Drugo predavanje u okviru serijala predavanja prof. dr Vladislave Gordić Petković
PREDSTAVLJANJE ŽENSKOG ISKUSTVA U ANGLOFONOJ KNJIŽEVNOSTI: OD ALISON DO ALIS
Prof. dr Vladislava Gordić Petković održaće drugo predavanje u okviru serijala predavanja na temu „Uporedna istorija anglofone ženske književnosti”, u ponedeljak, 8. decembra u 17.30 časova, u prostorijama Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” (Vojvode Putnika 2). U drugom predavanju na temu „Predstavljanje ženskog iskustva u anglofonoj književnosti: od Alison do Alis” prof. dr Vladislava Gordić Petković analiziraće ženske likove od Čoserove Alison do devojaka i žena Alis Manro, koji su ukorenjeni u stvarnost omeđenu kodeksima vrednosti, običaja i verovanja: ali iza tog ušančenog sveta pomalja se nov način života, alternativni sistem vrednosti traži pravo da bude uvažen. U programu učestvuje i glumica Sonja Damjanović, prvakinja Drame u Srpskom narodnom pozorištu, koja će čitati izabrane odlomke proznih dela autorki.
„U ‘Kenterberijskim pričama’ Džefrija Čosera jedna od samo dve učesnice hodočašća na grob Tomasa Beketa, Alison (predstavljena kao Žena iz Bata) ocrtana je kao živopisna, putena, željna iskustva i avantura, ponajviše u svom Prologu kad govori o svojih pet brakova i načinima da u braku ostvari premoć. Po shvatanjima Čoserovog doba, topos ženske prevlasti bio je izvor podsmeha ili sumnji u svetogrđe: balansirajući u ‘Kenterberijskim pričama’ na opasnom području blasfemije, pisac ipak rešava da žensku dominaciju predstavi kao element humora. Alisonine taktike kojima pobeđuje muškarčevu volju pre braka i tokom bračnog života, lukavost kojom muževe tera na potpunu poslušnost i borba da ostvari prevlast predstavljaju je više kao komičnu nego kao revolucionarnu žensku figuru. Prva reč njenog prologa u ‘Kenterberijskim pričama’ je ‘iskustvo’, i ona je dominantno određuje: za razliku od druge Čoserove junakinje, igumanije Eglentine, ali i svake druge žene njenog vremena, Alison sebe usmerava prema učenju iz iskustva i time se uspostavlja kao inherentno moderan lik. Druga dominantna crta Alison je već pomenuta premoć odnosno ‘(pre)vlast’ (engl. mastery ili sovereignity): njeno bračno iskustvo i jeste zasnovano na ženskoj dominaciji, a stav koji zastupa o ženskoj prevlasti suptilna je subverzija crkvenih zakona i svetovnih običaja: ona tumači tekst Svetog pisma tako da dokaže da se u njemu dozvoljava iskustvo kakvim ga ona vidi: više ljubavi, više brakova. Da ne poznaje Bibliju dobro, ne bi ni mogla da tako vešto manipuliše njenim argumentima, i obrazovanje je takođe presudan faktor koji je razlikuje od Eglentine, koja ne poseduje empirijsko znanje, već samo zaslepljenu veru”, objašnjava prof. dr Vladislava Gordić Petković.
VLADISLAVA GORDIĆ PETKOVIĆ (1967) je redovna profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Oblasti njenog naučnog istraživanja su savremena engleska i američka književnost, Šekspirovo stvaralaštvo i digitalne tehnologije. Bavi se komparativnim izučavanjem srpske i stranih književnosti, piše književnu kritiku i prevodi sa engleskog. Objavila je monografije „Sintaksa tišine: poetika Rejmonda Karvera” (1995) i „Hemingvej: poetika kratke priče” (2000), zbirke naučnih studija „Korespondencija: tokovi i likovi postmoderne proze” (2000), „Na ženskom kontinentu” (2007), „Mistika i mehanika” (2010) i „Put ka slici sveta” (2024). Eseji, književne kritike i kolumne sabrani su u knjigama „Virtuelna književnost” (2004), „Virtuelna književnost 2” (2007), „Književnost i svakodnevica” (2007) i „Formatiranje” (2009). Zbirku članaka „Književnost s praga veka” objavila je u koautorstvu s Ivanom Đurić Paunović (2019), a sa Mladenom Jakovljevićem studiju „Književni um i područja fantastike” (2023). Priredila je antologije „Novosadska ženska proza: od ispovesti do putopisa” (2020) i „Regiona: antologija regionalne ženske književnosti” (2022).
