ОДЛОЖЕНА седма трибина у оквиру циклуса „Дневник о Црњанскомˮ са проф. др Гојком Тешићем
У Културном центру Војводине „Милош Црњански” у четвртак, 23. марта 2023. у 18 часова биће одржана седма трибина из циклуса „Дневник о Црњанском”. Реч је о првој трибини у 2023. години из програма које ће културни центар посветити нашем великом писцу, а акценат ће у оквиру прве трибине бити на теми „Црњански и авангардаˮ. Учествују професор др Гојко Тешић и др Настасја Писарев, уредница и модераторка програма.
Серија трибина „Дневник о Црњанскомˮ се студиозно бави делом и животом овог великана књижевности кроз предавања и разговоре, а гости су најбољи познаваоци књижевног стваралаштва Црњанског, од професора, теоретичара и критичара до писаца-савременика.
Добро дошли!
Модераторка програма: др Настасја Писарев
Руководилац пројекта: др Валентина Чизмар
О АУТОРУ:
Гојко Тешић је наш познати историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар, културолог, уредник и дугогодишњи универзитетски професор.
Један је од највећих стручњака авангарде српске (и југословенске) књижевне историје и изузетно заслужан за очување и реинтерпретацију дела и живота писаца попут Милоша Црњанског, Станислава Винавера, Рада Драинца, Станислава Кракова, Тодора Манојловића и многих других.
Бави се књижевноисторијским, књижевнокритичким и уредничким радом од 1972. године, објављујући у разним листовима и часописима, а носилац је различитих пројеката, приређивач посебних едиција, антологија и хрестоматија, тематских зборника (међу којима су „Авангарда: теорија и историја појмаˮ 1 и 2, „Поетика: теорија и историја појма, Авангарда и традиција: [анкета Књижевнe речи 1980–1982], „Књижевно дело Станислава Винавера: теорија, есеј, критика и полемике, поезија, версификација, проза, језик и стил, преводилаштво, компаративне теме, разно: зборник итд.ˮ, приредио дела Милоша Црњанског, Коче Поповића, Изабрана дела Драгише Васића, Станислава Кракова и других.
Уређивао је „Књижевне речиˮ од 1977. до 1980, у редакцији Јовице Аћина, а од 1980. је главни и одговорни уредник (са изразито полемичком/критичком и међународном оријентацијом). Кратко време био је у редакцији часописа „Књижевностˮ (1986-1987), потом и уредник Библиотеке „Албатросˮ (ИП „Филип Вишњићˮ 1993–94).
У Народној књизи је од 1955. до 2005. године покренуо и уређивао књижевно-теоријске и књижевно-историјске библиотеке „Појмовникˮ (објављено преко 50 наслова – проглашена за најбоље уређивану бибилотеку на Другом миленијумском сајму књига 2002, потом за издавачки подухват године на Салону књиге у Новом Саду, 2003. године), „Контекстˮ, „Нови контекстˮ, „Словенска књижевна мисаоˮ, „Основаˮ, „Модерна традицијаˮ, затим белетристичке библиотеке „Крај векаˮ, „Алфаˮ, „Случајˮ, „Трезорˮ, „Библосфераˮ, „Напукло огледалоˮ, итд.
У Издавачкој кући „Откровењеˮ покренуо је библиотеке „Текстˮ, „Авангардаˮ и „постојбинаˮ, а код Чигоја штампе „Складиштеˮ и „Резˮ. Велики број аутора које је објавио у наведеним библиотекама добио је најзначајнија књижевна признања.
На Филозофском факултету у Новом Саду, од 2005. до пензионисања, предавао је Српску књижевност 20. века.
Од децембра 2007. године уредник је у „Службеном гласникуˮ библиотеке „Књижевне науке, уметност и култураˮ (у оквиру којих је покренуо 20 колекција). Покренуо је и уредио два броја књижевне ревије „Итакаˮ (1995, 1997), потом ревију „Авангардаˮ (1997, 2000, 2003) и „Алманах Винаверˮ (1997), књижевну ревију „Алфаˮ (2001) и запажену публикацију поводом стогодишњице смрти Мирослава Крлеже „Печат о Крлежи Данасˮ (1993).
Добитник је бројних награда за свој теоријско-књижевни рад, међу којима су и Октобарска награда града Београда, Бранкова награда Матице српске, Награда СИЗ-а културе Војводине, за књигу „Антологија српске авангардне приповеткеˮ, Вукова награда, за изузетан допринос развоју културе у Србији и друге.
Књижевни критичар професор Радован Вучковић сведочи о Тешићу као најсвестранијем проучаваоцу феномена авангарде у спрској научној критици. Његова књига „Српска књижевна авангардаˮ синтетише сва Тешићева претходна остварења, тј. његов поглед на епоху авангарде у српској књижевности прве половине 20. века, укључујући и дела Милоша Црњанског.