Промоција путописне књиге и изложба „Африка” Растка Петровића

/in , , , /by

Поводом 125 година од рођења књижевника Растка Петровића, Културни центар Војводине „Милош Црњански” организује промоцију путописне књиге „Африка” (Службени гласник, 2022) Растка Петровића и изложбу његових фотографија у оквиру програма „У фокусу” у четвртак, 20. априла 2023. године, са почетком у 18 часова.

Учествују:

  • Гордана Милосављевић Стојановић, уредница књиге;
  • проф. др Миланка Тодић, историчарка уметности;
  • др Милош Јоцић, доцент.

Уредница и модераторка програма: Гордана Нонин

 

О КЊИЗИ

Више од деведесет година је прошло од првог издања „Африке” Растка Петровића коју је објавила Издавачка кућа „Геца Кон” 1930. године. За ову годину, када се обележава 125 година од рођења нашег чувеног књижевника, „Службени гласникˮ је приредио изузетно издање ове књиге која први пут садржи Расткове фотографије, цртеже и аквареле, пронађене у два албума у уметниковој заоставштини.

Пред читаоцима је дело изузетне сликарско-поетске уметничке вредности, које синтетизује различите аспекте стваралаштва Растка Петровића, а премијерно је представљено у марту месецу ове године у оквиру великог обележавања 150. годишњице од рођења Надежде Петровић у атријуму Народног музеја Србије. Књига садржи 195 илустрација, од којих су 92 оригиналне Расткове фотографије и 68 његових акварела, пастела и цртежа из Африке. Овај јединствен ликовно-књижевни путопис први пут обједињује уметнички опус Растка Петровића настао током његовог путовања у ову земљу 1928–1929. године и савременом читаоцу, поред оригиналног текста из 1930. године, нуди тумачење историјског оквира, књижевног и ликовног стваралаштва и заоставштине једног од наших најзначајнијих авангардних стваралаца.

Подсетимо се, тада, с почетка ’30. година прошлог века, новине су догађај објављивања „Африкеˮ насловљавали „Први Београђанин у срцу Африке”, а доктор филозофије и професор универзитета Душан Недељковић је о тој књизи написао: „Све је у њој најтананији сликарски опис, све врло богати сликарски штимунг. Читајући ову књигу, ми у ствари прелиставамо врло обилат албум акварела, пастела и цртежа из тропске Африке, њених прашума и савана. Бар да нам је издавач дао неке од тих многобројних фотографија, цртежа и акварела. Овако, кад год је писац ‘сликао’, ‘цртао̕, ‘фотографисао’, а то су увек биле најважније ствари у овоме чисто сликарском путопису, за читаоца је то било изгубљено”.

И шта се десило деценијама касније? Сада, за читаоце ништа није изгубљено! Захваљујући Милошу Коларжу, унуку Милице Мишковић, једној од сестара Растка Петровића, којој су након пишчеве изненадне смрти у Вашингтону 1949. године послате његове личне ствари, јавност данас има свеобухватну Расткову „Африкуˮ пред собом.

По речима уреднице издања, Гордане Милосављевић Стојановић, која је ову књигу и приредила, Милош Коларж је, уз помоћ своје кћерке Светлане, објединио фотографије из путописа свог деда-ујака, које су се налазиле у наслеђеним албумима. Успео је да сакупи и копије већине Расткових афричких цртежа из Музеја савремене уметности и Народног музеја и понуди издавачу оригиналан ликовно-путописни рукопис „Африкеˮ, најсличнији оном који је писац вероватно желео.

А писац је то свакако желео јер је Растко Петровић, пишући о земљи коју је током путовања сликао и фотографисао, настојао да, комбинујући различите уметничке медије (цртеж, фотографију и реч, који се допуњују и преплићу) дочара својим читаоцима свет Африке, до тада непознат и мистичан.

 

О ПИСЦУ

Растко Петровић је рођен 1898. у породици која је имала још једног уметника – његову сестру Надежду, чувену сликарку. Поред књижевног дела по коме је познат, у два наврата је службовао као дипломата Краљевине Југославије.

Као седамнаестогодишњак, заједно са породицом прелази Албанију. После повлачења са војском преко Албаније, одлази у Париз где студира права, књижевност и историју уметности. У Паризу се упознаје са авангардним уметничким и књижевним круговима, међу њима и са будућим надреалистима. Под њиховим утицајем, 1921. пише роман „Бурлеска господина Перуна бога громаˮ, о животу старословенских божанстава. У роману разбија до тада устаљено јединство времена, простора и радње.

По завршетку студија права, враћа се у Београд, где 1922. објављује књигу „Откровењеˮ. У овој књизи напушта сва обележја старог стиха. Разграђује језичку структуру да би допрео до изванпојмовних садржаја. Под снажним утицајем психоанализе, прелази на бављење подсвесним и метафизичким. Књигом „Откровењеˮ дефинише нову стилску одредницу – православни експресионизам. Две године касније постаје један од уредника надреалистичког часописа „Сведочанстваˮ, у коме објављује есеје и критике, а у последњој свесци и оригиналан цртеж Пабла Пикаса, који му је сликар послао из Париза.

Дипломатијом почиње да се бави 1926. када га Влада Краљевине Југославије шаље у римско посланство. Почетак дипломатске службе га не омета у књижевном раду. Почиње да се интересује за егзотичне пределе и народе. Одлази на путовање у Африку, где бележи велики број фотографија и цртежа. Објављује путописе „Африкаˮ 1930. и „Људи говореˮ 1931. године.

Прелази у дипломатску службу југословенског посланства у Сједињеним Америчким Државама 1935. године, прво на место вицеконзула у Чикагу, а потом на место првог секретара амбасаде. У Америци остаје све до слома Краљевине 1945. године, где и умире 1949, не доживевши објављивање свог најобимнијег дела, романа „Дан шестиˮ. Први модерни роман о повлачењу преко Албаније, „Дан шестиˮ објављен је тек 1960. године.