Нови, 54. број „НОВЕ МИСЛИ”

Први овогодишњи, 54. број часописа за савремену културу Војводине „Нова мисао” изашао је из штампе, а због великог интересовања за часопис, од ове године је тираж повећан на 600 примерака.

Часопис на 120 страна доноси бројне текстове из културе, а у најновијем броју налази се и Уводник који потписује књижевник Ђорђе Писарев, члан редакције часописа који наша институција објављује шест пута годишње.

Писарев пише да је „Нова мисао” часопис који је намењен будућности и „да се може догодити да га читате данас или сутра, а да га схватите већ јуче”, као и да часопис жели да подстакне читаоце да размишљају на нов начин, без предрасуда, на пример према жанровима. „’Нова мисао’ није ни бла-бла, ни псеудо мулти-култи а, сматрам, и да треба да наликује више на лазање него на пицу: вишеслојни, методични и контролисани прилози, а не тек набацани, разбацани па прегажени ваљкомˮ, пише Писарев. Као потврда његових речи, ево и избора текстова из овог, најновијег броја часописа „Нова мисао”.

„Амерички песник, европски интелектуалац” назив је текста посвећеног књижевнику Чарлсу Симићу, којем је Културни центар Војводине „Милош Црњански” посветио и програм „У фокусу”, поводом смрти америчког песника и есејисте, који је 9. јануара преминуо у Њу Хемпширу у 85. години. О њему су говорили Весна Рогановић, преводитељка и новинарка и књижевник Владимир Пиштало који су најзаслужнији што је изузетно значајно дело Чарлса Симића било доступно протеклих деценија и нашој јавности.

Са Тијаном Палковљевић Бугарски, управницом Галерије Матице српске, такође и лауреаткињом Медаље културе за очување културног наслеђа коју додељује КЦВ „Милош Црњански”, разговарала је уредница „Нове мислиˮ Жаклина Дувњак Радић. Читаоци могу открити кроз овај интервју бројне детаље о Галерији Матице српске, која обележава 175 година постојања.

Драгољуб Селаковић је урадио интервју са познатим позоришним редитељем Никитом Миливојевићем, директором „Шекспир феста”, уметником који већ 40 година потписује режије у свим релевантним позоришним институцијама у Европи. Миливојевић, између осталог, подсећа и на прво Бергманово правило: „Увек ради према својој уметничкој савести!”

Ексклузивно, за „Нову мисао”, академик Горан Петровић дао је одломак „Гости” из рукописа романа у настајању, а нови број доноси и прво поглавље из романа „Безбожна уличица”, једне од најзначајнијих ауторки савремене руске прозе Марине Степнове, у преводу Мелине Панаотовић.

Објављене су и нове песме Ђорђа Кубурића и Тибора Залана.

Из пера Илије Бакића долази есеј који се бави „сајберпанк револверашем” Брусом Стерлингом, а Светлана Ракић, редовна професорка историје уметности и сликарства на Френклин колеџу у Индијани (САД), пише есеј о Василију Кандинском „У процепу између материјалног и духовног: Василиј Кандински, наш савременик”.

„Не може се променити свет ако се човек не промени изнутра” назив је интервјуа који је Настасија Писарев водила са проф. др Гораном Раичевић у оквиру програма „Дневник о Црњанском”. Раичевић је ауторка награђиване књиге „Агон и меланхолија” о животу и делу Милоша Црњанског (Академска књига) коју стручњаци сматрају најобухватнијом биографијом нашег чувеног књижевника.

Као и увек, у часопису се налази и низ текстова о новим књигама. Владимир Гвозден пише о „Књизи о фотографији” Давида Албахарија и Жарка Радаковића; Драгана В. Тодоресков о новој књизи песникиње Драгице Стојановић „Глувонема”, Антон Балаж о књизи разговора о идентитету „Имигранти у Вавилонској кули” Зденке Валент Белић, Валентина Чизмар о „Алманаху есејаˮ Друштва новосадских књижевника, а Жаклина Дувњак Радић о два зборника у издању Културног центра Војводине „Милош Црњански”: „Нова парадигма креативне економије” који су уредиле Христина Микић и Биљана Мицков и зборнику „Будућност културе” који је уредила Биљана Мицков.

 

Нови број „Нове мисли” затвара путопис из пера Жикице Милошевића, а ради се о „кратком путовању кроз Скандинавију” под насловом „Хладно, али стандард!”. Тако читаоци могу открити и шта је све „равно у држави Данској”.