Отварање изложбе „Еrased Spaces“, Данијеле Димковић
Изложба „Еrased Spaces“ биће отворена у Културном центру Војводине „Милош Црњански“ у петак, 2. октобра 2026, са почетком у 18 часова.
Заинтересовани ће моћи да посете изложбу сваког радног дана, од 8 до 15 часова, у наредне две недеље, до 16. октобра.
О ИЗЛОЖБИ:
Логор је био тих. Друге изгладнеле сабласти тумарале су као и ми… Напољу и даље дубока тишина…
Primo Levi
Архитектура холокауста као белег у савременом урбаном простору, често је у рушевинама, запуштена, насељена бескућницима, и као таква чува сећање на болно искуство холокауста. Ишчекујујући да постане простор сећања, објекат културне меморије која указује на насиље које се догодило и трауму човечанства. Велики је број посредника холокауста, као одређена врста белега, реконструисаног сећања, али и тишине, празнине, одсутног, обрисаног, заборављеног, потиснутог.
Након великих ратних страдања у XX веку, меморијали постају важна места националног сећања. Архитектонски, меморијални простори стварају систем алузија, кодирања реалних простора и нових налаза који су саставни део реализације и презентације архитектуре сећања, коју посматрамо кроз један однос филозофског појма деконструкције и његове практичне примене у тумачењу концепта архитектонског стваралаштва.
Поставља се питање како се присећати ужаса? Како одржати живим сећање на нешто што бисмо најрадије заборавили? Може ли се архитектуром и визуелном уметношћу демонстрирати Холокауст? Деконструкција се не разуме само као формална метафора, већ као критички поступак којим се преиспитују уобичајени приступи у архитектонском обликовању. Деконструкција као филозофски појам у контексту архитектуре меморијала делује као место разградње уобичајеног и устаљеног мишљења о архитектури сећања.Примена деконструкције као вид визуелног опажања, омогућава декомпоновање архитектуре у циљу постизања једноставних обликовних решења простора; представити непредстављиво, рећи неизрециво…
Поставка Erased Spaces, функционише као просторни и концептуални експеримент унутар „брисаних простора”, где тишина напушта пасивну улогу одсуства звука и трансформише се у активну, феноменолошку и архитектонску форму која артикулише потиснуту меморију.
О АУТОРУ:
Др Данијела Димковић је рођена је 1976. године у Београду. Дипломирала је на Факултету примењених уметности 2001. године, на Одсеку за Унутрашњу архитектуру, на коме уписује и
постдипломске студије. У периоду од 2002. до 2009. године запослена је као асистент
приправник на Одсеку за Унутрашњу архитектуру, ФПУ у Београду. Од 2009. године запослена је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу на Катедри за унутрашњу архитектуру. Од 2013. ангажована као предавач на Факултету примењених уметности у Београду, Одсек за дизајн ентеријера и намештаја. Од 2019. године ради на ФПУ Београд, а 2024. изабрана је у звање ванредног професора.
Докторску дисертацију „Фотографија као место преласка ефемерног у етернално (Простори сећања и памћења са краја XИX и почетка XX века у Краљевини Србији)“, одбранила је 2018. године на Универзитету уметности у Београду и стекла академски назив: доктор наука – уметност и медији.
Од 2013. године аутор и учесник је програма предавања и едукације, пратећих
студентских радионица у оквиру међународног Југословенског позоришног фестивала у
Ужицу. Учесник (један од аутора, предавач) је манифестације „Пре Салона“ у оквиру
Салона архитектуре, од 2014. године, пројекта сарадње, умрежавања и размене искустава
који се реализује кроз изложбу радова и презентације пројеката. У области дизајна ентеријера и намештаја, бави се обликовањем ентеријера различитих намена, како новоизграђених тако и реконструкција и адаптација, затим дизајном и пројектовањем намештаја и мобилијара.
Аутор је и учесник више самосталних и групних изложби, као и учесник на научним и стручним скуповима из области уметности и културе.
