Добитници Годишњих награда Културног центра Војводине „Милош Црњански“ за 2019. годину

Културни центар Војводине „Милош Црњански“ и ове године додељује Годишње награде из културе у четири категорије. Управни одбор Културног центра Војводине „Милош Црњански“ је на седници одржаној 5. децембра 2019. године  верификовао предлоге одлука о овогодишњим лауреатима по предлогу Комисија за разматрање пристиглих предлога.

Лауреатима ће награде бити уручене у четвртак, 12. децембра 2019. године  у 18 часова у Холу Покрајинске владе на свечаности коју организује Културни центар Војводине „Милош Црњански“.

 

Овогодишњи лауреати су:

Искре културе – додељује се за савремено стваралаштво младом аутору до 35 година

Дуња Црњански

 

Дуња Црњански је рођена у Новом Саду 1991. године. Завршила је мастер студије клавира у Новом Саду и специјалистичке студије камерне музике у Београду.

Дуња Црњански једна је од ретких младих уметница која је активна у више уметничких области: у савременој класичној али и експерименталној музици, савремениом плесу и перформансу.

Број њених музичких наступа на сценама Новог Сада али и региона, укључујући неколико европских и светских градова,  до данас је већ троцифрен. Сарађује са целокупном музичком сценом у Новом Саду и Београду и са већим бројем водећих европских састава, музичара и композитора.

Суоснивачица је и извођачица у ансамблу „Рестрикције“ који негује слободно импровизовану, експерименталну, нојз и савремену музику, те посебно извођење графичких партитура јединствених светских и домаћих композитора. Надаље, суоснивачица је и актерка уметничког колектива „Петар Драпшин“ који окупља ствараоце из различитих уметничких сфера интересовања и који настоји да критички осветли уобичајене механизме стваралаштва. Такође, Дуња Црњански активно делује у оквиру платформе за савремену уметност и културу „Практикабл“, која промовише савремену уметност и културу, интердисциплинарну сарадњу и умрежавање.

Дуња Црњански се у уметничким пројектима поред извођења бави и концептуалним промишљањем и организационим активностима. Њено активно учешће је видљиво на следећим пројектима: овогодишњи перформанс „Дело у ходу“ изведен је у три града до сада, серија перформанса под називом „Одузимање времена“ траје од 2017. године, перформанс инсталација „Chaos Body“, фестивал савременог плеса и перформанса „Покретница“, радионица слободне импровизације „Звук без зида“, site specific радионица која се бави звуком у друштвеном концепту „Слушање града“.

Како у овим областима савремене уметности редовно финансирање није институционализовано може се само наслутити колико пожртвовања је потребно и колико рада и времена се утроши на овакве ангажмане.

Поред свега, Дуња Црњански бави се педагошким и инклузивним радом. Шест година била је наставница клавира у музичкој школи „Исидор Бајић“ а од 2011. чланица је организације „Пер.Арт“ која делује кроз савремени плес, где у оквиру програма Уметност и инклузија који окупља уметнике са и без инвалидитета учествује у различитим пројектима, радионицама и представама на међународној и домаћој сцени.

 

Медаља културе за мултикултуралност и интеркултуралност

Агота Виткаи Кучера

 

Доктор и доктор уметности, Агота Виткаи Кучера, редовна професорка Академије уметности Универзитета у Новом Саду, титулу доктора наука стиче 2013. године на Интердисциплинарним и мултидисциплинарним студијама и истраживањима у оквиру Универзитета у Новом Саду, а титулу доктора драмских и аудиовизуелних уметности стиче 2018. на Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Бави се педагошким, научно истраживачким и уметничким радом, а у свим областима њен рад је у знаку афирмације и подстицања мултикултуралности и интеркултуралне комуникације. Агота Виткаи Кучера се дуго година у назад бави и концертним певањем у земљи и иностранству. Њен богат репертоар увек је у знаку мултикултуралног приступа и обухвата музику различитих жанрова.

Добитница је неколико награда и признања. Са великим успехом наступа широм бивше Југославије и у иностранству. Активно излаже на Конгресима и Конференцијама, а њени радови се налазе у штампаним и електорнским издањима. Као стручњак гласовног образовања глумаца, музички сарадник, вокални педагог и корепетитор, радила је са професионалним глумцима преко 30 представа: у СНП-у, Позоришту младих, Новосадском позоришту, Народном позоришту Суботице, Сомбора…

Између осталог, чланица је Војвођанског мађарског високообразовног колегијума, Председништва новосадског мађарског културно-уметничко образовног центра, Брод театра, Мађарске Академије наука, Центра за позоришна истраживања Новог Сада, Европске Хорске Асоцијације, Међународног плесног одбора при УНЕСЦО-у.

До сада је објавила књиге Карактеристике гласа и методички приступи развоју гласа у функцији професионалних активности, 2013. у издању Завода за културу Војводине и Моћ гласа 2014. у издању Академије уметности.

 

Медаља културе за очување културног наслеђа

Даниела Королија Црквењаков

 

Др Даниела Королија Црквењаков, конзерватор – рестауратор, лауреат Медаље културе за очување културног наслеђа, у свом раду успешно сједињује све аспекте очувања културног наслеђа – истраживања уз примену природних наука, валоризацију, конзервацију, популаризацију и презентацију. За овакву мултидисциплинарсност на делу заслужни су њено образовање и велика енергија и ентузијазам, видљиви у свакој од ових области рада. У формалном образовању је спојила инжењерску диплому, потом диплому конзерватора – рестауратора, и на крају докторат из области мултидисциплинарних наука у програму „Историја и филозофија природних наука и технологије”. Поред тога непрекидно се усавршавала и кроз неформално образовање, истовремено делећи несебично стечено знање другима. Обраћа се и стручњацима и широкој публици – између осталог кроз ауторство четири конзерваторске публикације, бројне стручне текстове, организовање стручних и научних скупова и радионица, предавања Конзерваторски рaзговори. Велики искорак у правцу ширења знања о чувању културног наслеђа на млађе генерације конзерватора учинила је покретањем и вођењем мастер студија Конзервације и рестаурације на Академији уметности у Новом Саду. Искрени је и неуморни борац за боље место и унапређење конзерваторско – рестаураторске струке.

Паралелно са радом на заштити нашег културног наслеђа, посвећено је развијала међународну сарадњу, кроз коју је направљена мрежа партнера, а све у циљу промоције наслеђа и подизања компетентности и видљивости наших институција, пре свега Галерије Матице српске, где обавља и послове помоћника управника.

У 2019. години др Даниела Королија Црквењаков је остварила изузетне резултате. Завршен је дугогодишњи пројекат конзервације и рестаурације иконостаса из некадашње српске Саборне цркве у Будиму. Поводом завршетка рада на 75 икона, овог највишег српског иконостаса из 19. века, уприличена је изложба у Галерији Матице српске у Новом Саду и у Историјском музеју у Будимпешти, да би иконе нашле своје трајно одредиште на сталној поставци новотвореног црквеног музеја у Сентандреји. У септембру је одабрана да као једини српски конзерватор учествује на међународном тренинг курсу у Јапану, у организацији ICCROM-a, а искуства већ примењује у настави студентима конзервације на новосадској Академији. Ову годину крунише још један велики допринос: организација међународне конференције конзерватора „Чишћење. Етика, техника и естетика”, одржане у октобру 2019. на којој је учествовало 120 учесника из земље и региона, као и публиковање књиге са истом темом.

Допринос др Даниеле Королија Црквењаков заштити и презентацији културног наслеђа у Војводини је неупитан управо због његове разноврсности, огледа се у свеобухватном приступу и постигнутим резултататима у области мултидисциплинарних истраживања, конзервације, рестаурације, популаризације, међународне сарадње, са посебним акцентом на педагошки рад, јер на темељима свог великог знања и богатог искуства ствара генерације стручњака које ће у будућности бринути о заштити и презентацији културног наслеђа Војводине и на читавом српском културном простору.

 

Медаља културе за животно дело тј. за укупно стваралаштво/рад

Јован Дунђин

Јован Дунђин је најстарији живи српски песник – рођен 1926. у Футогу. Ушао је у 93. годину живота. Живи и пише у Новом Саду. До сада је објавио око 30 песничких књига и два избора. Изузетан опус. Све његове књиге могле би се читати као циклуси, готово као концентрични кругови, који се отварају са филозофским или онтолошким значењима, односно поетички увиру и извиру један из другога. Свака његова књига је својеврсно песничко понирање у себе, односно извирање из себе.

Теоретичари поеме могли би да се позабаве једним жанровским кругом: како Дунђин користи традиционални жанр дуге песме, односно како се поиграва са модерним обрасцима поеме, па као резултат настаје нешто што је постмодерни мутант жанра: од спева, епа, дакле нечега што је одлика епског певања, контаминацијом елемената лирског певања, настао је специфичан лирско-епски хермафродит, који је одлика нашег времена.

Могли бисмо, даље, пратити кретање од посебног ка општем, од собе према отвореном простору, од личке на космичкој самоћи. Усамљеност се из песме преноси у свет, и обрнуто, из стварности враћа у стихове. Преовладавају аутопоетичка места, чак и када се алудира на стварне догађаје, а тога је поприлично, Дунђин се не упушта у коментар, нити пада у журнализам, нити паметује над збивањима око себе, све се уопштава, подиже на један мање прозиран ниво, апстрахује на начин који је примерен лирској хроници, примерен поезији и њеним метафорама.

Искуство песника, обогаћено животним искуством, скривено је у песми, за поколење с изванредним слухом. To је знана, честа, жеља песника, пророка, који су врло често били испред свог времена, па их савременици нису адекватно примећивали, читали и разумевали, па ни вредновали.

Јован Дунђин је песник који завређује респект, а својим дугогодишњим песничким трајањем и високим дометима његове поезије завређује и адекватно вредновање и награду за животно дело.