Уметник у фокусу – Драгољуб Павлов

Јубилеј – 60 година од како је Драгољуб Павлов (1940, Вилово) објавио своје прве песме у новосадском часопису „Поља”, као и од прве самостане изложбе у Кафе клубу Трибине младих, биће обележено у четвртак, 3. септембра 2026. године у оквиру програма „Уметник у фокусу“ Културног центра Војводине „Милош Црњански“.

Мултимедијални програм ће бити одржан од 19 часова, у Културној станици „Свилара”, у оквиру циклуса програма под називом „Црњански у Свилари”. Како би се публици приказао читав спектар уметничког деловања Драгољуба Павлова, најстаријег члана Друштва новосадских књижевника, биће организована и промоција његове поезије, приказани кратки филмови, а биће отворена и изложба „Сећања на несећања”.

У програму ће, поред уметника, учествовати књижевник Владимир Копицл и ликовни критичар Лука Салапура. Модераторка и уредница програма је Гордана Нонин.

Ово је прилика да се јавности прикаже бар део уметности које је Павлов стварао, између осталог, са Бором Виторцем под именом „Деи лечи”. Десет оригинала фото-радова овог уметничког пара пре десет година је откупио Музеј модерне уметности у Њујорку те се они данас налазе у МоМА галерији.

Павлов је аутор пет збирки поезије: „Чечилија” (1973), „Вршидба и гозба”, „Окретаљка за танго” (2005), „Дунавска” (2010) и „Пут у Лилипут” (2022). Ове године издавачка кућа „Прометеј” је, поводом јубилеја, објавила реиздање прве збирке поезије Драгољуба Павлова.

За његове стихове Вујица Решин Туцић је написао да су меланхолични трагови у језику, да су његове песме „објава једног довршеног метафизичког света, чије сенке падају на све призоре и предмете свега онога што је наш живот“.

О сликарству и концептуалној уметности Драгољуба Павлова

„Тајанствене фигуре у међупростору светова, које истовремено настају и нестају, објављују се на сликама Драгољуба Павлова као призори преображаја лика у аморфно стање материје. То је сликарство прочишћења субјекта који губи своје ја, иза којег остају трагови једног исцрпљујућег менталног, контемплативног процеса на путу од праксе сликања до праксе рада са материјом. Када сликар напусти простор слике, нестални биљни пигмент, оксидацијом, продужава процес разарања лика. На концу, сликар се сусреће са својим делом као са однекуд познатим странцем. Гестови лирске апстракције Драгољуба Павлова настајали су спонтано, током неколико деценија, напоредо са метафизичким сенкама његовог песништва. Његове фигуре у настајању и при нестајању, ти загонетни лептири архетипа, крећу се између уласка у светлост и заласка у сенку, рађања и умирања, суочавајући нас са парадигмом митолошке пројекције постојања. Он је сањао слике и сликао живот. Између искона и иконе, старог злата и тамјана, у хуморном обасјању, са слика Драгољуба Павлова, путујући кроз време, пристижу посетиоци, они из преколумбовске цивилизације, али и они из приземља свакодневице. На његовим сликама ми видимо, у пуном сјају, трагове једног необичног судара људске егзистенције са материјом.“

Вујица Решин Туцић

„Пуне 53 године у овдашњој уметности није се знало за активности уметничког пара Деи лечи: уметничке акције, перформансе, фотографије, филмове… Виторац властиту и Павловљеву активност означава ‘онеобичавањем, које смо приређивали као прибежиште слободе, где смо гримасама и магијом уметности исказали своје право на другост и сачували се да не ишчезнемо у себи’. Вујица Решин Туцић је њихове перформансе назвао иницијалним.“

Сава Степанов