ИЗДАЊА КЦВМЦ НА 69. БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА

Културни центар Војводине „Милош Црњански“ ће на 69. Међународном сајму књига у Београду представити своју богату издавачку продукцију. Књиге ће бити изложене не штанду Народне библиотеке Србије, у хали број 4.

Овогодишњи избор чиниће нека од најновијих издања, међу којима је

1. други том капиталног пројекта „Манифести српске авангарде 1902–1934”, који је приредио професор др Гојко Тешић.

У другом тому – „Манифести српске авангарде” (Књига друга, 1924–1929), на више од 450 страна обједињени су текстови који су настајали у периоду од 1924. до 1929. године. Овај период су обележили паралелни токови: авангардизам, модернизам традиције и преднадреализам, а извори текстова су најзначајнији авангардни часописи тог времена: од Путева – Сведочанстава до Четири стране и тако даље. Међу ауторима програмских текстова авангарде налазе се: Бошко Токин, Љубомир Мицић, Светислав Стефановић, Бранко Ве Пољански, Марко Ристић, Милош Црњански, Душан Матић, Мони де Були, Маријан Микац, Растко Петровић, Раде Драинац и многи други.

2. књига „Освајати тишину” – изабране и нове песме Јане Алексић коју је за едицију „Добитница књижевне награде ‘Милица Стојадиновић Српкиња’” приредила Владислава Гордић Петковић, објављена пред јубиларну, овогодишњу, 50. по реду манифестацију „Милици у походе”.

Књижевну награду „Милица Стојадиновић Српкиња” Културни центар Војводине „Милош Црњански” додељује песникињама у оквиру манифестације „Милици у походе” за најбољу књигу поезије објављену на српском језику у периоду између две манифестације.

Јана Алексић је прошле године једногласном одлуком награђена за збирку поезије „Показне вежбе”, у издању „Повеље”, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” из Краљева. Награда се, између осталог, састоји од права да у наредној календарској години Културни центар Војводине „Милош Црњански” објави или нову збирку поезије лауреаткиње или избор из њене раније објављене поезије.

3. књиге из едиције „Гласови”:

•  песничкa збиркa „Успон и пад Воје Деспотова” Зорана Ћирића.

„После неколико хиљада година, колико се, кумулативно гледано значајан део људског рода бави писањем на креативан, уметнички начин, за веровати је да више, надајмо се, и нема писца који би желео да буде као сви други. […] Али шта рећи за писца који у сред своје шесте по реду песничке – и тридесет и неке по реду објављене – књиге, такође кумулативно гледано, стиховно одвали: `ја нисам друкчији / као сви остали!?` Имајући у виду да је управо наведени аутор нико други до Зоран Ћирић, дата песничка објава носи текстуалну тежину знатнију од у њу нехајно уграђеног значењског парадокса.“

Владимир Копицл, из Поговора

• песничка збирка „Сапутник сабласне краве” Горана Ибрајтера

„Песничка збирка необичног наслова `Сапутник сабласне краве` већ у посвети (`Богињи Ији, сабласној крави, њеним и нашим лутањима`) открива свој значењски смисао, указујући и на чињеницу да је савремени песник вечити сапутник и медијум између традиције, митологије и савременог света. Подељена у четири циклуса (`На пут, на пут`, `Разговори о старости`, `У неком наредном животу` и `Успутне разгледнице`) збирка, између осталог, тематизује живот, пролазност, смрт, реинкарнацију, успостављајућидијалог са Јејтсом, Поом, али и савременим писцима – Фрањом Петриновићем и Зораном Ђерићем”.

Љиљана Никић.

• збирка песама „Јутарњи воз за Софију“ Бранко Ристић

„У збирци ‘Јутарњи воз за Софију’ Бранко Ристић је показао висок вектор песничке осетљивости као и велики свој културни капитал. Збирка је сабиралиште читавог једног низа изванредних песама. Те песме подједнако сугеришу и слуте колико и јасно исказују ствари. Својом уметничком оствареношћу оне откривају нечег од српског космо-психо-логоса, нечег од кода духовне особености овог нашег тла.“

 Драган Јовановић Данилов

• песничка збирка „Испод коже, костију, ткива“ Андреја Радуловића

„Друга песничка књига Андреја Радуловића кореспондира са претходном збирком ‘Штокхолмски синдром’ утолико што је лирске импулсе своје поезије прожео психолошким траумама, синдромима, дијагнозама, искушењима и егзистенцијалним понором из чега се субјект може потенцијално извући вером, љубављу и надом. Песме испуњене хришћанским осећањем јасне су, проживљене и клесане понављањем унутрашњих молитви. Оне су сведочанство успона душе лирског субјекта и досезања жуђеног смираја. С друге стране, химере земаљских љубави, неразмршених међуљудских односа и баласта свакодневице неретко опседају Радуловићеву песничку персону, која се неретко директно исповеда и приповеда своје суочавање са злом из којег или излази или остаје и даље са њим у борби.“

Јелена Ђ. Марићевић Балаћ

• збирка „Поезија и друге врлине“ Зорана Ђерића

„Зоран Ђерић је у српску књижевност ушао као песник интелектуалног набоја, промишљене форме и језика у ком се спаја класична дисциплина и савремена осетљивост. Од своје прве збирке песама ‘Талог’, преко провокативне ‘Сестре’, зрелих ‘Блато’, азбучних молитви ‘Аз бо виде’, затим поема као што су ‘Сенке М. Цр.’ и драмских експеримената, све до песама које је објављивао у последњим деценијама, Ђерић је остао доследан у уверењу да је поезија, чак и када је исповедна и интимна, увек чин промишљања. Његов стих је често рационалан, али не и хладан, како би се могло учинити; метафора му је блиска филозофском појму, а ритам подсећа на логичку конструкцију која истовремено вибрира емоцијом. У ранијим збиркама, попут ‘Чарнокa’, Ђерић је такође испитивао однос између језика и стварности, између митског и савременог, често кроз фигуру хроничара или сведока који говори у име човека суоченог са историјом и пролазношћу. Међутим у песмама из заоставштине тај тон се преображава. Уместо драматичног гласа који сведочи o човековој конфронтацији са светом, јавља се смиренији унутрашњи регистар. Песник који не објашњава, већ саопштава виђено.“

Зденка Валент Белић