Отворена осма Међународна конференција „Културе, идентитети, књижевности”: „Културе у 21. веку – изазови идентитетских образаца”
Осма Међународна конференција „Културе, идентитети, књижевности”: „Културе у 21. веку – изазови идентитетских образаца”, у организацији Културног центра Војводине „Милош Црњански“ отворена је данас у Дигиталном омладинском центру у Новом Саду, а уводоном речју обратила се др Александра Ђурић Боснић, координаторка програма и домаћин скупа. Уз добродошлицу учесницима, Ђурић Боснић је нагласила изразити интердисциплинарни карактер конференције на којој учествују теоретичари културе, социолози, теоретичари уметности.
Др Александра Ђурић Боснић је истакла да теме свих досадашњих конференција „Културе, идентитети, књижевности” прате или антиципирају све оно што се догађа у европским културама, и много шире: „Ове конференције никада нисам видела као ‘равнодушно’ излагање одабраних научних тема. Имала сам осећај да се свако од нас у својој средини и у оквирима својих наука бори да освоји један корак даље и један комад више у једној таквој културној размени, у побеђивању предрасудног система мишљења и у санирању конфликата, међуетничких, међунационалних и међуверских.“ Потом се осврнула на новообјављени зборник одабраних радова учесника конференција од 2018. до 2025. године под симболичним називом „Изнад страности“ и у вези са насловном синтагмом истакла: „Говорићемо о томе да ли је уопште упутно користити реч ‘толеранција’ када је реч о различитостима, различитим културама, чак и идеолошким концептима, или било којим другим идентитетским обрасцима, или бисмо радије користили једну много лепшу реч, другачијег значења, а то је ‘блискост’? Да ли ћемо говорити о незнању, па толеранцији из незнања, или у пуном знању о значењу једне културе, или различитих култура и остати онда у том осећању блискости коју имамо онда кад препознамо те различитости, када можемо на прави начин да их валоризујемо. Говорићемо, такође, и о томе да ли би националне културе и култура у најширем смислу те речи, што се односи само на уметност, требала да остане само реактивна или активна; да ли од задавања тих менталних програма, односно културних навика зависи да ли ће нека култура бити прожета конфликтима, да ли ће ти идентитетски обрасци, који се, не тако добрим културним стратегијама, стално постављају у фокус као супротстављени, бити препознати од стране оних којима то јесте и дужност, и посао, а требало би да им буде и задовољство, дакле од стране научне и културне елите која би све ове процесе, који непосредно претходе конфликтима, могла и морала најпре да препозна, потом и да учини све да да свој теоријски допринос да ти конфликти не буду ни развијени.“
Ова међународна конференција је вишегодишњи и стратешки пројекат Културног центра Војводине „Милош Црњански”, а ове године учешће су узели експерти из Србије, Словачке, Румуније и Мађарске, стога је и програм био превођен на румунски и словачки језик.
Учесници и теме:
Михал Бабјак, Универзитет Коменски, Филозофски факултет, Братислава: „Идентитет: континуитет или дисконтинуитет?”;
Петер Михалович, Универзитет Коменски, Филозофски факултет, Братислава: „Проблеми са културним идентитетом”;
Марија Ненадић Журка, Институт за историју и теорију књижевности „Ђ. Калинеску”, Академија Румуније, Букурешт: „Постмодерне игре идентитета: од деконструкције ка реконструкцији”;
Андрееа Апосту, Институт за историју религија, Академија Румуније, Букурешт: „From the Margins to the Page: Rewriting Identity in Contemporary Migrant Literature: The Case of Shumona Sinha”;
Даница Веселинов, Висока струковна васпитачка и медицинска школа, Вршац: „Хеуристички центар у Високе струковне васпитачке и медицинске школе у Вршцу”;
Никола Грдинић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду: „Просветитељске идеје Доситеја Обрадовића и култура 21. века”;
Ђерђ Сербхорват, Институт за истраживање мањина, Будимпешта: „Де/митологизација села у прози два војвођанских писаца – Илија Туцић и Иван Међеши”;
Мелина Панаотовић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду: „Преосмишљавање идентитетских образаца у најновијој руској прози: ‘О.дељење’ Ј. Жидченко”;
Драгана Тодоресков, Матица српска, Нови Сад: „Анализа ‘женског песништва’ у Србији (2009-2025) кроз призму награде ‘Милица Стојадиновић Српкиња’: контексти, поетике, отпори”;
Зденка Валент Белић, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, Нови Сад: „Словачка женска проза у 21. веку: Изазови и трансформације идентитетских образаца”.
Такође, овом приликом биће промовисан и зборник одабраних радова „Културе, идентитети, књижевности – Изнад страности” као својеврсни резиме досадашњих конференција, а који је недавно објављен у оквиру издавачке делатности Културног центра Војводине „Милош Црњански“.
