НАСТУПОМ ДУО “CORDIS” И АНСАМБЛА “QUATTRO TEMPERAMENTI” ЗАВРШЕН СЕРИЈАЛ КОНЦЕРАТА КАМЕРНЕ МУЗИКЕ ЗА 2017. ГОДИНУ

Циклус концерата камерне музике који је организован од стране Завода за културу Војводине, завршен је 23. децембра концертом који је одржан у Галерији Завода. Овог пута, прилику да се представе новосадској публици имали су Дуо „Cordis“ и квартет саксофона „Quattro temperamenti“.

Ана Алексић Шајрер (сопран) и Тина Николовски (клавир) заједничку сарадњу у Дуу „Cordis“ започеле су 2008. године и до данас су наступале у Зрењанину, Новом Бечеју, Крагујевцу и Београду. Репертоар којим располажу састављен је од циклуса песама страних аутора као што су Дворжак (Antonin Dvořák), Малер (Gustav Mahler), Равел (Maurice Ravel), Корсаков (Николай Римский-Корсаков), Прокофјев (Серге́й Серге́евич Проко́фьев), Шостакович (Дми́трий Шостако́вич), Бритн (Benjamin Britten) и других, а поред тога изводе и дела домаћих композитора као што су Јосиф Маринковић, Дејан Деспић, Зорана Христића, Минте Алексиначког и других. Своје стручно усавршавање на пољу камерне музике започеле су на специјалистичким студијама на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Људмиле Грос Поповић, а тренутно су на докторским студијама код поменуте професорке.

Први део програма Дуа био је базиран на делима српских аутора као што су „Плава песма“ Милане Стојадиновић Милић, „Пешчани сат“ Светозара Саше Ковачевића, „Снове снивам“ Мирољуба Аранђеловића, „Заробљена тамничарка“ Минте Алексиначког, „Сета“ Станка Шепића, „Срећа“ Вере Миланковић и „Амадеус, Амадеус“ Зорана Христића, док је други део био посвећен интерпретацији циклуса песама руских аутора као што су „Пет песама на стихове Ане Ахметове“ Прокофијева и „Слике из прошлости“ Шостаковича.

Ансамбл „Quattro temperamenti“ у чијем су саставу саксофонисти Срђан Пауновић, Ловро Ливајић, Филип Орловић и Никола Мацура, основан је 2014. године, а назив састава инспирисан је истоименом композицијом Ивана Бркљачића, која је уједно и прва композиција српског аутора за квартет саксофона. Остварили су низ целовечерњих концерата у Београду, Новом Саду, Сремској Митровици и Сенти и учествовали на међународном фестивалу „Belgrade Saxperience“, док су на међународном такмичењу „Даворин Јенко“ 2015. године у категорији камерне музике освојили прву награду и титулу лауреата. Посебну важност придају неговању савремене музичке литературе младих српских композитора, па су тако премијерно извели дела Ивана Бркљачића, Тамаре Лазић, Ђорђа Марковића и Владимира Кораћа.

Програм је пре свега био усмерен на интерпретације композиција младих српских аутора као што су „Fragments of green“ Владимира Кораћа, „E – Rhapsody“ Тамаре Лазић, „Saxkolo“ Ивана Бркљачића, а поред тога изведена је и композиција „Неколико минијатура за квартет саксофона“ хрватског саксофоисте и композитора Гордана Тудора, као и дело „Introduction еt variations sur une ronde populaire“ француског аутора Габриела Пиернеа (Gabriel Pierné).

У периоду од 26. октобра до 23. децембра одржан је 21 концерт на коме су своје извођачке способности показали најчешће војвођански камерни састави, од познатих ансамбала са дугом извођачком праксом до нових камерних састава који тек стичу афирмацију. Сведочили смо репертоару који је укључивао пре свега савремену музичку литературу младих српских аутора и композитора из региона. Велика заинтересованост публике за концерте овакве врсте поткрепљује чињеницу да у нашој средини има простора за културна дешавања и да је пре свега значајна подршка домаћем стваралаштву и извођаштву.

Милица Ранчић

Дуо Милетић-Зурковић и Дуо Sunrise наступили су 18. децембра у Галерији Завода за културу Војводине, као претпоследњи концерт из серијала камерне музике коју Завод приређује.

У првом делу вечери, са почетком од 19.30 часова, наступио је клавирски дуо Sunrise који чине Јасна Дозет и Маја Вукобрат. Заједничко музицирање започеле су 2014. године и од тада су одржале неколико концерата у Новом Саду. Јасна и Маја су дипломирале на Факултету музичке уметности у Београду, а поред тога су се стручно усавршавале на мајсторским курсевима код чувених пијаниста као што су Светлана Богино, Владимир Огарков, Светлана Пановска, Јокут Михајловић и други. Осим свирања у Дуу обе наступају и као солисткиње, а граде и професорску каријеру у Музичкој школи „Јосип Славенски“ у Новом Саду. У свом репертоару поред стандардних дела за два клавира изводе и дела транскрибована за њихов ансамбл, од класика уметничке музике до филмске музике.

Поред комада за два клавира „Уторков валцер“ и „Медитативни четвртак“ из збирке „Анансијеве песме и плесови“ савремене српске ауторке Драгане Јовановић, на репертоару су била дела француских аутора, као што су „Épigraphes antiques“ Дебисија (Claude Debussy) и поједини комади из збирке „6 Pièces romantiques“ Сесил Шаминад (Cécile Chaminade) и композиције руских аутора као што су 1. став из популарне свите „Scheherazade“ Римског-Корсакова (Николай Римский-Корсаков), транскрибоване за два клавира и „Dancing Elf“ савременог аутора Ефрема Подгаица (Ефрем Подгайц).

„Што се тиче избора репертоара, изводимо композиције из различитих музичких епоха, а трудимо се и да представимо што више женских композитора“, говори Маја Вукобрат и додаје да тренутно раде на аранжманима популарне и филмске музике које ће ускоро и премијерно извести.

Од 21. час, наступио је Дуо Марко Милетић – Михајло Зурковић (виолончело – клавир). Овај састав постоји од 2015. године и до сада је наступао на бројним фестивалима као што су Григов фестивал у Бергену (The Grieg in Bergen Festival, Норвешка), Piano summer (Врање), СОМУС (Сомбор) и Strings (Лесковац) и наступао у кинеском граду Џухаију, у коме је и одржао мајсторски курс. У свом репертоару имају дела од барока до савремених композитора, а обавезан део програма на сваком концерту је дело домаћег аутора. Поред заједничке сарадње у овом ансамблу, Милетић води наш чувени камерни гудачки састав – Camerata academica, док је Зурковић руководиоц једног од најбољих фестивала уметничке музике у Србији – СОМУС. Поред тога, оба уметника поседују богату извођачку праксу као солисти, камерни извођачи и у оркестру, а граде и професорску каријеру као доценти на Академији уметности у Новом Саду.

Репертоар је био састављен од дела различитих музичких стилова, од барокног стваралаштва до савремене музике. Поред дела страних композитора као што су Бахови (Johann Sebastian Bach) корали „Das alte jahr vergangen ist“ и „Ich ruf’ zu dir, Herr Jesu Christ“ у аранжману за виолончело и клавир, „Соната у д – молу“ Клода Дебисија и „Соната бр. 1“ Алфреда Шниткеа (Alfred Schnittke), интерпретирали су и композиције домаћих аутора као што су „Легенда о Јефимији“ Милоја Милојевића и „Медитације“ Станиславе Гајић.

„Прошле године смо позвани из кинеског града Џухаија, да одржимо концерт и мајсторски курс, у који смо отишли са виолинистом Матијом Маринковићем, професором виолине на Краљевској академији у Лондону. Након тога, било је речи о томе да се настави сарадња, па тако и ове године идемо у Кину. Осим тога, предстоји нам и наступ у Варшави“, образлаже Михајло Зурковић, и додаје да им је поред активне извођачке праксе у плану да прошире камерни састав на трио.

Милица Ранчић

НЕСТАНДАРДНИ АНСАМБЛИ ОСВАЈАЈУ НОВОСАДСКУ МУЗИЧКУ СЦЕНУ

Након прегршт концерата који се ове јесени одржавају у Заводу за културу Војводине и који промовишу дела савремених српских композитора, камерни звук и домаће ансамбле, у четвртак, 14. децембра дошли смо до 17. и 18. концерта, а том приликом наступила су два дуа: Мisstiq duo и Дуо Тасић/Крајишник.

Мisstiq duo кога чине виолончелисткиња Хилда Сечењи (Hilda Szecsenyi) и саксофонисткиња Ноеми Секе (Noemi Szőke) постоји од 2016. године и од тада је наступау у Будимпешти, Баји, Дебрецену и Печују. Њихов репертоар садржи дела стандардног репертоара транскрибована за поменути дуо и оригиналне композиције савремених аутора. Чланице Дуа су се усавршавале код реномираног саксофонисте Филипа Геиса (Philippe Geiss), а индивидуално граде своје професорске каријере, Хилда на новосадској Академији уметности где завршава докторске студије и ради као стручни сарадник, а Ноеми у Сегедину где ради као професор саксофона.

Занимљив избор репертоара, којим су обележиле свој први наступ у Новом Саду, састоји је од дела насталих у 20. и 21. веку као што су Соната руског композитора Едисона Денисова (Эдисо́н Дени́сов), 3. став из Књиге животиња насловљен Парада инсеката француског аутора Алфонса Сталаерта (Alphonse Stallaert), Ода за Леа америчког саксофонисте и композитора Давида Либмана (David Liebman), Одјеци Жутибора (I-Дива II-Вилинско коло) српске композиторке Станиславе Гајић и других. Публика је громогласним аплаузом одговорила на извођење дела Станиславе Гајић, које карактерише енергичност, а у садржају користи традиционални призвук као инсинуацију на коло. Поред тога, посебну пажњу је привукло и извођење Параде инсеката, програмског дела у коме је композитор на шаљив начин покушао да музиком дочара одређене групе инсеката. „Програм који изводимо је интерпретативно захтеван, а поред тога у оваквом ансамблу се очекује солистички приступ у свакој композицији што додатно даје дозу озбиљности и одговорности коју осећамо ми као извођачи“, образлаже Хилда и говори о потешкоћама са којима су се сусретале на почетку: „Било нам је јако тешко да засвирамо као ансамбл, као једно, јер је саксофон увек гласнији па је требало доста времена док се звучно нисмо ускладиле, и када смо успеле да постигнемо жељени звук онда смо заисте спознале све лепоте заједничког свирања у ансамблу.“

Добро познати новосадски Дуо Тасић/Крајишник чине кларинетиста Александар Тасић и гитариста Зоран Крајишник, који је у оквиру истог серијала раније наступио у склопу Новосадског гитарског квартета. Поменути Дуо је основан 2007. године и од тада је одржао концерте на многим фестивалима у региону као што су Котор Арт, Летњи фестивал гитаре у Херцег Новом,  Гитар арт фестивал у Београду и другим. Године 2010. Завод за културу Војводине је објавио диск Ben ritmato e deciso камерног дуа Тасић/Крајишник. Чланови ансамбла имају дугогодишњу извођачку праксу као солисти, камерни извођачи и у оркестру, а поред тога раде и као професори на Академији уметности у Новом Саду. Њихова заједничка визија је да негују и проширују репертоар за ову необичну камерну формацију.

Разноврсност репертоара један je од главних адута који краси овај уметнички Дуо. Концерт је реситалом отворио Александар Тасић свирајући дело Свита Мирослава Штаткића, а затим је пред публику изашао гитариста Зоран Крајишник свирајући Пијацолину (Piazzolla) композицију, након чега је уследило заједничко музицирање где су у делима Шуберта (Franz Schubert), Друа Нојмана (Drew Neumann), Роберта ди Марина (Roberto di Marino) и Џона Дуартеа (John Duarte) показали високе уметничке домете у интерпретацији. Атрактиван програм, којим су до танчина исказали интерпретативну спретност и одличну међусобну комуникацију на сцени, изнудио је међу публиком овације и громогласне аплаузе.

Питали смо Александра Тасића колико је лако/тешко наћи репертоар за овакав састав дуа који нам образлаже: „Нестандардни инструментални састав изнуђује од нас да тражимо композиције које су писане нпр. за флауту и виолину, па да онда транскрибујемо и прилагођавамо нашим инструментима уносећи неке измене у већ постојећу композицију“. На констатацију да чланови дуа имају посебну енергију коју су пренели и на публику Тасић каже: „Оно што је интересантно је да се Зоран и ја никада не договарамо о визуелној рефлексији на сцени, једноставно пустимо да нас музика води, флексибилни смо и резултат тога је невероватна међусобна комуникација која у том моменту на сцени ‘живи’“ и додаје да је у плану наступ са Новосадским гитарским квартетом, као и снимање репертоара који је публика чула на овом концерту.

Милица Ранчић

НОВОСАДСКА ПУБЛИКА УЖИВАЛА УЗ ПОПУЛАРНЕ ТАНГО НУМЕРЕ У ИЗВОЂЕЊУ АНСАМБЛА “LIBERCUATRO”

У серији концерта камерне музике коју организује Завод за културу Војводине, одржан је један посве интересантан и нетипичан наступ уметничке музике. Реч је о музичком ансамблу специјализованом за извођење аргентинског танга – „Libercuatro“ (Ксенија Ристић – клавир, Бранислава Подрумац – сопран, Наташа Радовановић – сопран, Мартина Димић Радовановић – виолина, Дамир Одобашић – хармоника), који негује и афирмише традиционални и нови танго тзв. tango nuevo правац. Посебно место на њиховом редовном репертоару заузимају композиције Астора Пијацоле (Astor Piazzolla), зачетника новог танга, у којима су спојени елементи џеза, традиционалног танга, необарокног стила и театра.

Ансамбл постоји неколико година, али у разним инструменталним и вокално-инструменталним формацијама. Тренутни чланови камерног састава наступају заједно од 2015. године, а поред њих чланови ансамбла су често и плесачи и други инструментални извођачи, у складу са приликама на којима концертирају. „Libercuatro“ одржава редовну концертну активност наступајући у многим местима у Србији и региону, а наступао је и на бројним фестивалима као што су Миксер танго фестивал, Каламегдански сутони, Зеленковац џез фестивал, Нишвил, Интернационални светски музички фестивал Етника у Марибору и други. Поред наступа, оставио је и трајне музичке записе за многе медије: РТС, РТС Дигитал, РТВ, Студио Б, РТВ Крагујевац и РТВ Панчево.

На томе како се јавила идеја за оснивање ансамбла говори пијанисткиња, Ксенија Ристић: „Сама идеја се јавила у Јужној Америци, коју често посећујем. Тамо сам се упознала са њиховом културом, а оно што ми се највише допало код њиховог народа је да су опуштени, „топли“ и радују се животу. Мислим да то генерално недостаје свима нама, па сам покушала бар делић тог доживљаја да пренесем на нашу средину“. Ксенија има функцију уметничке директорке ансамбла, али је и ауторка аранжмана за „Libercuatro“, а у даљем разговору нам говори: „Била сам ангажована да аранжирам три Пијацолине композиције за једну позоришну представу у Риму, након чега сам дошла у Србију и оснивала сопствени ансамбл. Најпре смо почели да изводимо дела поменутог аутора, па смо тек касније укључили у репертоар и традиционалне танго композиције.

На концерту који је приређен у Галерији Завода за културу Војводине извели су 17 нумера у које спадају популарне Пијацолине композиције – „Libertango“, „Milonga del angel“, „Balada para mi muerte“, чувена песма „Por una cabeza“ Карлоса Гардела (Carlos Gardel), „Toda mi vida“ Анибала Троила (Aníbal Troilo), „Milonga de Buenos Aires“ Франциска Канара (Francisco Canaro) и многе друге, а поред страног репертоара извели су и дело српске композиторке Исидоре Жебељан „Tango Leda“.

Бројна новосадска публика је уз покрете популарне танго музике са уживањем испратила концерт.

Милица Ранчић

ДЕЛА КОМПОЗИТОРА ИЗ РЕГИОНА НА РЕПЕРТОАРУ ДВА ДУА

Серијал концерата камерне музике који је покренуо Завод за културу Војводине. Овај пројекат усмерен је, пре свега, на промоцију домаћег савременог стваралаштва, као и развој културе на териоторији Војводине. Све чешће ансамбли у свој репертоар уврштавају или наручују композиције регионалних композитора, па је публика на концерту два дуа 10. децембра могла да чује дела композитора са простора бивше Југославије.

На првом концерту наступио је Дуо Дуња Црњански и Срђан Пауновић, којима је ово први заједнички наступ а иза себе имају вишегодишње извођачко искуство у многим камерним саставима, али и као солисти. О томе како је почела заједничка сарадња говори нам Дуња Црњански: „Ми смо нови ансамбл, Срђан је био у Бечу на студијама две године и када се вратио јавила се идеја о сарадњи. Требало нам је времена да осмислимо репертоар, а одлучили смо да на овом концерту свирамо савремене ауторе са простора бивше Југославије, после чега планирамо и да проширимо програм“. Поред композиција „Domande senza risposta“ Петра Бергама (Petar Bergamo) и „dA-dA minijature“ Гордана Тудора које спадају у стандардни репертоар за клавир и саксофон, извели су премијерно композиције „Ducato #14“ Давида Мастикосе, „Ex machina III“ Ханан Хаџајлић, „Ilinx“ Татјане Милошевић и „1 реч за 2 акорда и инструменте“ Светозара Нешића.

У наставку вечери уследио је наступ дуа XO кога чине флаутисткиња и композиторка Ханан Хаџајлић из Сарајева и кларинетиста Васа Вучковић из Новог Сада. Двоје младих уметника има иза себе активну извођачку праксу као део многих камерних састава и оркестара, али и као солисти. Учествовали су на бројним фестивалима и такмичењима и наступали у оквиру многих уметничких манифестација како у земљи тако и у иностранству (Васа Вучковић: http://vasavuckovic.com/biography/ и Ханан Хаџајлић: https://hananhadzajlic.musicaneo.com/ ).

Програм овог концерта био је савременом, импровизованом и експерименталном стваралаштву композитора из региона и страних аутора. Већина дела доживела је и своја премијерна извођења: „Bungkhyachaa“ Тамаре Кнежевић, „Танграм“ босанског аутора Ивана Дујмовића, „Alice in Wondermarket“ Ханан Хаџајлић, „Consent #7“ ирске композиторке Еилис Ни Риаин (Ailís Ní Ríain) и „In air of Eerie Exoticism“ америчког композитора Била Смита (Bil Smith). Поред њих изведене су и композиције „Узорци“ Срђана Хофмана, „Alone I“ пољског композитора Романа Хаубенсток-Раматија (Roman Haubenstock-Ramati), „Oshún Olodí“ кубанског аутора Луиса Агуиреа (Louis Aguirre) и „XO“ босанског композитора Дина Решидбеговића, који је учествовао у извођењу дела. Поред њега, на концерту су гостовали и Ана Радовановић (мецосопран), Филип Савић (контрабас) и Неда Хофман Сретеновић (клавир).

„Ханан Хаџајлић и ја смо се упознали 2015. године у Београду када је она наступала са својим саставом из Сарајева. Стицајем околности исте године смо уписали докторске студије у Београду и ту смо одмах, са сличним интересовањем за савремену музику, покренули сарадњу. Већ годину и по дана наступамо заједно, а идеја за назив ансамбла се накако сама наметнула јер прва композиција коју смо заједно свирали је била Икс-Окс (XO)“, говори кларинетиста Васа Вучковић.

О томе каква је тренутна музичка сцена у Новом Саду што се тиче експерименталне и импровизоване музике истиче Васа: „По мом мишљењу савремена музика се у последњих пет година развија и напредује. У Новом Саду постоји група људи која се бави савременом музиком, али долазе и младе генерације које су своје знање стицале на разним европским универзитетима где је акценат на едукацији из области савремене музике много заступљенији него код нас“.

Милица Ранчић

УМЕТНИЧКИ КАМЕРНИ АНСАМБЛИ ПРОМОВИШУ ДОМАЋЕ СТВАРАЛАШТВО

У Галерији Завода за културу Војводине 7. децембра су приређена још два концерта у серији концерата камерне музике. Тим поводом публици се представио новосадски млади ансамбл Клавирски квартет Animato и већ добро познати Новосадски дувачки квинтет.

Сарадња чланица у Клавирском квартету Animato (Марија Обреновић – клавир, Теодора Бољанац – виолина, Јелена Митровић – виола, Јована Миленковић – виолончело) започела је на Академији уметности у Новом Саду, на часовима камерне музике, а продужила се и касније, када су скоро све уметнице завршиле студије. Од настанка, ансамбл је наступао на многим такмичењима и фестивалима у Србији, од којих се издвајају Интернационално такмичење „Даворин Јенко“ у Београду и Интернационално такмичење „Donne in musica“ у Крагујевцу, као и Фестивал „Бољшој“ на Мокрој Гори и „Култ“ у Новом Саду. Поред тога, имале су прилику да учествују у пројекту „Културни напад“ који се бави промоцијом музичког департмана Академије уметности, као и да буду део многих музичких манифестација и целовечерњих концерата.

На програму ансамбла Animato, који је наступио у првом делу вечери, интерпретирана су дела страних композитора као што су „Клавирски квартет у а молу“ (Piano quartet in a minor) шпанског аутора Хоакина Туринe (Joasquin Turina) и „Фантазија за клавирски квартет“ (Fantasy for piano quartet) британског композитора Френка Бриџа (Frank Bridge), као и композиције домаћих аутора, односно дела Александра Вујића, „Српско коло“ и „Минијатуре за клавирски квартет“.

„Имале смо ту част да сарађујемо са домаћим композитором, Александром Вујићем, који је транскрибовао своје дело ’Српско коло’ за наш ансамбл, а касније је компоновао још једно дело посвећено нашем ансамблу ’Минијатуре за клавирски квартет’“, говори пијанисткиња Марија Обреновић и додаје: „Тренутно желимо да се усавршавамо као ансамбл, па професор камерне музике на Факултету музичке уметности у Београду, Дејан Суботић ради са нама.“

Новосадски дувачки квинтет који чине флаутисткиња Ксенија Мијатовић, обоисткиња Вероника Антуновић, кларинетиста Кристијан Борош, фаготиста Горан Маринковић и хорниста Мирко Марић, изашли су пред публику у другом делу вечери. Од 2010. године, када је оформљен ансамбл, наступају и граде свој углед како у земљи тако и у иностранству. Поред запажених концерата и пројеката на којима су учествовали њихов ангажман је нарочито видљив у промовисању савремене музичке литертуре за овакав састав и у подстицању домаћег стваралаштва. Године 2012. били су званични камерни састав композиторске радионице „KompART02“ где су интерпретирали дела домаћих и страних композитора, писана специјално за ову прилику. Поред тога, треба поменути и концерте (2014 – 2017. године) на којима су, у сарадњи са многим уметницима, премијерно извели велики број композиција. Поред рада у овом ансамблу, његови чланови граде каријеру и у многим другим камерним саставима и оркестрима као извођачи, али и као професори.

„Трудимо да свирамо дела савремених композитора, то сматрамо међусобном подршком, јер ми свирамо дела који они пишу за наш састав. Дувачки квинтети Давида Мастикосе и Иване Војновић писани су за наш ансамбл, а „Сан летње ноћи“ Петра Коњовића премијерно смо извели у Србији 2013. године“, образлаже Ксенија Мијатовић и говори о тренутним пројектима и плановима: „Завршили смо снимање ЦД-а са делима српских композитора, у јануару планирамо промоцију, а овај пројекат је помогао СОКОЈ“.

Фокус самог репертоара био је на домаћем стваралаштву. Поред дела „Think off“ бањалучког композитора Давида Мастикосе, изведене су композиције српских аутора „Коло“ Станиславе Гајић, „The glass train“ Доратее Вејновић, „Дувачки квинтет“ Иване Војновић и свита „Сан летње ноћи“ Петра Коњовића. Композиторке чија су се дела нашла на програму овог концерта, упознале су публику са својим интересовањем за писање конкретних дела и описале читав процес протока композиција кроз програмски опис дела. Сведочећи аплаузима и одушевљењу публике може се закључити да праве уметничке вредности успевају да живе, и да све више има културних прилика које омогућавају овакав угођај музичким љубитељима.

Милица Ранчић

САВРЕМЕНИ РЕПЕРТОАР У ИЗВОЂЕЊУ АНСАМБЛА РЕСТРИКЦИЈЕ И ДУА ХАРФИ

У Галерији Завода за културу Војводине 3. децембра одржана су још два концерта у серији концерата камерне музике која ће трајати до 21. децембра текуће године: са почетком у 19,30 часова наступио је Дуо харфи, док је наступ ансамбла Рестрикције, који је организован и као део Програма 2К+, започео у 21 час. 

Дуо харфи кога чине Милена Станишић и Ивана Павловић основан је 2013. године након чега су уследили наступи од којих се издвајају завршни концерт Докторских академских студија композитора Владимира Трмчића (2015) и концерти са Зрењанинским камерним оркестром у Зрењанину и Новом Саду (2017). Чланице Дуа редовно наступају као солисти и камерни музичари у бројним ансамблима, а као чланице Београдског квартета харфи одржале су многе концерте у земљи и иностранству, учествујући на референтним фестивалским догађајима од којих треба поменути Светски конгрес харфе у Ванкуверу (World Harp Congress, Vancouver, 2011), Међународни фестивал харфе у Рио де Жaнеиру (Rio Harp Festival, Rio de Janeiro, 2008) и Међународни фестивал харфе у Београду, као и јединствени пројекат „Harp connection“ поводом кога су одржана четири концерта у земљи и иностранству у сарадњи са швајцарском уметницом Натали Шатлен (Nathalie Chatelain).
Наступ су започеле композицијом „Јесењи пејзаж у магли“ Владимира Трмчића, писаном за њихов Дуо. Композитор је инспирацију за ово дело пронашао у средњовековном кинеском сликарству 11. века и покушао да музиком дочара пределе у магли обавијени меланхолијом и тугом. Следећа изведена композиција, „Ехо“ аутора Владимира Тошића, транскрибована за дуо харфи, а у оригиналу писана за два клавира, заснива се на наизменичном понављању музичких фраза које стварају утисак еха. У композицији „Девојчица“ (La Ragazza) француског композитора Бернарда Андреса (Bernard Andrè) користе се различити ефекти на харфи, које су касније многи композитори који су писали за овај инструмент преузели, док у делу „Шкорпије“ (Scorpions) британски аутор Пол Патерсон (Paul Patterson) музиком приказује борбу две шкорпије, а дело је писано за дуо харфисткиња које су близнакиње и рођене у овом хороскопском знаку. Интерпретирале су још једну домаћу композицију оригинално писану за две харфе – „Загонетна арабеска“ Душана Радића у којој је музичко језгро засновано, како и сам композитор образлаже, на украсним тонским мотивима који се загонетно врте у круг у минималистичком третману.

Ансамбл Рестрикције основан је ове године и чине га Дуња Црњански (клавир), Немања Совтић (тромбон), Васа Вучковић (кларинет), Филип Ђуровић (гитара, удараљке и електроника) и Милан Милојковић (електроника). „Узимајући у обзир да је готово целокупна музика друге половине 20. века она која сматрамо радикалном и авангардном и на неки начин заснована на идеји одрицања од вишка, па је у том смислу и рестрикција забрана, али не конкретно музичког материјала, већ ограничење које је у дијалектичкој вези са ослобођењем, отуд и назив ансамбла ’Рестрикције’“, говори Немања Совтић, један од чланова састава, и додаје да је Дуња Црњански иницирала настанак овог ансамбла: „Дуња је хтела да овај концерт буде део њеног испита на Специјалистичким студијама, па смо онда одустали од тога, али нам се толико допало да радимо заједно, да смо независно од те прилике која је била у најави, одлучили да ипак одржимо концерт.“
Репертоар који је био на програму првенствено је заснован на импровизацији. Комади из „Збирке прозе“ (Prose collection), насловљени „За Џил“ (For Jill) и „Свирај“ (Play), композитора Кристијана Волфа (Christian Wolff), представљају кратке текстове намењене музичком извођању уз јасно упутство на који начин се дело интерпретира. Композиције Ернеа Кираља „Флора 2“ и „Флора 3“ су алеаторичко-импровизациона и заснивају се на графичком нотном запису. Композиција Ђорђа Марковића „Интерференце II“ испитује релацију субјект – објект у музици, односно дејство статичких звучних структура на слушање. Аутор композиције објашњава да звучна интерференција слушни апарат трансформише у резонантно тело чиме се дело помера из средишта пажње где главни објекат свести постаје само слушање. Композитор овим делом покушава да ревитализује акт слушања музичког дела. Још једна композиција истог аутора изведена на овом концерту, „Монохроми“, инспирисана је Клајновим монохромима које извођачи преводе у коресподентне звучне структуре, док се дело базира на унутрашњој комуникацији између звучних слојева и њиховом међусобном детерминацијом. Како образлаже члан ансамбла, Немања Совтић, „Kомпозиције и поред слободе у извођењу успостављају и одређено ограничење и ипак су на неки начин структурисане – Волфова композиција текстуалним инструкцијама, Кираљева и текстуалним и графичким, док је код Ђорђа Марковића тај ниво уређености односно сређености музичког времена најизразитији. Тако да је ту слободу извођачима остављен првенствено да изаберу конкретан музички материјал којим се уклопaju у постојеће обрасце и форме“.

Милица Ранчић

ДУО UNICO – СПОЈ МОДЕРНОГ И ТРАДИЦИОНАЛНОГ ИНСТРУМЕНТА

Интересантан след концерата из серијала камерне музике, који ће трајати до краја 2017. године, довео је пред новосадску публику и дуо Unico. Како и само име говори, ансамбл представља јединствен спој модерног и традиционалног инструмента – флауте и хармонике, на којима музицирају Маријана Јосиповић Мирковић и Драган Мирковић. 

Идеја за оснивањем дуа јавила се још 1998. године, када су на часовима камерне музике у средњој школи чланови дуа открили чари заједничке интерпретације. Од тада, Unico је учествовао на многим музичким манифестацијама, држао целовечерње концерте, наступао на фестивалима и добијао висока признања на такмичењима, од којих треба поменути Награду за најбоље извођење савременог музичког дела додељену од стране Круга пријатеља Међународног такмичења у Клингенталу (Немачка, 2000. година) и Прву награду на Међународним сусретима хармоникаша у Пули (Хрватска, 2005. година). Широк спектар репертоара који изводе укључује композиције које су транскрибоване за поменути инструментални састав и оригинална дела, од музике барока до савремене музике, укључујући и популарне музичке жанрове. Чланови Дуа се поред активне извођачке праксе баве и педагошким радом.
Поред дела класичног музичког репертоара у аранжману за флауту и хармонику, оно што је обележило овај наступ јесу савремене оригиналне композиције као што су „Скерцо“ Броњислава Пшибилског, „Издисаји“ Јана Трухлаша и „Песме без речи“ Нинете Аврамовић Лончар. Наклоност ка савременом стваралаштву се могла приметити и у начину интерпретације у којем је дуо до танчина исказали техничку и музичку спретност, што сведочи уметничкој „зрелости“ ансамбла. Са истом дозом ентузијазма извеедено је и популарно дело „Лорита“ Ришара Галиана, а флаутисткиња Маријана Јосиповић Мирковић образлаже: „Испуњава нас музика уопште, тако да не правимо разлику између интерпретације класичне и популарне музике коју сте имали прилику да чујете вечерас. Волимо да покажемо публици програмску шароликост, што нам и омогућава да присуствујемо разним уметничким догађајима.“ Поред композиције Нинете Аврамовић Лончар, која је писана за овај ансамбл, чланови Дуа говоре како су отворени за сарадњу и са другим домаћим композиторима, док аранжмане за овај камерни састав пише хармоникаш Драган Мирковић.

ТРИО „DOWN THE RABBIT HOLE“ И САВРЕМЕНИ ПРОГРАМ У ПУНОМ СЈАЈУ

У четвртак, 28. новембра, у Галерији Завода за културу Војводине приређен је још један концерт савремене музике. У оквиру програма 2К+, а поводом серијала концерата камерне музике који се одржава до краја године, наступио је специфичан трио „Down the Rabbit Hole“, кога чине перкусионисткиња Каја Фарски (Kaja Farszky) из Хрватске, виолончелисткиња Хана Колбел (Hanna Koеlbel) из Немачке и кларинетисткиња Филипа Ботељо (Filipa Botelho) из Португала. Трио долази из Брисела, а њихова заједничка сарадња започета је ове године на Високој уметничкој школи у Генту (School of Arts Ghent) у склопу програма за савремену музику, који све чланице ансамбла студирају. Ове младе уметнице повезују афинитети према савременој музици и новитетима на музичкој сцени, посебно онима који захтевају мање типичан приступ и презентацију. О свему овоме разговарали смо са Кајом Фарски.

– С обзиром на то да ви свирате класичне инструменте, како се јавила идеја о оснивању ансамбла који изводи композиције које често не подразумевају класичне инструменте, и на који начин то утиче на избор репертоара?
– На студијском програму Уметничке школе у Генту изабрале смо да свирамо композиције које нису укључивале само употребу инструмената већ и употребу тела, покрета, звукова или гестикулацију, као и визуелне компоненте. Толико нам је било задовољство да свирамо заједно да смо дошле на идеју да направимо ансамбл и формирамо свој репертоар. Кренуле смо да припремамо композиције које не захтевају инструменте, с једне стране, зато што смо се интересовале за такве композиције, а с друге стране, зато што заиста има занимљивих звучно-визуелних дела, ’за гледање и за слушање’.

– Да ли за ваш ансамбл има довољно литературе, и да ли изводите дела која укључују само кларинет, виолончело и перкусије? 
– Што се тиче класичног репертоара, за овако специфичан ансамбл нема пуно композиција, тако да ми, или транскрибујемо дела за наш састав или сарађујемо са композиторима који пишу са наш ансамбл.

– Осим композиције која је писана за ваш састав и коју сте извели вечерас, аутора Светозара Нешића, са којим још савременим композиторима сарађујете, и да ли можете да нам опишете шта је оно што раздваја савремене ауторе од класичних што се тиче самог приступа делу и извођењу?
– Сарађивале смо са француским композитором Фредериком Беријером, затим са неколико композитора из Белгије, из Енглеске. С обзиром на то да смо млад ансамбл, у смислу настанка, тек нам предстоји извођење нових дела. Наша жеља је да радимо са композиторима јер је то ’жива црта’ савремене музике која се не може догодити кад се свира Бах или Моцарт, што, наравно, није без вредности, али другачији је приступ музици која је стара и чији аутор није жив, за разлику од савремене музике у којој имамо ту могућност да композитор не пише за одређени инструмент већ за одређену особу, а та особа са собом носи своје карактеристике, идентитет и начин свирања, па се на тај начин увек креирају занимљива дела, својствена конкретном ансамблу. Tо je посебно, јер дода виши ниво самој композицији и самој сарадњи.

– Поред свирања у овом ансамблу, на које све начине се свака од вас бави музиком и извођаштвом? 
– Све се крећемо у домену савремене уметности. Поред свирања у трију радимо и своје самосталне пројекте, што ауторске, што у сарадњи са композиторима. Свирамо и са другим ансамблима и оркестрима, али у највећем броју случајева су то камерни ансамбли. Често смо укључене у пројекте који захтевају сценске елементе и одређени перформанс, што нас чини музичко-визуелним уметницима.

– Који је следећи пројекат који вас очекује?
– Већ следећег викенда имамо резиденцију у месту поред Брисела, на коме припремамо пројекат под називом „Џубокс“ који ће бити изведен у 2018. години, а намењен је младој публици. Циљ овог пројекта је приближити уметничку музику деци. Конципиран је тако да уједно буде и радионица и концерт за децу, дакле, укључићемо децу у сам процес извођаштва. Поред овог пројекта, припремамо и концерт у Генту, на коме ћемо наступити са још двоје музичара. Дакле, и поред тога што ми јесмо трио, прикључујемо извођаче и визуелне уметнике у складу са пројектом који припремамо.

Милица Ранчић

ВОЈВОЂАНСКИ ГУДАЧКИ КВАРТЕТИ СА РЕПЕРТОАРОМ ДОМАЋЕ И ТРАДИЦИОНАЛНЕ МУЗИКЕ

Вече камерне музике 23. новембра, део серијала концерата камерне музике који организује Завод за културу Војводине, протекло је уз музицирање гудачких квартета Il Belpaese и Панонија.

Новосадски Гудачки квартет Il Belpaese који чине: Арпад Нађ (виолина), Душан Бирач (виолина), Милица Николић (виола) и Жељко Ивовић (виолончело), основан је 2011. године, када су његови чланови, са дугогодишњим заједничким искуством свирања у различитим камерним саставима и оркестрима, дошли на идеју да формирају самостални састав. Од тада, забележени су многи наступи широм Србије и иностранству (Италија, Немачка, Грчка и Црна Гора), а квартет има успешну и значајну сарадњу са Италијанским културним центром Il Belpaese, на чијим манифестацијама редовно наступа и остварује запажене резултате. Поред музичке праксе коју остварују у квартету и оркестрима широм Србије, чланови квартета баве се и педагошким радом у образовним и високообразовним музичким институцијама. Често изводе квартете европских композитора као што су Моцарт (Mozart), Хајдн (Haydn), Бетовен (Beethoven), Дворжак (Dvořák), Менделсон (Mendelssohn), Шостакович (Шостако́вич) и други.
Концерт су отворили композицијом Дејана Деспића „Почасница Стевану Мокрањцу“ која је писана у духу традиционалне музике и захтевала пуни емотивни набој у интерпретацији како би се на најадекватнији начин изразио народни мелос. Средишњи део наступа припао је извођењу Моцартовог квартета при чему је Гудачки састав Il Belpaese показао да влада свим музичким елементима, укључујући истицање музичке фразе наизменично у различитим деоницама гудачког састава, динамичка нијансирања и техничка спретност прилоком свирања пасажа и ритмички захтевних делова. За сам крај су припремили гудачки квартет „Play Strindberg“ ауторке Иване Стефановић, чија дела често изводе на концертима. Оно што је обележило овај наступ биo је сугестиван приступ извођењу и одлична комуникација чланова ансамбала која је била видљива на сцени.
„Волимо да комбинујемо класичан и савремен репертоар, отуд и овакав избор композиција, а од савремених композитора поред Иване Стефановић, изводили смо и дела новосадског композитора Милана Алексића“, говори Арпад Нађ, члан ансамбла, и додаје да ускоро планирају пар концерата у Србији, најпре у Зрењанину и Новом Саду.

У наставку вечери, са почетком у 21 час, наступио је Гудачки квартет Панонија чији састав чине виолинисти Роман Бугар и Марин Бугар, виолиста Александар Станковић и виолончелиста Рони Бераха. Чланови ансамбла, пореклом из Зрењанина, имају богато искуство свирања у камерним ансамблима и оркестарима, од којих најдужи музички „стаж“ имају у Зрењанинском камерном оркестру и Зрењанинској филхармонији. Програм Квартета је разноврстан и обухвата дела од класичне музике до аранжмана аргентинског танга, војвођанске етно музике, клезмер и популарне музике. Од многих наступа на територији Србије, најзначајнији су они у Београду, Новом Саду, Зрењанину и Кикинди, као и наступ на Средњовековном фестивалу у Румунији.
Афинитети Квартета према традиционалној музици разних народа били су изражени у понуђеном репертоару. Поред „Почаснице Стевану Мокрањцу“ Дејана Деспића, која је била и на програму претходног концерта, извели су „Српско коло“ Александра Вујића, чиме су и започели свој наступ. Поред дела инспирисаних српском традиционалном музиком, извели су „Румунске игре“ Беле Бартока (Béla Bartók) и традиционалну румунску музику „Елегија трансилвана“ у аранжману Грациана Петровића, али и традиционалну клезмер музику као што су песме „Shalom Alechem“ и „On Shabat day“ у аранжману Ронија Берахе, виолончелисте Квартета који образлаже: „Интересовање за јеврејску народну музику, као и уопште за извођење музике разних народности проистиче из тога што на простору Војводине живе људи који потичу из различитих културолошких средина, па се на овај начин упознајемо са њиховом музиком. Поред тога, и чланови овог ансамбла потичу из различитих средина, самим тим покушавамо да помиримо и да упознамо људе са музиком са којом немају често прилике да се сусретну. Оно што нас очекује у наредном периоду јесте издавање првог албума квартета са мојим аражманима клезмер музике.“

Милица Ранчић

ДУВАЧКИ КВИНТЕТ БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ ПРЕД НОВОСАДСКОМ ПУБЛИКОМ

У суботу, 18. новембра, са почетком у 20 часова, у галерији Завода за културу Војводине, приређен је четврти концерт у серији камерне музике на коме је наступио Дувачки квинтет Београдске филхармоније. У склопу серијала прилику да се представе имају домаћи и инострани мали камерни састави који су изабрани по Јавном позиву који је Завод расписао у септембру ове године, а услов за учешће био је репертоар на коме се налазе композиције домаћих аутора и оне написане у 21. веку.

Дувачки квинтет Београдске филхармоније основан је 2006.године и чине га истакнути музичари, солисти оркестра Београдске филхармоније – флаутисткиња Марина Ненадовић, обоиста Бојан Пешић, кларинетиста Вељко Кленковски, фаготиста Ненад Јанковић и хорниста Ненад Васић. Квинтет је наступио на свим водећим музичким манифестацијама у земљи као што су: БЕМУС (Београдске музичке свечаности), Фестивал савремене музике у Београду, НОМУС (Новосадске музичке свечаности), Трибина композитора у Београду, Фестивал Мермер и звуци у Аранђеловцу, НИМУС (Нишке музичке свечаности), Мокрањчеви дани у Неготину, Фестивал камерне музике у Панчеву итд. Квинтет је наступио и у Словенији где је остварена сарадња са дувачким квинтетом Словеначке филхармоније, као и на прослави Међународног Дана музике у Паризу, изводећи композиције српских и француских аутора. Дувачки квинтет Београдске филхармоније извео је и светске премијере дела посвећених овом ансамблу од стране композитора: Дејана Деспића, Иве Петрића и Зорана Христића.
Репертоар који су извели био је спој француског и српског стваралаштва, којим су пре годину дана наступили у престоници Француске када су представили српску музичку традицију и остварили значајну сарадњу са париским уметницима. Поред „Пасторале“ („Pastorale“) Пиернеа (Gabriel Pierné) и „Три кратка дела“ („Trois Pièces brèves“) Иберта (Jacques Ibert), извели су „Вињету“ Дејана Деспића и „15 Рукохвата по Стевану“ Зорана Христића. Највећу пажњу публици привукло је дело Христића, који је на интересантан начин обрадио Мокрањчеве „Руковети“ понирајући у најситније детаље народних мелодија и инструментално обликујући вокалне деонице песама, у којима је скоро доследно остао веран традицији служећи се савременим композиторским елементима у малој мери.

Пракса показује да се интересовање за домаће стваралаштво и извођаштво у последње време знатно повећало, а томе сведочи и читав пројекат који је заснован на неговању српске музичке уметности. Многи ансамбли изводе савремена дела домаћих композитора, а Марина Ненадовић, члан Дувачког квинтета Београдске филхармоније, тумачи ову појаву на следећи начин: „Мислим да је то последица тога што је порасла свест о очувању музичке традиције, али уједно и утицај тренда који је присутан у свету а који налаже све већу музичку праксу савремених дела. Наравно, мора да постоји и на нивоу државе осећај одговорности да подржи домаће ствараоце, и то није у довољној мери у којој би композитори желели. Ми, као извођачи, свесни смо обавезе да изводимо домаће ствараоце. Квалитетне композиције домаћих стваралаца су оне са којима ми можемо и да путујeмо и да их презентујемо у иностранству, али је, наравно, потребно да оне буду изведене и овде. Ако их нудимо довољно упорно и ако има добрих композиција биће веће интересовање публике.“
Када се говори о уметничким пројектима које је Дувачки квинет Београдске филхармоније реализовао, Марина наводи колико су домаће композиције важан део њиховог репертоара и да се труде да сваке године нешто ново припреме, додајући: „Претпрошле године смо снимили комплетне квинтете Проф. Дејана Деспића од чега су ‘Вињете’ изведене вечерас, а прошле године смо урадили композиције за дрвене дувачке инструменте и клавир Ивана Јевтића. Ове године то ће бити Коњовић и Христић, кога смо извели вечерас. Тешко је издвојити оно најзначајније, али могу рећи да смо пуно времена и пажње посветили квинтетима Проф. Дејана Деспића и ушли у срж и психологију сваке композиције.“

Милица Ранчић

НОВИ КАМЕРНИ АНСАМБЛИ ПРЕД НОВОСАДСКОМ ПУБЛИКОМ

У организацији Завода за културу Војводине покренут је серијал концерата камерне музике. Тим поводом, од 26. октобра па све до 21. децембра, прилику да се представе имаће како знани, тако и нови уметнички ансамбли превасходно са домаће музичке сцене, који на овај начин негују и популаришу камерну музику. Сви концерти биће одржани у галерииа Завода за културу Војводине, а 16. новембра представили су се нови домаћи уметнички ансамбли – Дуо НеБо и Новосадски гитарски квартет.

Новооформљени Дуо НеБо чине пијанисткиња Невена Радовановић и Бојана Футо на хармоници. Уметничка сарадња чланица започета је у мају 2017. године на Музичкој академији у Источном Сарајеву, после чега је ова сарадња је преточена у активну заједничку музичку праксу, а своје афинитете као ансамбл НеБо исказале на концертима одржаним у Кули и Новом Саду.
Репертоар којим су се представиле новосадским љубитељима музике чини избор популарних уметничких дела, у аранжману за овакав камерни састав, као што су Adios nonino Астора Пијацоле (Astor Piazzolla) и Анантанго Горка Хермосе (Gorka Hermosa), као и мање извођена дела, али не и уметнички мање значајна, као што су Бајке Вацлава Тројана и Музички моменат Дражена Косорића. Интересантна завршница концерта протекла је поред звука хармонике и клавира и уз звуке виолине Иване Грујичић, композицијом Косорића.
„У плану нам је да што више наступамо, самим тим и да ширимо круг уметничких познастава и стварамо могућности за даље музичко усавршавање на пољу камерне музике. Оно што нама представља тренутну и највећу препреку јесте финансијско питање али трудимо се да превазиђемо овај проблем и тако омогућимо широј публици да чује за нас“, говоре чланице Дуа НеБо, али и додају да ће се можда у будућности представити на неком од фестивала или такмичења.

У другом делу вечери представио се изврстан камерни састав – Новосадски гитарски квартет. Овај ансамбл чине професори и некадашњи студенти гитаре Академије уметности у Новом Саду, уметници Зоран Крајишник, Петар Поповић, Лука Јездић и Стеван Јовић. Сваки од чланова поседује дугогодишње извођачко искуство које је афирмисано на многим фестивалима, такмичењима и наступима уметничког карактера, а сарадњу у поменутом камерном ансамблу започели су 2017. године са намером да негују и проширују репертоар за квартет гитара, како у смислу транскрипција и нових аранжмана, тако и у извођењу оригиналних дела писаних за ову врсту ансамбла. У препуној галерији Завода, извели су Интродукцију и фанданго барокног композитора Бокеринија (Luigi Boccherini), део свите Кармен Бизеа (Georges Bizet), Bantu i Lotus Eaters Јорка (Andrew York), A furiosa и Baiao de Gude Белинатија (Paulo Bellinati), као и Интродукција и игра српског композитора Душана Богдановића. Пријемчивост програма у смислу синтезе класичне музике са традиционалном која се примећује у делима Белинатија и Јорка, као и виртуозитет и извођаштво на високом уметничком нивоу, довело је до позитивних коментара публике.
„Оно што следи јесте концерт квартета у фебруару у Котору, као и концерт са Војвођанским симфонијским оркестром у Новом Саду у марту. Одабир репертоара којим смо наступили је начињен по узору на програм чувеног Лос Анђелес квартета гитара (Los Angeles guitar quartet), али је у процесу план да проширимо и обогатимо репертоар делима српских савремених композитора који ће посветити композиције управо Новосадском гитарском квартету“, истиче Зоран Крајишник, један од чланова ансамбла.

Милица Ранчић