Објављена нова књига: „Предплатонска еротологија“ и „Античка естетика и наука о књижевности“ Анице Савић Ребац
У издању Културног центра Војводине „Милош Црњански“, у оквиру едиције „(п)ОГЛЕДИ“, у обједињеном формату објављена су два дела Анице Савић Ребац: „Предплатонска еротологија“ и „Античка естетика и наука о књижевности“, односно два истраживања области која су у то време, по речима Савић Ребац, изузетно мало испитивана од стране класичних филолога. А вредности које је један истраживач, у то доба, морао имати тичу се, пре свега, смелости са којом се тим темама прилазило.
„Предплатонска еротологија“ представља јединствену комбинацију филозофије, филологије и антропологије. Овим и сам термин „еротологија“ добија нову, другачију димензију, а према речима Светлане Слапшак – ауторка му је дала филозофско достојанство у односу на дотадашње негативно поимање.
Аница Савић Ребац у уводу ове књиге наглашава: „И за много јачег по научној спреми уопште, а познавању те области посебно, било би тешко већ данас оцртати пут Ероса од антике до Тоскане. Јер ако је антика ‘бездани студенац’, средњи век је огледало у коме се укрштавају безбројни зраци и одблесци; он нам се приказује као у непрекидном титрању далеких утицаја и нових стварања, као област делом неиспитана, а још мање систематски обрађена. И тако ће наше испитивање Ероса , и његових утицаја на средњи век, бити углавном покушајно; моћи ћемо да истакнемо само неке тачке које нам се чине врхунцима…“ Док у вези са темом ероса Слапшак истиче: „Своје тумачење Ероса и државе Аница је освежила у књизи о античкој естетици, која садржи и скицу еротологије Платона и Аристофана. Дајмо само пример њеног начина мишљења: замишљала је како би уметност могла изгледати када би Платонов естетички модел икада заживео – била би најсличнија сликама Пита Мондријана.“
Друго дело, „Античка естетика и наука о књижевности“, сматрано иначе најреволуционарнијим, остало је у недовршеном облику. У посвети другу на почетку рукописа, Савић Ребац закључује: „Основ свег нашег сазнања је стварност; а њу можемо упознати само прецизним посматрањем. То важи и за научника, и за песника. Али наше посматрање постаће плодно само ако смо способни за што разгранитије асоцијације које тек омогућују пуно разумевање; иначе остаје сиров материјал.“
Захваљујући Светлани Слапшак, ово издање Културног центра Војводине „Милош Црњански“, поред вредних научних истраживања Анице Савић Ребац, пружа и причу о „немогућности да се чита жена: четири облика непрчитаности“. Наиме упознајемо целокупан живот и рад једне научнице која је од почетка сматрана „чудом од детета“, јер је прве преводе са старогрчког направила са само десет година, преводе поезије Емила Верхарна са дванаест, а постала драмски писац са тринаест. Док је до пунолетства савладала старогрчки и латински, немачки, француски, енглески, италијански и мађарски језик. Али је, током живота, након одређених околности, отишла потпуно и неправедно на маргину друштва и науке: „Као жртва ситних интрига на одељењу које је сама основала, није имала праву подршку колега нити следбенике међу студентима. Наставила је да предаје и истражује у готово потпуно изолацији, одсечена не само од савремених западних токова у диспциплини, већ и од приступа изворима у сопственом окружењу.“
