Промоција књижевног стваралаштва Владана Матијевића, у оквиру програма „Уметник у фокусуˮ

У Културном центру Војводине „Милош Црњанскиˮ, 22. новембра, са почетком у 18 часова, биће промовисано књижевно стваралаштво Владана Матијевића, а у оквиру програма „Уметник у фокусуˮ.

Између осталих дела о којима ће бити речи, акценат ћемо ставити на представљање његова два романа „Ван контролеˮ и „Слобода говораˮ, објављена у издању „Лагунеˮ.

О литерарном остварењу Владана Матијевића говориће Тамара Крстић, књижевна критичарка.

Уреднице програма: др Валентина Чизмар и Бранка Марковић

О АУТОРУ:

Владан Матијевић (Чачак, 16. новембар 1962) српски је књижевник.

Почео је са писањем поезије, његове песме штампане су у часописима већ почетком осамдесетих. Године 1991. објављује збирку песама „Не реметећи расулоˮ, која, по Матијевићу, представља преломни тренутак у његовом животу. Убрзо почиње да пише и прозу. Кратки роман „Ван контролеˮ је његово прво прозно дело.

До данас је објавио тринаест књига, већина је имала више издања. Романи су му превођени на француски, немачки, шпански, италијански, бугарски и македонски језик. Добитник је више значајних награда и признања у Србији, између осталих и Андрићеве награде за најбољу књигу прича 2000. године и Нинове награде критике за најбољи роман 2003. године.

О стваралаштву Владана Матијевића написано је више од стo критичких текстова, о њему су снимљена два документарна телевизијска филма аутора Јосипа Бабела (2004) и Олгице Ракић (2010). Писац и уредник Александар Гаталица снимио је 2016. за РТС получасовну емисију „Књижевни дијалог са Владаном Матијевићем.ˮ

„Уметничко стварање, писање посебно, није спортско такмичење које човека обавезује на све боље резултате. Да би се од њега живело мора се мислити на тираже и објављивати бар једном годишње. Ја то не могу. Живео сам за писање, али не и од њега, и не видим како би се то могло променити?! То је моја судбина.ˮ

Награде: прва награда на конкурсу „Милутин Ускоковићˮ за најбољу приповетку написану на српском језику; Андрићева награда за књигу прича „Прилично мртвиˮ; Нинова награда критике за роман „Писац издалекаˮ; Награда „Златни хит либерˮ и Награда „Златни бестселерˮ за исти роман; награде „Меша Селимовићˮ, „Борисав Станковићˮ и „Исидора Секулићˮ за роман „Врло мало светлостиˮ; награде „Кочићево пероˮ и „Кочићева књигаˮ за књигу есеја „Мемоари, амнезијеˮ; награде „Стеван Сремацˮ и „Данко Поповићˮ за књигу прича „Пристаништаˮ, као и Награда „Рамонда сербикаˮ за целокупно књижевно дело и значајан допринос књижевности и култури – Књижевне колоније „Сићевоˮ.

Живи у Чачку и ради у Галерији „Надежда Петровићˮ.

Роман „Вам контролеˮ. Прича о граду, алкохолу, насиљу, како је истакнуто на полеђини књиге, уједно је и први роман Матијевићев.

„Наслеђе панка није само музичко, вец́ се заправо може нац́и у запањујуц́ем мноштву културних медија, укључујуц́и и литературу. Управо је такав и овај роман кратких поглавља у коме се радња, страшна и смешна, одвија брзо, ланчано и уназад. Нигде се не помиње мајка Србија, ни порекло приче у деведесетим, али се непрестано осећа. То је изнутра тетовирано у свима нама. Политички некоректно, агресивно, брзо и гласно, чудесне пуноће и слојевите једноставности, у суштини је право панк-штиво. Јер свет постављен наглавачке то и заслужује.ˮ

(Петар Пеца Поповић, избор из критике)

 

„Матијевић нас води далеко у своју апсурдну и духовиту фантазију да би боље приказао стварност и разумео друштво без главе и репа. Аутор има бритак језик који излази из својих сопствених граница.ˮ

(Le Monde diplomatique)

„Прича је потпуно актуелна; она извире из културно-историјских прилика карактеристичних за деведесете (из ембарга, ратова и узалудних редова), али је као прљави талас дубоко зашла у 21. век.ˮ

(Весна Тријић)

 

Роман „Слобода говораˮ. Последње дело Матијевићево када је у питању овај жанр, а пружа нам причу о убиству новинара, изневереном пријатељству и неоствареним амбицијама.

„И формом и садржином нови роман добитника Нинове награде Владана Матијевића од самог почетка увлачи читаоца у атмосферу новинарског посла и његовог преплитања са политичким интересима до највиших структура власти. Прича о мистериозном нестанку новинара Чомског и његовом пријатељству од студентских дана са колегом Владимиром Ф. чита се као најузбудљивији трилер. Али иза тог заплета крије се опора слика ерозије свих вредности, издаје, погубних подела и судбине новинара и српског друштва уопште у три последње неславне деценије. У антологијском поглављу Пријатељи, у готово филмском ритму, језгровито и непоштедно изнесена је кратка историја нашег пропадања а да истовремено није нарушен романескни набој нити занемарен развој односа два главна лика, једног промашеног и једног усправног човека.

Писац ће на крају навести читаоца да се са неверицом запита: да ли стварност утиче на медијску сцену или заправо медији креирају стварност, да ли је могуће да догађаји који се описују у новинама тек по њиховом објављивању прелазе у реалност. А колико та реалност може бити фантастична открива се у завршници романа, у кафкијанској атмосфери демонског хотела Панорама на Маљену…ˮ

(Избор из критике)