници.
За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.
Борислав Хложан, уредник: „ОПСЕДНУТЕ ВЕДРИНЕ ДУШАНА РАДИЋА”
2022, меки повез, 14,5 х 23,5 цм, 241 стр, цена: 1.300,00 динара
Зборник научних текстова са Музиколоког скупа у Новом Саду, одржаног 2021. године.
„Стваралац неуморне радозналости и истински ерудита широких интересовања, Радић је настојао да својом музиком пружи сопствени уметнички одзив и одговор на одсудне изазове турбулентних времена у којима је живео, што га је, уз поменуту бескомпромисност, а упркос неспорној вредности његовог стваралаштва, често доводило у ситуацију да мора да се бори и да брани сопствене ауторске ставове. Чињеница што је овај композитор готово цео радни век провео у статусу слободног уметника, издржавајући се од сопственог композиторског рада, што је било малтене незамисливо у тадашњој социјалистичкој Југославији, само је пробудило, некада мање, а некада више изражен осећај издвојености или изопштености из тадашњег музичког живота. Радићева музика је, упркос свему, својим квалитетом изборила место на концертним подијумима, његова дела су често и успешно извођена, доносећи овом аутору бројна и значајна друштвена признања, међу којима и чланство у Српској академији наука и уметности, а и музиколози су посветили доста пажње проучавању и тумачењу његовог стваралаштва.ˮ
Из предговора
