Добитници Годишњих награда Културног центра Војводине „Милош Црњански“ за 2023. годину

Културни центар Војводине „Милош Црњански“ и ове године додељује Годишње награде из културе у четири категорије. Управни одбор Културног центра Војводине „Милош Црњански“ је на седници одржаној 8. децембра 2023. године верификовао предлоге одлука о овогодишњим лауреатима по предлогу Жирија за разматрање пристиглих предлога.

Свечана додела Годишњих награда биће уприличена у среду, 13. децембра у 18 часова у Свечаном холу Покрајинске владе (Булевар Михајла Пупина 16, Нови Сад).

Овогодишњи лауреати су:

Искре културе – додељује се за савремено стваралаштво младом аутору до 35 година

Мина Петрић, драмска списатељица

Мина Петрић делује на више различитих поља, као позоришна драматуршкиња, драмска списатељица и сценаристкиња, али и као теоретичарка уметности, те позоришна и филмска критичарка. Она из године у годину потврђује не само изузетан таленат, него и посвећеност и марљивост, који су је одликовали и на Академије уметности у Новом Саду, где је као најбољи студент драмског департмана добила Награду „Мали принц”. Већ од првих професионалних корака њен ангажман карактеришу промишљеност и иновативност, те је, рецимо, као драматург представе „Код вечите славине”, на импресиван начин савладавајући лирски лавиринт Момчила Настасијевића, његову поетику симболизма и матерње мелодије, смисленим посезањем за његовом поезијом, успела да публици приближи унутрашње стање ликова заточених у беспућу. То је, уосталом, препознао и жири 66. Стеријиног позорја, доделивши јој 2022. најзначајније признање у свету домаћег театра, баш као што је то урадио и овогодишњи позоријански жири, вреднујући драматизацију представе „Што на поду спаваш”, што ју је увело у веома узак круг театарских посленика који могу да се похвале са две узастопне Стеријине награде. Највиша еснафска признања, уз чињеницу да се драма „Незаборавак, поточница, змијске очи” Мине Петрић лане нашла у најужем избору за Стеријину награду за драмски текст, а да је ове године луткарска представа зрењанинског Народног позоришта „Тоша Јовановић” „Прадевојчица”, настала на темељима њене драматизације истоименог романа-метафоре Десанке Максимовић, освојила Гран при на 30. Међународном фестивалу позоришта за децу у Суботици. Све су то били аргументи за одлуку жирија да ова млада, свестрана списатељица буде награђена престижном наградом „Искре културе”, коју додељује Културни центар Војводине „Милош Црњански”.  

Медаља културе за мултикултуралност и интеркултуралност

Проф. др Михал Харпањ, компаратиста

Награду, Медаљу културе за мултикултуралност и интеркултуралност за 2023. годину, која се додељује појединцу у области очувања и развијања вишејезичности и културне баштине националних заједница које традиционално живе у АП Војводини и доприносе међусобном уважавању и упознавању различитих језика, култура у Војводини, добија професор др. Михал Харпањ, почасни доктор наука, значајна је и призната личност у области науке о књижевности, књижевне компаратистике, књижевне славистике и словакистике, теорије превођења и преводилачке праксе, чији приступ у свим областима карактерише методолошки интегритет, јасноћа мисли и чистоћа стила.

Као универзитетски професор предавао је на Филозофском факултету у Новом Саду, Филолошком факултету у Београду, затим у Сомбору и Банској Бистрици. У Новом Саду је дуго година био шеф Катедре за словакистику а звање почасног доктора наука стекао је на Универзитету “Матеја Бела” у Банској Бистрици.

Професионални пут проф. др Михала Харпања почео је са позиције српског књижевног критичара до афирмисаног књижевног теоретичара и критичара који се суверено креће у два сродна културна контекста – словачком и српском. У току целоживотног прегалаштва настао је незаменљиви факултетски уџбеник “Теорија књижевности”, који се и данас користи као обавезна литература на свим релевантним факултетима у Словачкој, затим читав низ књижевнотеоријских студија и чланака, књижевно-историјских прилога историје словачке књижевности, српске књижевности и словачке књижевности у Војводини, тумачења дела из светске, српске и словачке књижевности, али и бројни преводи истакнутих словачких прозних дела чинећи словачки уметнички и научни рад доступан српском читаоцу.

Објавио је на десетине књига од 1972. године до данас, укључујући и више антологија које је приредио, као и изборе више других аутора.

Добитник је бројних награда, а међу њима и: три пута је добио награду часописа “Новиживот”, награду “Обзор”, награду Друштва словачких писаца, Златну медаљу универзитета “Каменски”, награду “Павла Орсага Хвјездослава”, Одликовање министра културе Републике Словачке, Сребрну плакету министра иностраних послова, награду “Ондреј Штефанко”, као и медаљу Светог Грозда.

Медаља културе за очување културног наслеђа

Др  Сава Дамјанов, књижевни историчар и писац

 Научна истраживања др Саве Дамјанова усмерена су ка фантастичној књижевности, језичко–експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму , као и ка компаративистици. Приређивао је за штампу текстове српских писаца 18, 19. и 20. века. Радио је као редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду, на Одсеку за српску књижевност; предавао је српску књижевност 19. века. Године  2022. изабран је за професора емеритуса. Био је предавач или ментор на  једанаест домаћих и страних универзитета.

Уређивао је више часописа  и библиотека ( Библиотеку српске фантастике, Новосадски манускрипт). Био je у уредништву библиотеке  Десет векова српске књижевности Издавачког центра Матице српске. Оснивач је међународног књижевног фестивала  Прозафест у Новом Саду и награде Милован Видаковић  Био је председник или члан управног одбора Матице српске, Стеријиног позорја, Градске библиотеке у Новом саду, Балканског књижевног гласника. Био је један од оснивача и председник Друштва новосадских књижевника. Изашла  су му изабрана дела у издању Службеног гласника  2011- 2012. године и од 2018. године у новосадској Агори излази му изабрана проза у пет књига. Његови текстови су превођени на тринаест језика. Заступљен је у антологијама савремене српске прозе. Држао је предавања на универзитетима у Немачкој, Италији, Пољској Бугарској, Мађарској, Словенији, Хрватској, Црној Гори, Украјини. Добитник је многих награда за књижевну историографију и прозу. Својим делом снажно је утицао на истраживање, преиспитивање и презентацију српског књижевног наслеђа, као и на савремене књижевне токове.

Медаља културе за животно дело тј. за укупно стваралаштво/рад

Проф. др Драган Станић (Иван Негришорац), песник, књижевни критичар, драматург, универзитетски професор и председник Матице српске

Узевши у обзир целокупно стваралаштво, награде које је примио за многа дела која је објавио, такође, његову вишестраност у домену разних културних дисциплина и заступљеност на територији земаља на чије језике су преводили његова дела, жири се, једногласно, изјаснио да се дело Ивана  Негришорца овенча овом вредном наградом, Медаљом културе за животно дело, тј. за укупно сваралаштво и рад.

Иван Негришорац рођен је 1956. године у Трстенику. Живи у Новом Саду. Био је

редовни професор Теорије књижевности  и Креативног писања поезије на Филозофском

факултету у Новом Саду. Био је секретар Матице српске (1995 – 2004), главни и

одговорни уредник Летописа Матице српске (2005 – 2012), а сада је председник

Уређивачког одбора Српске енциклопедије (од 2008. године) и председник Матице

српске (од 2012. године). Објавио је више прозних, песничких и есејистичких  књига и

добио велики број награда.