Промоција књиге „А Брисел се да преходати лако“ Ненада Шапоње

Културни центар Војводине „Милош Црњански“ организује у оквиру програма „Фокус плус“ књижевно вече у уторак, 17. децембра 2019. године на којој ће бити представљена књига путописа „А Брисел се да преходати лако“ књижевника Ненада Шапоње.

Учествују: Ненад Шапоња, аутор; Владимир Пиштало, књижевник; Ђорђе Писарев, књижевник и Снежана Савкић, књижевна критичарка.

Модераторка: Гордана Нонин, уредница програма

 

Почетак програма је у 18.30 часова, а улаз је слободан.

Култирни центар Војводине „Милош Црњански“, Војводе Путника 2.

Добро нам дошли!

 

О КЊИЗИ СУ НАПИСАЛИ:

“Ненад Шапоња, одлучно тврдећи, уосталом тако истинито, како путопис није разгледница, остварује свој дневник као оно друго мишљење, онај пикасовски други портрет Арлезијанке, као могућност бекства од уобичајене туристичке, глобтротерске ужурбаности. Нема предрасуда, нема претходних оцена. Широм отвореног слуха, наш знаменити мисаони песник не само да дозвољава, него подстиче различитост виђења. Не помера се, нити измиче то пред нама атлас његове доживљајности, већ се мултиплицира у недоглед.

Као моћна запета у вечности Милоша Црњанског, тако су дневнички тренуци који нас и иначе тако често одају, а покаткад и издају, заиста надомак среће, езотеричног сјаја, диимензије коју тек откривамо.”

Драшко Ређеп

 

“Књига А БРИСЕЛ СЕ ДА ПРЕХОДАТИ ЛАКО у обличју дневничко-путописне прозе садржи много више но што поменути жанр традиционално наговештава. Она јесте својеврсна наративна-новелистичка или “романескна” текстура кроз коју би читалац лако могао да плови као кроз фикцију а не као кроз строго стварносни, нефикционални материал.”

Сава Дамјанов

 

“Ненад Шапоња се бави успостављањем веза измнеђу различитих стварности, језика, држава и књижевних светова о свом руву и о свом круву. – Мали поклони из другог света имају велику тежину. – каже он на једном месту. То је тачно и тачно такав је сваки од његових записа!

Владимир Пиштало

 

ШАПОЊА ПИШЕ КАО ДА СТЕ ВИ БИЛИ ТАМО

Пред читаоцем је књига путописа која се не испушта из руку, иако се не зна шта је пре – путопис тока свести, или наручени јавни дневник. Ова књига је другачија, неухватљива, нестишљиво носи читаоца као набујала река.

Боравећи на сасвим различитим тачкама земљиног шара, Шапоња пише као да сте ви били тамо. Његов смисао путовања постаје вашим смислом читања. Менталним трагом Црњанскових Ембахада, он ће вас одвести баш у оне непознате просторе који су то чак и када изгледају познатим, већ виђеним.

Маскиран у издавача. овај наш песник, све у славу књижевности и њеног смисла, шпартајући по свету, открива нам да је тај свет битно другачији од наших преовлађујућих стереотипа о њему. Отворених очију за невидљиво, једнако као и за оно свима видљиво и опипљиво, Шапоња својим примером показује нам како уствари песници шире простор овога света.

О АУТОРУ

Ненад Шапоња (1964. Нови Сад), песник, есејиста и критичар, чији су стихови препознатљиви у савременој српској поезији по стилској перфекцији, херметичности и метафизичким увидима. У области књижевне критике промовише постмодерну поетику и идеосинкретички интерпретативни приступ књижевним делима, који подразумева живљење у књижевности. Десетак година је писао критике за Политику. Поред поезије и критике, пише и кратке приче и путописну прозу.

Његова прва збирка поезије Ђаконда (1990) добила је Бранкову награду, тада најзначајнију југословенску награду за младе песнике. Његова збирка есеја Бедекер сумње (1997) овенчана је наградом Милан Богдановић а такође је добила и Просветину награду за књигу године. Најновија песничка књига Изгледам, дакле нисам (2017) добила је награду „Мирослав Антић“.

Његова библиографија укључује следеће поетске збирке: Одрази варке (1993), Очигледност (1996); Море (1998);Четири поеме (2000); Слатка смрт (2012); књигу изабраних стихова Постоји ли додир твоје душе? (2014), као и збирке критика и есеја: Аутобиографија читања (1999) и Искуство писања (2001). Објавио је и књигу путописа Брисел се да преходати лако (2018). Приредио је и неколико антологија од којих је најзначајнија, Просветина књига крими приче (2002). Поезија му је преводјена на енглески, шпански, италијански, пољски и румунски језик.

Године 2012. основао је издавачку кућу АГОРА, данас једног од најистакнутијих српских издавача, са јединственим местом у овом пољу, захваљујући широким интересовањима и квалитетном избору. Као главни уредник и издавач, потписао је преко 350 наслова. Бројне књиге које је објавила АГОРА награђене су најпрестижнијим литерарним признањима.