Вече посвећено Радивоју Шајтинцу
Вече посвећено Радивоју Шајтинцу
Поводом нове збирке поезије „Непознавање природе“ Радивоја Шајтинца, Културни центар Војводине „Милош Црњански“ организује у оквиру програма „Фокус плус“ књижевно вече посвећено овом угледном књижевнику из Зрењанина. Програм ће бити одржан у уторак, 4. јуна 2019. године у Културном центру Војводине „Милош Црњаски“, Војводе Путника 2, са почетком у 19 часова.
Поред аутора, у програму учествују и теоретичарка књижевности и песникиња Ана Марија Грбић и књижевник Фрања Петриновић. Збирку „Непознавање природе“ објавио је крајем прошле године Завод за културу Војводине у оквиру издавачке делатности.
Улаз је слободан.
О Радивоју Шајтинцу
Рођен je 1949. године у Зрењанину, где завршава основну школу и гимназију. На Филолошком факултету у Београду студирао Општу књижевност са теоријом књижевности. Члан Српског књижевног друштва, Друштва књижевника Војводине и Српског ПЕН-а. Један од оснивача и две деценије главни и одговорни уредник часописа за књижевност и културу „Улазница“. Пише поезију, прозу, књижевну и ликовну критику, бави се и драматургијом и преводом с руског и енглеског језика.
Поезија, проза и есеји Радивоја Шајтинца превођени су на енглески, немачки, француски, шпански, мађарски, словеначки, македонски, румунски, пољски, фински, турски, словачки и грчки језик.
Роман „Жртве бидермајера“ објављен је у преводу на енглески као дело у едицији „Савремена српска књижевност за читаоце у свету“. Друго издање овог романа објавио је амерички издавач Blooming twigs Books, New York / Tulsa, 2015.
О збирци поезије „Непознавање природе“
„Оно што Шајтинац гради током целокупног стваралаштва па тако (и нарочито) и у књизи песама Непознавање природе, јесте кумулација спознаја, које својом емотивном природом не доводе до проповедничких или, злу не требало, дидактичних песничких порука. Изузетна осетљивост на садржаје света, Шајтинца је и овога пута довела до необичног и успешног споја велике спознаје среће, несреће и сумње, у коначност тих категорија. Ипак, привидна самоувереност и сувереност Шајтинчевог лирског субјекта, осигурала је његово аутентично и врсно, неутемељено и релативизовано, место у свету из ког проговара, не без извесног иронијског отклона према сопственој судбини.“
– Ана Марија Грбић, песникиња и теоретичарка књижевности
