Објављена збирка изабране и нове поезије Милице Бакрач: „Хранитељ птица”

У оквиру едиције Добитница књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкињаˮ, Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ је 2023. године објавио збирку изабране и нове поезије Милице Бакрач, лауреаткиње књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкињаˮ 2022. године (за књигу „Господе, није нам хладноˮ), коју наша институција од 2009. године додељује песникињама за најбољу збирку поезије на српском језику, објављену између две манифестације „Милици у походеˮ.

Избор поезије Милице Бакрач и поговор за ово издање урадио је Зоран Ђерић.

Из поговора Зорана Ђерића

„Овај избор сачињен је од седам нових песама и песама које су претходно објављене у књигама: ‘Азбучник’, ‘Књига староставна’, ‘Јав из Горе Црне’, ‘Жена’ и ‘Господе, није нам хладно’. Предочен је песнички опус из последњих 15 година. Новим песмама су наговештена даља трагања, али не толико за формом (јер она је већ коришћена), колико за новим темама (идејама, мотивима, предметима).

Песма која отвара књигу (и именује цео избор), ‘Хранитељ птица’, има у поднаслову: ‘уместо посвете’. Тринаест строфа, свака започиње словом из наслова – будућег акростиха: Хранитељ птица.

Хранитељ птица (са много алузија на Анђела хранитеља или Анђела чувара; са једним насловним подударањем: истоимена телевизијска серија, у продукцији ‘Загреб филма’, 1970. године, по сценарију и у режији Анте Заниновића), ипак је ‘само један’, како већ у првој строфи истоимене песме подвлачи песникиња. Његова улога није физичка, мануелна, мада је и он ‘некад хранио птице!’ него метафизичка, истовремено метафорична и метонимијска.ˮ

***

„’Господе, није нам хладно’, представља аутентично песничко сведочанство, јединствено и снажно, чак потресно, којим се издвојила из обимне прошлогодишње песничке продукције и препоручила за награду која носи име велике српске родољубиве песникиње Милице Стојадиновић Српкиње.

Милица Бакрач овим песничким избором потврђује да је на трагу своје познате претходнице, како по свом родољубивом, тако и по свом лирском потенцијалу. Њена поезија заснована је на уверењу да ‘Бог је љубав’ (I Јов. 4, 16). ‘Свето Писмо’ не тврди да Бог има љубави нити каже да је љубав извесни квалитет или својство Божије. Уверава нас да оно што јесте Бог ‘јесте’ љубав; да Бог ‘јесте’ (постоји) као љубав и да начин на који Бог јесте представља љубав (Јанарас). И наша песникиња је свесна да живот није просто преживљавање, нити пасивна чињеница одржавања у постојању, него динамичко остваривање љубави, нераскидива заједница љубави. Нико не постоји само за себе, него постоји нудећи себе заједници љубави са осталим. Живот је ‘узајамно прожимање’ живота, што значи: живот једног Лица постаје живот онога другога; њихово Постојање се црпи из остваривања живота као заједнице, из живота који се поистовећује са самоприношењем и са љубављу (Јанарас).ˮ

***

„…Уверени смо да је песништво Милице Бакрач ‘азбучник љубави, вере и наде’. Зато је треба читати са поверењем и поздравити дубоким наклоном.ˮ

О ПЕСНИКИЊИ

Милица Бакрач, дјевојачко презиме Ненезић, рођена је 6. марта 1977. године у Никшићу. Дипломирала је на Филозофском факултету у Никшићу на Одсјеку за српски језик и књижевност.

Објавила је више од десет збирки поезије. Приредила је избор из поезије Петра Другог Петровића Његоша „Благо томе ко довијек живиˮ, избор из поезије Матије Бећковића „Имао се рашта и родитиˮ и избор из поезије Десанке Максимовић „Верујемˮ – Витез, Београд, 2016.

Заступљена је у више антологија поезије за одрасле и дјецу на српском говорном подручју.

За поезију је вишеструко награђивана, а добитница је и награде ,,Златна значка и плакета” Културно-просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе, као и награде града Суботице за изузетан допринос српској култури.

Ради као уредник програма у ЈУ „Захумље” у Никшићу.