Пројекат: Развој филмског стваралаштва у АПВ
Поред издавачке и програмске делатности, циљ је и унапређење и развој савременог филмског стваралаштва наше покрајине (производњи играних и документарних филмова, као и комбинацији ових родова), тј. продукцији коју смо започели 2019. године (филмом о Центру за ликовну и примењену уметност „Тераˮ и филмом о Предрагу Пеђи Ђаковићу „Повратак коренимаˮ), а која доприноси остваривању општег интереса у области културе дефинисаног чланом 6. Закона о култури (нарочито тачке: 1, 2, 3, 5, 6, 8, 16, 18, 20, 22 и 23). Током 2023. године реализована је и продукција на филму „Светлост и сенкеˮ.
Продукција нових филмова допринеће, такође, формирању вредне и богате архиве живота и стваралаштва еминентних личности са простора Војводине, које су својим радом дале немерљив допринос домаћем и светском културном простору.
Након филма о Сави Шумановићу, наставићемо рад на развоју ове врсте савременог стваралаштва тако што ћемо реализовати снимање и емитовање још неколико играних и документарних филмова, као и комбинација ових родова, такође о еминентним личностима културне сцене овог простора, чиме ће домаћа филмска уметност завредити, не само националну него и светску пажњу, а наша институција водећи квалитет какав и приличи кровној институцији културе на овом простору. Тиме ћемо, уједно, допринети и остварењу општег циља – унапређењу области филмске уметности и осталог аудио-визуелног стваралаштва, развоју публике и едукација, промоцији филма.
Руководилац пројекта: др Валентина Чизмар, сарадник за унапређење делатности установа културе
ФИЛМОВИ:
- Документарни филм о Центру за ликовну и примењену уметност: TERRA
- Документарни филм: Повратак Коренима
- Арт-документарни филм „Светлост и сенкеˮ
- Пастир добри – филм о епископу Лукијану Будимском
- Баук
У низу филмова који ће бити реализовани у текућој 2023. години, у нашој продукцији, први је посвећен Сави Шумановићу (1896–1942), једном од најзначајнијих српских сликара 20. века. Овај пројекат остварен је у сарадњи са филмском кућом „RAMONDA PRODUCTIONˮ из Београда и Фондацијом „Fashion Company” из Београда.Филм представља ванвременску причу о плодотворном раду славног српског уметника Саве Шумановића поводом 80 година од његове смрти и 70 година од оснивања Галерије „Сава Шумановићˮ у Шиду. У жанровском погледу филм припада подручју арт краткометражног документарног филма, рађен поетиком слике, звука и тишине.
Ауторски тим филма:
– редитељ проф. Драгољуб Елчић, декан Академије уметности у Београду;
– продуцент Горан Иконић, извршни продуцент филма испред „Ramonda production”;
– академик Светислав Божић, диригент и композитор музике;
– проф. Радослав Владић, директор фотографије (један од највећих европских директора фотографије);
– монтажер проф. Светолик Мића Зајц, монтажер најзначајнијих филмова Емира Кустурица и Никите Михалкова.
Ауторски тим је снимио, први пут, сва оригинална дела Саве Шумановића у Паризу, Загребу, Винковцима, Шиду, Панчеву и Новом Саду, а ради се о више од 400 најзначајнијих уметничких дела овог уметника која се налазе у галеријама Србије, Француске, Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине. Управо то што су снимљена дела оригинална, ово филмско остварење чини јединствени материјал о уметничком стваралаштву Саве Шумановића, који до сада нико није снимио у овом облику.
- фебруара 2023. организовано је представљање пројекта арт–документарног филма „Светлост и сенке” у Галерији Матице српске, у оквиру манифестације „Дани Шпире Матијевића”, а након финализације филма уследила је фестивалска премијера у свету.
Поменути филм доживео је велики успех и освојио 18 награда широм света, укључујући азијски и европски континент.
Најпре је проглашен за најбољи кратки документарни филм на „IndoFrench International Film Festivalu” у Индији, потом Интернационалном филмском фестивалу „Rohip”, на „Tekka international Film Festival-uˮ у Сингапуру, на фестивалу у Индији са наградом „Royal society of television and motion picture”, на „Kollywood International Film Festival”, на интернационалном филмском фестивалу „Uruvati”, на „Indo-Singapure Internationaln Film Festival”, на фестивалу у Орхиду награду „Monthly future of film awards” и другим.
(види: https://zkv.rs/blog/tri_nagrade_filmu_o_savi_sumanovicu_2023/).
ФИЛМ ПАСТИР ДОБРИ
Уз подршку и Културног центра Војводине „Милош Црњански“, Српска православна Епархија Будимска из Будимпеште реализован је крајем 2023. године документарни филм „Пастир добри“ – филм о епископу Будимском Лукијану.
Документарни филм представља живот и дело Њ.П. Епископа будимског г. Лукијана, чије дело има изузетан значај за Српску православну цркву током низа година, а нарочито ван граница матичне државе. Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан је током свог вишедеценијског служења у Мађарској и Румунији успео да успостави добре и пријатељске односе са свим верским и политичким структурама у овим земљама и као такав је од свих препознат као човек који предано ради на повезивању пријатељства између Срба и Мађара.
Филм је сниман у Мађарској, Славонији, Србији, Румунији и Хрватској. На филму су у својству говорника учествовали и Њ.П. Патријарх српски г. Порфирије, Шемјен Жолт, подпредседник мађарске Владе, министар Никола Селаковић, предеседник Републике Српске Милорад Додик, Патријарх румунске православне цркве Данило, а заступљени су и интервјуи са владиком Руске, Румунске и Грчке Православне цркве у Будимпшети.
Филм ће премијерно бити представљен током септембра 2024. године у Будимпешти, на јубилеј 40 годишњице епископске службе Њ.П. Епископа г. Лукијана, а потом у Темишвару, у Сегедину, Печују и Араду.
Редитељ филма: протосинђел Варнава Кнежевић
Продуцентска кућа: В-медиа, Будимпешта
Назначени пројекат кроз призму филмске уметности доприноси развоју међународне сарадње између Србије и Мађарске, афирмацији значајних духовних личности СПЦ у дијаспори, као и ширењу и јачању православне хришћанске културе и ван границе Србије.
ФИЛМ БАУК
Културни центар Војводине „Милош Црњански“ је током 2023. године подржао постпродукцију филма „Баук“, продуцентске куће Нама филм из Београда.
Филм „Баук“ је дугометражни играни филму о бомбардовању Србије 1999. године. Филм представља антиратну драму која на суптилан а у исто време упечатљив начин говори о рату, из перспективе деветогодишњег дечака Саве, који са својом мајком пролази страхоте НАТО бомбардовања Србије, покушавајући да задржи свој неискварени, дечји поглед на свет.
Продуцент и редитеља филма: Горан Радовановић
Продукција: Нама филм, ARCHANGEL DIGITAL, Tелеком Србија
Директор фотографије: Владислав Опељанц, стални сарадник Никите Михалкова и Кирила Серебреникова
Сценограф: Владислав Лашић
Главне улоге у филму: Војин Ћетковић, Сара Климоска, Милош Биковић, Јакша Прпић (у улози дечака Саве)
Филм је премијерно приказан у априлу 2024. године у главном такмичарском програму 46. међународног филмског фестивала у Москви. Београдска премијера филма планирана је за 3. октобар 2024. године, након чега следи и примијера у Новом Саду.
Светска премијера филма „Баук“ у Москви, Фото: Радош Ружић
Фото: Радош Ружић
Трејлер филма Баук: https://www.youtube.com/watch?v=_EF1QjTvwcI
ФИЛМ „САМ ПРЕД СОБОМˮ – дугометражни филм о сликару Сави Шумановићу
Уз подршку Културног центра Војводине „Милош Црњански“, Ramonda Production је током 2023. и 2024. године реализовала филм о Сави Шумановићу, једном од најзначајнијих српских сликара 20. века, који је трагично изгубио живот 30. августа 1942. године у усташкој рацији. Филм „Сам пред собом“ је дугометражни документарни филм, а представља наставак филма „Светлост и сенке: и уметнике убијају, зар не?“, који је Ramonda Production реализовала током 2022. године.
Филм „Сам пред собом“ рађен је поетиком слике, звука и светла кроз реконструкцију Савиног интервјуа за емисију Радио Београда «Код два бела голуба» која је емитована 3.септембра 1939. године на дан када су у Београду одржана два важна догађаја: Аутомобилска трка Београдски Гранд При и изложба слика Саве Шумановић на Филолошком факултету у Београду. Прича се одвија на основу предговора Каталога споменуте изложбе у којем је Сава описао свој стваралачки и животни пут.
Драматуршка структура приче конципирана је наизменичним преплитањем два тока радње. Савино величанствено стваралаштво са једне, а са друге, животне околности које су непосредно утицале и мењале и њега као личности, као и његово стваралаштво. Стварао је као у магновењу, а његов опус превазилази 800 слика и око 400 цртежа и скица.
Прича уједно прати и унутрашњу борбу великог уметника у вртлогу страшног времена два светског рата, али и периоде његовог сликарског опуса кроз разне стилове од сецесионизма-експресионизма, конструктивног сликарства, посткубизма и неокласицизма до повратка традицији – експресивном неокласицизму крупних геометријских облика, поетског реализма и Шидског периода.
Филм је сниман на многобројним локацијама у Србији, Хрватској и Француској. У филму је приказано преко 300 оригиналних слика и докумената из богатог стваралачког опуса овог сликара снимљених у Галерији слика Сава Шумановић у Шиду, Музеју Савремене уметности и Народном музеју у Београду, Спомен збирци Павле Бељански и Галерија Матице српске у Новом Саду, галеријама и музејима у Паризу, Загребу, Скопљу, Ријеци, Смедеревској Паланци и Пожаревцу.
Поред Културног центра Војводине „Милош Црњански“, филмски пројекат је подржала и Галерија слика „Сава Шумановић“ из Шида, Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама, Министарство спољних послова РС, Амбасаде РС у Паризу и бројне културно-образовне институције и предузећа у земљи и иностранству.
Ауторска екипа филма:
Редитељ: проф. Драгољуб Елчић
Композитор музике: академик Светислав Божић и диригдент Драшко Јанковић
Директор фотографије: проф. Радослав Раде Владић и Александар Деспотовић
Монтажер: Светолик Мића Зајц
Радио водитељ у филму: Ранко Стоиловић, уредник Радио Београда,
Глумци: Милан Тубић, Александар Лазић и Петра Марјановић
Продуценти филма: Горан Иконић и Ненад Шапоња
Филм уједно представља и трајан и епохалан историјски споменук о великану српске уметности који је незаслужено 80 година био обавијен велом тајне и ћутања у широј јавности, који је не само својом уметношћу, већ и животом постао понос српског народа, а његово страдање је постало симбол целокупног српског националног страдања у Другом светском рату. Филм показује и раскошни таленат светског, а нашег уметничког горостаса, који нема значај само за град Шид у којем се родио и за спрску уметности и културу, јер његова уметност превазилази националне оквире и припада и светској уметничкој баштини.
Делић атмосфере са снимања филма
(99) Sam pred sobom trailer – YouTube
ФИЛМ „ПРВА КЛАСА – ПУН ГАСˮ
Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ је током 2023. и 2024. реализовао сарадњу са продукцијском кућом CINEMAŠINA и подржао реализацију њиховог филма „Прва класа – пун гасˮ. Филм је својеврстан омаж чувеном филму „Национална класаˮ, редитеља Горана Марковића, култног филма о аутомобилизму у којој је улогу Флојда маестрално одглумио Драган Николић.
Дугометражни филм „Прва класа – пун гасˮ се појављује након 45 година и филма „Национална класаˮ као једини филм у српској кинематографији посвећен домаћим аутомобилским тркама и представља културно добро за цео регион. Филм је уједно и права вожњу кроз страст, ривалство и љубавну драму.
Сценарио: Зоран Митровић, Раде Ћосић
Редитељ: Владимир Мића Поповић
Продуцент: Раде Ћосић, Зоран Томић (Cinemašina) и Никола Буровац (Film plus Pictures)
Улоге: Раде Ћосић, Миодраг Радоњић, Ненад Јездић, Љубомир Бандовић, Олга Одановић, Матеа Милосављевић, Андрија Милошевић, Христина Поповић, Дарко Перић.
Садржај филма:
У главним улогама су два неприкосновена ривала на тркачкој стази – Беба (Раде Ћосић) и Немац (Миодраг Радоњић), који возе за исти ауто мото клуб СТАРТ. Беба је најталентованији, а Немац најбољи возач. Њихова опсесија тркама са легендарним југићима води их на пут ка освајању престижног првенства, са сном да закораче у свет ГТ3. Проблеми се ту не завршавају, њима се свиђа иста девојка, Ненси, ћерка главног аутомеханичара тима. На све то, баш ове године долази и скаут из ГТ3, који ће шампиона повести са собом у највећи шоу, који ауто трке могу да понуде. Гојко, власник клуба СТАРТ, има три проблема, спонзоре, који одустају, Бебу и Немца и црногорски тим, на челу са Црним, који ће урадити све да би његов возач победио и отишао у ГТ3. Овде нема победника, питање је само ко ће најмање изгубити.
Београдска премијера филма заказана је за 15. октобар 2024. године, док ће редовна биоскопска дистрибуција отпочети два дана касније, 17. октобра.
Трејлер филма: (1094) 15 June 2024 – YouTube
ФИЛМ „СВЕМУ ДОЂЕ КРАЈˮ
Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ је у сарадњи са продуцентском кућом WEST END PRODUCTION из Београда, током 2024. године реализовао пројекат играног филма под називом „Свему дође крајˮ.
Реч je о дугометражном играном филму, рађеном према сценарију књижевника Анте Томића, по мотивима романа Мирослава Крлеже „На рубу паметиˮ. У филму, редитељ Грлић истражује тамне стране транзиције и капитализма, борбу између моћних који управљају друштвом и обичних људи који се суочавају с неправдом, друштвене проблеме који су једнако релевантни и данас, као и у прошлости – ратна профитерства, девастиране фабрике и односе моћи. Филм приказује и љубавну причу која подсећа на важност емотивне повезаности и неуморну борбу за правду.
Редитељ: Рајко Грлић
Сценарио: Рајко Грлић, Анте Томић
Глумци: Живко Аночић, Јелена Ђокић, Борис Исаковић (у главним улогама), Јанко Поповић Воларић, Емир Хаџихафизбеговић, Ксенија Маринковић и други.
Продуцент: Иван Малоча
Продукција: Interfilm
Копродукција: бугарски студио RRF International, BiH студио Oktavijan, турски студио Saudade film, српски студио West End Production и црногорски студио ABHO.
Поред Културног центра Војводине „Милош Црњански“, филм је подржао и Филмски центар Србије, Филмски центар Црне горе и Хрватски аудиовизуелни центар.
Филм је примијерно приказан у Београду 10. октобра 2024, а потом 11. октобра и у Новом Саду, у организацији Културног центра Војводине „Милош Црњански“ у оквиру фестивала Балканофилмофилија „Париз–Берлин–Вашингтон–Нови Сад“, а у сарадњи са биоскопом Арена. На отварању је била присутна и ауторска и глумачка екипа филма, заједно са редитељем Рајком Грлићем.
Трејлер филма: https://www.youtube.com/watch?v=Kg-VYueTQ5s
ФИЛМ „ГРИГОРИЈЕ И ИГЊАТИЈЕ. ТРАГИЧНА СУДБИНА КЊИЖЕВНИКА ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋАˮ
Културни центар Војводине „Милош Црњански“ је у сарадњи са продуцентском кућом Scorpion Production крајем 2024. године успешно реализовао пројекат документарног филма под називом Григорије и Игњатије. Трагична судбина књижевника Григорија Божовића.
Филм на документаран начин приказује живот и рад једног од најзначајнијих српских књижевника пореклом са Косова и Метохије, који је имао важну улогу у политичком и културном животу у првој половини двадесетог века. Григорије Божовић је био један од најзначајнијих српских књижевника између два рата. Рођен је у Ибарском Колашину (Косово и Метохија), 1879. године, на дан мученика Игњатија Богоносца, а погубљен и страдао мученичком смрћу на исти дан 1945. године.
Образовање је стицао у Косовској Митровици, Дубоком Потоку, Призрену и Москви, а завршио је и чувену Московску духовну академију (1905), одбранивши кандидатску дисертацију „Сава Немањић – први архиепископ и просветитељ Србије“. Након тога био је професор у Призрену и Битољу, а бавио се и националним радом, политиком и новинарством. Између два рата објавио је четрнаест књига приповедака и путописа. Био је један од најбољих репортера „Политике“. На предлог Исидоре Секулић постао је председник српског ПЕН-клуба. Јунаци његове прозе потичу са свих српских простора, од Пелагоније до Далмације.
Обављао је и важне црквене дужности, након оставке митрополита рашко-призренског Нићифора, 1911. године. постаје члан Епархијског одбора и преузима вођење Епархије рашко-призренске. Краљ Александар именује га за члана Патријаршијског савета, уз сагласност Патријарха Варнаве, а 1. јуна 1934. године, изабран је за члана заменика Патријаршијског управног одбора. Био је један од челника Православног народног одбора, који је Свети архијерејски синод основао 1937. године са циљем борбе против Конкордата. Када је овај споразум одбачен, Божовић се повукао из јавног живота.
Обављао је и дужност председника Академије седам уметности, коју је 1933. године основао познати београдски књижар и издавач Геца Кон. Припада групи погубљених српских писаца на крају Другог светског рата, којима се не зна гробно место.
Филм је сниман на различитим локацијама и просторима – вили ,,Белило 69’’, Патријаршијском подруму, Еко Ресорту, Коњичком клубу ,,Петрас’’, Петроварадинској Тврђави и Свечаној сали Карловачке гимназије.
Филм ће премијерно бити приказан у фебруару 2025. године.
У филму су заступљени и интервјуи сa Матијом Бећковићем и проф. др Милетом Аћимовићем Ивков, затим са проф. др Борисом Стојковским и проф. др Александром Новаков.
Сценарио и режија: Дејан Чавић
Глумци: Југослав Крајнов (главна улога), Милош Мацура, Ненад Пећинар и Аљоша Ђидић
Продуцентска кућа: Scorpion Production у сарадњи са Агенцијом Каришик
ФИЛМ „ЖИВОТ И ДЕЛО РАДОМИРА РАШЕ РАДУЈКОВА“
Културни центар Војводине „Милош Црњански“ је у сарадњи са продуцентском кућом ART DIGITAL MEDIA Novi Sad, крајем 2024. године успешно реализовао пројекат документарног филма под називом „Живот и дело Радомира Раше Радујкова“.
Документарни филм о Радомиру Раши Радујкову (Нови Сад, 26. август 1913 — Нови Сад, 2. јул 1982), под режисерском палицом Уроша Павлова, доноси интимну и инспиративну причу о животу и делу овог изузетног уметника и визионара. Филм истражује Радујковљево стваралаштво, његове доприносе култури и друштву, али и изазове с којима се суочавао у свом раду. Његов труд и залагање као правника, инжењера шумарства, касније посланика у покрајинској скупштини, градоначелника Новог Сада и директора „Дневника“ дали су немерљив допринос развоју читаве Војводине, а Нови Сад подигли на ниво озбиљног града, где се резултати Рашиног рада и данас осете.
Филм кроз три целине прати живот Радомира Раше Радујкова из угла његове породице, пријатеља и колега који представљају Рашу на један живописан и биографски начин. Прати и послератне године, његов долазак у Нови Сад и успон, о чему говоре његове колеге, историчари и ентузијасти који су знали нешто више о годинама када је деловао у граду. На филму је, у трећем делу, заступљена и архивска грађа која даје завршну реч у погледу опуса живота и дела Радомира Раше Радујкова и преко саговорника пружа слику о његовој личности и утицају који је имао за развој Новог Сада и Војводине.
Сценарио потписују Маријана Љумовић и Мирко Димић, који су се ослањали на пажљиво истраживање и разговоре са људима који су познавали Радујкова, како би на аутентичан начин оживели његову причу. Визуелни идентитет филма обогаћен је радом директора фотографије Стефана — Димитрија Димића, чија камера доноси емотивне пејзаже и детаље који оживљавају причу.
Продуцент Зоран Ивезић пажљиво је координисао све аспекте продукције, обезбеђујући да филм задржи висок уметнички и технички стандард. Ово остварење није само омаж Радомиру Раши Радујкову, већ и универзална прича о снази уметности, истрајности и инспирацији.
Филм позива публику на размишљање о улози уметника у друштву и важности неговања културног наслеђа.
Сценарио: Маријана Љумовић и Мирко Димић
Режија: Урош Павлов
Продуцент: Зоран Ивезић
Продуцентска кућа: ART DIGITAL MEDIA Novi Sad
